• It's just a ride! •

Drevni mudraci su znali o vremenu i vremenima SVE što se moglo znati u ovom Kosmosu. Koncept vremena je toliko relativan, tako da čak i na Marsu, nama najbližoj planeti, zemaljsko vreme je besmisleno. Tako kaže drevna mudrost. Ona takođe uči da ono što je na Zemlji sadašnjost, u univerzumu može biti - budućnost, a prošlost može biti - sadašnjost. Drevni Zakon analogije ( Hermesov zakon )  tvrdi da se u svetu sve odražava na sve - "Kako gore, tako dole". I za male i za velike kosmički zakoni su isti - nema ni malog ni velikog. Kao i fizičari, koji izučavaju ultra male objekte u svemiru koji su otkrili suptilni i supersuptilni svet (u kojima, kako se ispostavilo, nema ni vremena ni prostora), tako i astrofizičari  proučavajući gigantske objekte u Svemiru, eksperimentalno su dokazali da je vreme ujedinjeno.

A sada, nešto sasvim drugačije! Ako ste se ikada pitali što stoji iza uglomera i šestara oko slova ''G'' u simbolu masonerije - evo prilike da se upoznate s osnovama verovanja slobodnih zidara. Sveta geometrija je raprezentacija matematičkih odnosa koji se učestalo pojavljuju u prirodi te prožimaju discipline muzike, kozmologije, geometrije i fizike. Naši su preci otkrili ove relacije te su ih učestalo koristili kod pitanja vezanih za božanstva i izgradnje svetih zdanja. Zbog te veze - disciplina je postala poznata kao Sveta geometrija. Cvet života, kao temeljni element Svete geometrije, je simbol koji je zajednički svim kulturama i religijama svijeta. Osim u egipatskom Osirisovom hramu u Abidosu - raprezentacije Cveta života pronađene su u Zlatnom hramu u Indiji, džamijama na Bliskom istoku, starim rimskim naseljima u Turskoj te u Španjolskoj, u kineskom Zabranjenom gradu, Maroku, Libanonu, Peruu, Meksiku i Austriji.

1982. dogodio se malo poznati ali epski događaj na Sveučilištu u Parizu, danas je to najpopularniji događaj u nauci. Što ako je naše postojanje holografska projekcija druge, „ravne“ verzije nas samih koji živimo na dvodimenzionalnoj „površini“ na rubu ovog univerzuma? Drugim rečima jesmo li mi stvarni, ili smo kvantne interakcije na rubovima univerzuma – i da li je ovo uopšte stvarno? Bez obzira da li mi zaista živimo u hologramu, o ovoj se temi vatreno raspravljalo, ali sve više postaje jasno da bi gledanje na fenomene kroz holografski objektiv mogao biti ključ za rešavanje nekih od najpoznatijih zbunjujućih problema u fizici, uključujući i fiziku koja je postojala pre velikog praska, to jest onome što daje česticama masu – teoriju kvantne gravitacije.

Zemlja prolazi kroz fazu transformacije, smanjenjem magnetizama,i porastom vibracije. Mi živimo u ovoj oblasti transformacije.Svaka ćelija u našem tijelu ima za cilj da bude u skladu sa ovim promjenama da bismo ušli u više stanje našeg postojanja.

Na Rubu Znanosti - Svemir Kao Hologram Svemir je hologram, tek jedan privid, iluzija. Sliku svemira, krutog, prvi put je narušila Ajnštajnova teorija relativiteta još početkom XX. veka. U decenijama koje su sledile, u sklopu kvantne fizike, prodiralo se sve više u svet subatomskih čestica gde su nas čekala nova zapanjujuća otkrića. Svemir se sve manje činio čvrstim i postojanim mestom. Svaki put kada je ruska domaćica Nina Kulagina u laboratorijam pod strogim nadzorom, bez dodira pomerala predmete ispod staklenog akvarijuma, bili smo na korak dalje od odgovora na pitanja o strukturi prostora kojima smo se stotinama godina mukotrpno približavali korak po korak. Jedan od mogućih odgovora zagonetke postojanja, u koji bi se uklopili svi ti fenomeni, zvučao je zapanjujuće .. Svemir je Hologram. Ova zamisao zvuči kao da stiže iz drevnih ezoterijskih učenja ... i stiže ... ali krajem XX veka do nje su, potpuno nezavisno od starih tradicija, stigli neki od napoznatijih naučnika zapada .....

Princip, na kome se temelji naše poimanje prirodnog zakona, jeste uzročnost. Događaje kod kojih možemo razabrati uzročno-posledične veze smatramo povezanim, one između kojih to nismo u stanju, izolovanim parčićima stvarnosti. „Koincidencije“ remete ovu sliku o svetu. Sinhroniciteti predstavljaju podudarnosti, koje su toliko smislene, da ih je teško pripisati pukoj slučajnosti. Istovremeno, sinhroniciteti po pravilu nose dubok subjektivni pečat i zato ih je ponekad podjednako teško opisati kao i deja vu. Deja vu nije samo sećanje na neki događaj, već osećaj da se taj događaj zaista već odigrao. Na isti način i koincidencije ne znače samo opažanje ne-uzročnih veza, već su one praćene intenzivnim subjektivnim osećajem da su „dva slučajna događaja“ temeljno povezana, a da nam pri tome svaka direktna kauzalna veza izmiče.

Problem i rešenje puno su nam bliži nego što se čini. ''Kymatica'' odlazi puno dalje i dublje od Zeitgeista i slicnih dokumentaraca u potrazi za istinskim korenom problema nas kao pojedinaca i čovečanstva. Sjajni - indirektno povezani primer koji potvrdjuje tezu svemira kao jedinstvenog - jednog živućeg, svesnog, povezanog organizma i drevne traumatične katastrofe za čovečanstvo - predstavlja teorija Električnog svemira. Dokumentarac o ovoj teoriji možete pronaći na ovom blogu pod serijom ''Na pragu novog vremena'' - u podcelini - ''Električni svemir'' : Nadam se da ćete uživati u seriji i shvatiti je kao podsticaj ka odgovornosti.

Teorija holografskog svemira jedna je od najsjajnijih teorija koje je iznedrilo moderno doba. U prvom delu objašnjavaju holografsku prirodi stvarnosti: David Lynch , Max Planck (citat) Deepak Chopra , David Wilcock , David Icke , Michael Talbot , Gregg Braden , James J. Traitz , Robert Anton Wilson , Grant Morrison , Bill Hicks .