• It's just a ride! •

Neverovatno je da moderni nuklearni reaktori ne mogu da pariraju ovom ogromnom reaktoru ni po dizajnu ni po funkcionalnosti. Prema istraživanjima, ovaj drevni nuklearni reaktor je bio dug nekoliko kilometara. Radnik u nuklearnoj elektrani je 1972. godine primetio nešto sumnjivo u rutinskoj analizi uranijuma dobijenog iz normalnog mineralnog izvora u Africi. Kao što je slučaj sa svakim prirodnim uranijumom, materijal je sadržao tri izotopska oblika sa različitim atomskim masama: uranijum 238, najrasprostranjeniji, uranijum 234, najređi i uranijum 235, koji je najtraženiji jer može da održi nuklearnu lančanu reakciju. Specijalisti iz Komisije za atomsku energiju (CEA) su nedeljama bili šokirani ovim otkrićem.

 Oldos Haksli: Prorok našeg vrlog novog digitalnog ropstva Svet je bio isuviše zabrinut zbog Kenedijevog ubistva 22. novembra da bi primetio odlazak dvojice pisaca sa druge strane Atlantika: K. S. Luisa i Oldosa Hakslija. Pedeset godina kasnije, Luisu se danas odaje počast otkrivanjem spomen ploče u Pesničkon kutku Vestminsterske opatije. Fanfare za Hakslija su daleko tiše. Postoji nekoliko razloga za ovo: „Letopisi Narnije“ su tog autora lansirali u Tolkinovu ligu; „Zemlja senki“, biografski film u kome Luisa tumači Entoni Hopkins je zgrnuo milione; i njegovo pisanje o verskim temama koje ga je učinilo važnom figurom u spiritualnim krugovima. Postoji i, na primer, K. S. Luis društvo u Kaliforniji, K. S. Luis pregled i istraživački centar K. S. Luis & Prijatelji na univerzitetu u Indijani.

"Nije strašno ako čovek ostane sam protiv svih. Tačno je da istoriju pišu pobednici, ali istoriju stvaraju ideje poraženih: najznačajnija učenja i misli u trezoru Evropljana ispisali su veliki gubitnici, od Platona i Julijana Imperatora, preko Dantea, De Mestra, Donoso Kortesa, Ničea i Dostojevskog, do Evole, Karla Šmita, Jingera, Hajdegera i Crnjanskog. Spisi mislilaca i pisaca pobednika su beznadežno plitki, beznačajni i dosadni", govorio je Dragoš Kalajić "Put u Evropu" je lajt-motiv političkog govora na Balkanu danas. Vaš neposredni susret sa Evropom zbio se pre oko četiri decenije. Kakva Vas sećanja vezuju za to vreme?  ■ Možda nisam pogodan za takvu zapitanost jer sam tada bio iznimka od pravila zaraženosti mog pokolenja prozapadnim iluzijama, hranjenim, po zakonu suprotnosti, opštom zgađenošću moralnom bedom i sivilom realnog socijalizma. Zahvaljujući instinktu i školi beogradske Kinoteke — filmovima poput Rađanja jedne nacije Grif...