• It's just a ride! •

Koliko su ta vaša srca tesna kad umeju da vole samo jednom u životu? Zanima me koliko malo ima prostora u njima kada može da vam se dogodi da nema mesta? Kako ga ljubavlju ne razgazite makar toliko da vas ne žulja? Za koliko brojeva vam je manje i što ga ne izujete pa trčite bosi? Te rane po njemu o kojima pričate nastale su jer vam je omalelo. Godinama ste ga prerasli, a niste ga dovoljno hranili da bi i ono stasalo. Krvare vam žuljevi, i kurje oči koji su poiskakali na pretkomorama i arterijama, a ne jer su vas ranili drugi. Nemate vi strah od toga da ne budete opet povređeni, imate strah od tog malog prostora, guši vas klaustrofobija. Bojite se sebe samih. Unutra je i vama tesno. Ni za vas nema mesta a kamoli za druge. Napunili ste ga neosnovanim samopuzdanjem, preteranim samopoštovanjem, maminim pohvalama, ogledalima i frustracijama. Ne provetravate ga. Ne djubrite ga iskrenim poljupcima i istovremenim svršavanjima, pa zato ni ne raste. Ispošćeno je lažnim dodirima i od...

Jedni su pisci tvrdili da je čoveku urodjena dobrota, a drugi da je čoveku urodjena zloća. Medjutim, izgleda da je čoveku urodjeno jedno jedino osećanje, a to je strah od života. Čovek se na ovom svetu boji svega, i velikog i malog, insekta koliko i lava, zlih reci koliko i zlih bolesti, hladnože koliko i vružine, starosti koliko i sirotinje. On se boji ući u pustu sumu, i ostati u praznoj sobi. Čovek je zbog toga straha rodjen nezadovoljnim i melanholićnim. A postao je i prestravljenim od onog trenutka kada je opazio da je okružen životinjama jačim od sebe, medju kojima on jedini nema ni njihov oklop, ni njihove rogove, ni njihove krupne zube, ni njihove strašne kandže, a da je na zimi bez toplog krzna, i da je mekog trbuha.

Svi želimo mir i harmoniju, jer to je ono što nam nedostaje u životu. Svi želimo da budemo srećni; smatramo da imamo pravo na to. To je cilj kome često težimo, ali retko uspevamo da ga ostvarimo. Povremeno svi osećamo nezadovoljstvo u životu – uznemirenost, razdraženost, nesklad, patnju. Ako ovog časa i ne osećamo takvo nezadovoljstvo, možemo se setiti takvih trenutaka u prošlosti i možemo predvideti da se tako nešto može ponovo dogoditi. Nezadovoljstvo ne držimo u sebi; patnju delimo sa drugim ljudima. Atmosfera oko nesrećne osobe puna je napetosti, tako da svi koji se nađu u blizini postaju uznemireni i nesrećni. Na taj način individualne napetosti se udružuju i stvaraju napetost u društvu. Osnovni problem života je njegova nezadovoljavajuća priroda. Dešavaju se stvari koje ne želimo, a stvari koje želimo ne događaju se. I niko od nas ne zna kako i zašto se to dešava, isto kao što ne znamo svoj sopstveni početak i kraj.

Da li sanjate? Da li imate noćne more? Da li su stvarne? Pomislite na njihovu realnost, samo na minut. Kada ste u snovima oni su stvarni, a kada ste u noćnoj mori situacije kroz koje prolazite deluju kao stvarne. Veoma često u noćnoj mori pokušavamo da pobegnemo, ona može da bude veoma bolna, puna tuge, zastrašujuća. Kada odemo iz tog sveta i dođemo u ovaj, mi smo veoma srećni, jer smo mogli da pobegnemo iz te noćne more. Siguran sam da imate snove koji su prelepi, divni i puni ljubavi. Želeli ste da ostanete u tom snu zauvek. Kada se probudimo iz ovakvog sna često zadržavamo taj osećaj topline i ljubavi tokom celog dana i nadamo se da ćemo ga opet doživeti kada odemo da spavamo. U zapadnom svetu imamo neka zbunjujuća mišljenja o snovima, noćnim morama i njihovim značenjima. Kada smo budni, kažemo da nisu stvarni, ali kada spavamo i dok sanjamo znamo da su stvarni. Kako ovo razrešiti?