Margita Stefanović - Magi, princeza jugoslovenskog rock n' rolla
Predivna žena, veliki umetnik. Njenim odlaskom izgubili smo mnogo. Njen odlazak nikad se neće moći nadoknaditi. Bez obzira što je prošlo 10 godina, pamtimo je i dalje i nikad je ne smemo zaboraviti!
To je najmanje što možemo učiniti. Ako već nismo bili uz nju kad joj je bilo najteže, onda nam sad ostaje da je se sećamo s ljubavlju i poštovanjem. ♥
----------------------------------------------------------
Njeni prijatelji o njoj su rekli:
Po mom misljenju Milan ju je najbolje opisao:
''Magi. Magi je jedna jako hrabra osoba, koja je jako mnogo uticala i na mene i na sve ovo što mi radimo. Znači, njen doprinos je ogroman. Ona je stvarno hrabro izgurala sve ove godine .. Ona ostaje tu i nastavlja zajedno sa mnom, pošto su
otišli razni bubnjari, razni basisti su pukli, nisu mogli da izdrže više. Radi se o jednoj zagriženosti, to jest, ne znam, jednom stoicizmu koji postoji u svemu tome. Vrlo je teško baviti se ovim što mi radimo.''
Milan
"Gledala je tamnom dubinom i osmehom koji nikad nije nagovestavao srecu."
Svetozar Cvetkovic
"I ako su postojali ljudi koji je nisu voleli, to je sigurno bio mali broj ljudi. Sigurno su bili ljubomorni na njenu lepotu, na njene visestruke talente, na nacin izrazavanja i na njenu inteligenciju. Naravno da je mogla nadmasiti svakoga, zato sto su njene reci imale tezinu, ona je bila svesna toga i nije zelela da se istice i s' druge strane, ovo sto je navedeno ovde:" Samo osobe bez vrednosti mogu biti neskromne i prepotentne, a oni koji imaju pravih kvaliteta nikada ih ne nameću. Skromnost je vrlina.."
Lidija Nikolic
"Najlepsa devojka u gradu, najtalentovanija pijanistkinja i arhitekta."
Dubravka Markovic
"Magicnim tonovima klavijatura artikulisala je energiju benda stvarajuci eklekticki spoj neznosti i besa, ocaja i euforije, erosa i tanatosa. Nekako uvek u senci, sa kosom pustenom preko lica, Magi je plenila i ocaravala izrastajuci u jednu od kljucnih figura rock scene 80-ih."
Uros Djokic
A Magi o sebi kaze:
"U mom normalnom stabilnom zivotu najnestabilniji deo sam upravo ja. I to ne zbog kakve psihicke ili ne znam kakve nestabilnosti vec zbog stalno trazenja u svim mogucim oblastima umetnosti i zivota."
----------------------------------------------------------------------
U ovozemaljskom Novom Dobu nema razumevanja za ljude velikog i krhkog srca, za neprikosnoven talenat i lepotu, ali i za ljudske nemire, slabosti i patnje, te je i njena sudbina utoliko bolnija i tragičnija. Magi je potekla iz porodice, iz koje i sama dolazim, koja je obeležila značajnu epohu umetnosti i kulture u Srbiji. Njen otac, slavni dramski reditelj, Slavoljub Stefanović-Ravasi, je ceo svoj život posvetio srpskom pozorištu i dramskoj umetnosti, kao i njegov brat Siniša Ravasi, koji je sa suprugom Ljubicom Ravasi bio jedan od prvaka Novosadskog Narodnog pozorišta. Porodična tradicija umetničkog i medijskog rada se nastavlja i danas kako u Srbiji tako i u Americi u želji da baci iskru svetlosti na istinske i prave vrednosti u Srbiji.
Magi je kao članica kultnog beogradskog benda Ekatarina Velika oplemenila i obogatila kako našu mladost, sazrevanje i odrastanje, tako i našu muzičku scenu, koja do dan-danas budi najintimnije i najiskrenije osećaje zdravog mladalačkog duha, bezbrižnosti i ljubavi.
Naravno, teško se oteti osećaju tuge, nepravde i srama što je jedan takav talenat nestao u bezdan, na nadasve neprimeran način, ali je takođe realno pogledati istini u oči i pripisati veliki deo odgovornosti za tragičan kraj i njoj samoj. Ta pusta realnost i gola istina boli, ali je surovost življenja prepletena u zaostavštini ljudi iz vremena pre vremena koji su nam podarili sebe u potpunosti, pokazavši svoju ogoljenu dušu i srce. U tome je njihova veličina, svetlost i žrtva….
Davali su sebe, a za uzvrat nisu tražili ništa, a mi nismo imali dovoljno sluha za njihov bol i patnju koja počinje rušenjem jedne zemlje, jedne mladosti, jedne ljubavi… Taj krug koji su smislili, skupili i sklopili su u vetar rasuli, rušeći svoje snove i tonući u duboki san u kom sanjaju neke tuđe oči boje meda…
Sećam se nekih lepih trenutaka i moje detinje želje da budem kao moja poznata sestra kada porastem. Kada su me roditelji vodili kod Magi u goste, volela sam da provodim vreme u njenoj sobi i da probam svu garderobu iz njenog ormara. Sećam se tog mirisa, nežnog i slatkog, sa primesom drveta iz teškog masivnog plakara. Znala sam da stavim na sebe sav njen nakit i plešem kroz stan pun antikviteta, fotografija i starinskih lampi, dok je njena mama, pokojna baka Desa, jurila za mnom da negde ne padnem ili ne razbijem neku dragocenost.
“Anđele Hristov, pokrovitelju duše i tela mog, čuvaru moj sveti, oprosti mi sve što zgreših na današnji dan i izbavi me od svakog zla neprijateljskog mi protivnika. Da ne bih nikakvim grehom razgnevila Boga moga, pomoli se za mene grešnu i nedostojnu slugu da me pokažeš dostojnu dobrote i milosti svete trojice i dostojnu dobrote i milosti matere gospoda moga Isusa Hrista i svih svetih. Amin!”Želim da je pamtite po svoj energiji koju vam je nesebično dala kroz svoja dela, kao vilu muzike, dobrote i neiscrpne ljubavi i lepote, koju smo svi po malo krali dok na posletku više nije ostalo ništa sem sećanja...
