Mar 27, 2014

Lice naličja Hulia Kortasara

Julio Cortazar
Ponašanje ogledala na Uskršnjem ostrvu

Kada se postavi ogledalo na zapadnoj strani Uskršnjeg ostrva, kasni. Kada se isto ogledalo postavi na istočnoj strani ostrva, žuri. Vrlo preciznim merenjima se može pronaći tačka u kojoj ogledalo ide tačno, ali tačka koja važi za ogledalo ne važi i za drugo, jer ogledala trpe zbog različitih materijala i reaguju kako im je kad volja. Tako je Solomon Lemos, antroplog, stipendista fonda Guggenheim, video u svom ogledalu za brijanje sebe umrlog od tifusa, na istoj strani ostrva. A u isto vreme, jedno ogledalo koje je bio zaboravio na zapadnoj strani Uskršnjeg ostrva, odražavalo je, ni pred kim, (bačeno među stene) Salomona Lemosa u kratkim pantalonicama na putu prema školi, zatim Solomona Lemosa golog u kupatilu, dok ga u zanosu sapunjaju tata i mama, zatim Solomona Lemosa koji guče: pa-pa, na zadovoljstvo svoje strine Remedios, na jednoj farmi u blizini Trenque Lauguena.

Der himmel über Berlin - Kad ljubav postane religija

Zašto se molimo gledajući u nebo? Dovoljno je ogledalo. Ono reflektuje svetove.

Vim Venders i Peter Hendke dotakli su svaku moju misao i pokrenuli sve moje emocije, višeslojnošću i razboritošću tematike i simbolike filma “Nebo nad Berlinom”. Njihova saradnja na scenariju je eklektički ep života, individualno interpretiran kroz likove. Zbog toga je svaki segment ovog filma antologija za sebe, savršeno upotpunjena vizuelnim.



Mar 22, 2014

Džim Džarmuš: Fašisti žele da zaboravimo šta je Tesla uradio za nas!

- Tesla je diskreditovan, zvali su ga ludakom, svi su ga iskorišćavali. Ukrali su mu mnoge patente, i što je najgore, nije dobio poštovanje koje je zaslužio za svoj rad i doprinos nauci - kaže slavni reditelj



Tokom gostovanja na filmskom festivalu u Solunu, čuveni reditelj Džim Džarmuš govorio je o značaju Nikole Tesle i njegovoj tužnoj životnoj priči.

Džarmuš smatra da je slavni naučnik dikskreditovan, čak i proglašen za ludaka, najviše zbog zalaganja za energiju koja će biti jeftina i dostupna svima.

Mar 21, 2014

Božanski lik, William Blake

Okrutnost ima ljudsko srce
a ljubomora ljudsko lice
užas, čoveka božansko obličje
a usamljenost ljudske odore.

Odore ljudske od gvožđa su skovane
obličje ljudsko od vatre je,
lice ljudsko peć je ognjena zapečaćena
a srce ljudsko klisura je gladna

autor:
William Blake

Smilja Avramov: Nemačka nastavlja nacističku politiku

„Mi zauzimamo prema Nemačkoj defanzivan stav, umesto da se postavimo kao pobednička sila u Drugom svetskom ratu i da na bazi takvog statusa tražimo svoja prava“



„Posetom nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji se, s jedne strane, očekivao početak nove politike Nemačke prema Srbiji. Sa druge strane, očekivalo se da bude mnogo više osvrta na ono što Nemačka duguje našoj zemlji. Od svega toga ništa nije bilo. Angela Merkel je nastupila sasvim otvoreno, prilično grubim jezikom, bez imalo diplomatskog šlifa i diplomatskih poštapalica, ali treba joj priznati jedno – ona je govorila otvoreno i iskreno. Poručila je Srbiji da je Nemačka odana Albancima, da u njima vidi svoje saveznike, koje je Nemačka pomagala i koje će i ubuduće pomagati“, kaže u intervjuu prof. dr Smilja Avramov.

Mar 12, 2014

Čovek i sujeta

Sujeta, ili kako je neki nazivaju – častoljublje, predstavlja ukratko težnju za važenjem, i vrlo je česta pojava u čovečijoj grabežljivoj prirodi koja vodi ka ciljevima koji su neretko daleko od bitnih. On želi da bude BITAN u očima drugih, ali naprotiv, čovek postaje nestvaran, on nestaje jer se zanima kakav on utisak ostavlja i šta drugi misle o njemu.


Sve ovo u velikoj, velikoj meri ometa slobodnu akciju pojedinca, a pošto sujetu možemo pronaći kod svakog čoveka “pa makar i u najmanjoj meri”, kako navodi Adler (“Karakterne crte agresivne prirode”), to nas može usmeriti da proučimo sopstvenu povezanost sa gore navedenim i samim tim da bolje razumemo naše postupke u komunikaciji sa drugima.

Maska suprotnosti je sigurno najbolji primer kada je u pitanju snalažljivost ljudskog uma da vara sebe i druge. Čovek i pored očigledne skromnosti može biti itekako sujetan – svi ćemo se složiti da nešto nije u redu kod prekomernog naglašavanja onoga što je očigledno na drugom kraju od očekivanog.

