Oct 25, 2014

Izvini ...

Ako sam odškrinuo okna Tvoje kelije, oprosti. Ne zalazim u tuđe tišine, one zalaze u mene. Zato ćutim samo, a kada progovorim, o gorčinama zborim. Očigledno, sasvim nespretno…

Ako sam se nadneo nad Tvojim nebom, oprosti. Ne naseljavam sobom tuđu zemlju, ona naseljava mene. Zato šćućuren tihujem na sopstvenom ostrvu i ma gde zakoračio obrem se u bespuće i odjek. I zalutam.

Ako sam u Tvoju leju zagazio, oprosti. Ne obdelavam tuđi vrt, on obdelava mene. Zato procvetam i pelinom i božurom a kada prkosom zamirišem izdahnem već narednog trena. Svedok si.