Inicijativa za legalizaciju Marihuane

I ako ne volim da budem sugestivan, imam želju da preporučim grupu,  na Facebook-u:
https://www.facebook.com/LegalizacijaKanabisaSrbija

Isto tako vas pozivam, da promovišemo slične grupe iz zemalja iz okruženja a istih govornih prostora jer smatram da se borimo za jedan viši i plemenitiji cilj, čija podloga treba da bude nad-nacionalna i nad-etnička, isto kao i teme sa kojima se bavim ovde na blogu ...

Altruizam pre svega ... a svoje stanovište bih želeo da vam dočaram kroz sledeću priču:

• • • • • • • •

"Jedan zemljoradnik, čije je žito uvek dobijalo prvu nagradu na lokalnom sajmu, imao je običaj da najbolje seme deli svim seljacima u okolini.

Kada su ga pitali zašto to čini, odgovorio je:

"To je samo pitanje opšteg interesa. Vetar nosi polen s jedne njive na drugu. Kad bi moji susedi uzgajali žito lošijeg kvaliteta, unakrsno oprašivanje umanjilo bi kvalitet i mojih prinosa. Eto zašto mi je stalo da uvek sade najbolje seme”.

• • • • • • • •

Sve što dajemo drugima dajemo sami sebi.
Nemoguće je pomoći drugome a da istovremeno ne pomognemo sebi, kao što je nemoguće naneti zlo drugome a da istovremeno ne nanesemo zlo sebi.

Budimo altruistični i solidarni ... jer, kao što kažu braća iz Pink Floyd-a: "Together we stand, divided we fall"

Joy Division - Decades

Najsuptilnija stvar od Joy Division-a, po mom mišljenju ...

"Where have they been?"

Mar 11, 2014

U dnu oka ...

U dnu oka,
tamo gde san spava,
video sam šta duša skriva:
Tamo je ljubav živa,
tamo je miris tela,
tamo je dodir,
toplina,
tamo je u dnu oka duša vidljiva.


autor:
AndorKnez

Ja sam Gurđijev. Ja neću umreti.

Katastrofe i nesreće, ratovi i ustanici u 20. veku ne mogu se objasniti nikako drugo osim stvorene neravnoteže između magičnih sila na našoj planeti.

Ali tu je bio čovek koji je odražavao ovaj tanani balans.

Georgij Ivanovič Gurđijev
- jedna od najmisterioznijih ličnosti našeg veka.


Staljin je imao strah od njega, Hitler ga je obožavao. Gurđijev je prozivan za: ili maga, ili velikog mistika, ili proroka, ili šarlatana, ili genijalnog avanturistu, ili Učitelja.

Ko ste vi, gospodine Gurđijev?

Treći svetski rat je pred našim očima

“Pogledah, i opazih bledog konja
i videh da na njemu sedi Smrt
i Pakao ga prati.
I moć mu je data
nad četvrtinom Zemlje
da ubije mačem i gladju
i zverima zemaljskim.”

~ Biblija, Otkrovenje, 6, 8


U javnost je izašao snimak Američke obaveštajne agencije u kojem se otvoreno govori o problemu razmnožavanja ljudi i o rešenju koje obuhvata globalnu kontrolu, manipulaciju i odbranu od ljudskog bića, a koje se nalazi u rukama ove agencije koja usko sarađuje sa svetskom vladom ove planete.
Treći svetski rat odavno je počeo, to je i sada sigurno.

Na blogu smo odavno pisali na temu depopulacije u okviru teme "U srcu tame"

Jadni mi ljudi koji s iščekivanjem posmatramo patnju u svetu. Očima uprtim na napadnute ljude širom planete iščekujemo Treći svetski rat, trenutak koji mora doći, koji je neizbežan i stvaran.

Svaki protest, svaka vojna intervencija, svaka konferencija i svaka reč svetskih državnika, analizira se, osluškuje i stavlja u okvire, standarde, mišljenja. Zapravo, na delu je prava predstava, režirana od najboljih svetskih režisera, odglumljeno od glumaca koji zaslužuju svakog Oskara.

Prosečnom čoveku je teško uvideti njihovu igru, oni su ozbiljni u svom poslu, toliko uživljeni u svoje uloge da i sami veruju u režiranu stvarnost svojih gospodara. Zato je bitno OBRAZOVANJE, ukoliko želite da se stekne kritična masa koja će moći da skine jaram sa vrata.


Mar 6, 2014

Oto Vajninger – bolesni genije

« Ovaj kamen skriva mesto odmora jednog mladića čiji duh nije našao mira ovde na zemlji. A kada je objavio svetu otkrivenje sebe i svoje duše, nije više mogao da podnese da ostane medju živima. Potražio je posmrtno mesto jednog od najvećih u bečkoj Švarcšpanierhauze i tamo je uništio svoju telesnost ».



Kada sam prvi put uzeo u ruke Vajningerovu knjigu «Pol i karakter», sa dosta nepristupačnog, donjeg dela police kućne biblioteke, moj otac, videći to u prolazu, rekao mi je: «Hm. To je teška i zbunjujuća knjiga. Ako postoje knjigekojih se čovek ne sme latiti pre navršenih četrdeset godina, onda je, recimo, to ta Vajningerova knjiga». Nije dalje elaborirao, ali mi nije ni zabranio čitanje. Nisam, naravno, tada shvatio šta je hteo da kaže, ali me je ta njegova primedba učinila još radoznalijim. I, mada adolescenti filozofska dela čitaju «unakrsno», uskoro sam shvatio da je Vajningerova knjiga zaista nešto – drugo. Nešto potpuno drugo od svega što sam dotle čitao. Toliko drugo da može – glava da zaboli!