Nov 27, 2013

Svetozar Radišić - Neokortikalni rat

Svetozar Radišić
Sva sredstva koja se primenjuju u neokortikalnom ratu su nevidljiva, od energije (zračenja), preko zasejavanja prostora psiho-aerosolima, do informacija. Metode pripadaju tzv. prikrivenim dejstvima. Moguće je zaključivati samo po manifestacijama mentalnog stanja građana. Čini se da u Srbiji i na ostalim srpskim prostorima, radi progona Srba, nije primenjivan samo fizički i informacioni (medijski) rat.


Poštovani gospodine Radišiću, Vi ste, posredstvom Vaših knjiga i javnih nastupa, prvi u Srbiji govorili o neokortikalnom ratu. Šta znači taj pojam i o kakvom je ratu reč?


Ja sam o neokortikalnom ratu čitao iz američke vojne literature posle okruglog stola na kojem su učestvovali generali iz Generalštabne škole KoV SAD u Fort Levenvortu. Oni su doslovno rekli: „Rat je jedini fenomen koji istovremeno dozvoljava i zahteva angažovanje svih ljudskih sposobnosti. Ljudski mozak je u stanju da organizuje snage i sredstva radi ubijanja i uništavanja, a istovremeno ograničava upotrebe surove sile. Ako se neprijatelj posmatra kao sistem kojim organski rukovodi mozak, onda se pravac napada usmerava u centar, težišta sistema – a to je taj mozak“. Kasnije je i Ričard Šafranski napisao jedan esej o toj vrsti rata.

Njegov tekst je samo prekrio veoma važnu temu obrađenu u Doktrinarnom pravilu KoV SAD FM 100–5, objavljenom u junu 1993. godine. Najjednostavnije rečeno neokortikalni rat je dimenzija rata u kojoj se različitim snagama, sredstvima i načinima utiče na koru velikog mozga i senzacije koje u njoj nastaju, s ciljem da se uticajem na svest, podsvest, um, volju i duh suprotstavljene snage privole da prihvate ciljeve rata kao svoje. To je rat bez nasilja i borbe. Ja sam u knjizi prvencu pod naslovom „Neokortikalni rat“ opisao uticaje na mozak elektromagnetnom energijom, psiho-aerosolima, u sektama, za vreme meditacija, u regresiji, prilikom hipnoze i sl.

Da li se protiv srpskog naroda, pored drugih vidova rata, vodi i pomenuti neokortikalni rat. Šta je cilj onih koji vode ovakav rat, koje medote, tehnike i sredstva koriste i kako uopšte prepoznati i utvrditi da se protiv vas vodi ovakakv oblik rata?

U takvoj vrsti rata nemoguće je ustanoviti šta je primenjeno i da li je primenjeno. Sva sredstva koja se primenjuju u neokortikalnom ratu su nevidljiva, od energije (zračenja), preko zasejavanja prostora psiho-aerosolima, do informacija. Metode pripadaju tzv. prikrivenim dejstvima. Moguće je zaključivati samo po manifestacijama mentalnog stanja građana. Čini se da u Srbiji i na ostalim srpskim prostorima, radi progona Srba, nije primenjivan samo fizički i informacioni (medijski) rat. Dezorganizacija Srbije i Srba je očigledna i po mnogo čemu čudesna.

Naspram satanizacije Srba u tzv. pseudo evoluciji, koja deluje logično za kabalističke i neovavilonske administracije, stvoren je fenomen samooptuživanja u redovima srpske administracije i još više u tzv. nevladinim organizacijama. Ne zna se da li više štete nanosi Srbima predsednik, novinarska udruženja, antisrpski ekstremisti u nevladinim organizacijama ili univerzitetski profesori, pravnici, vojno-politički analitičari i naučnici. Ta elita je u drugim društvima bar toliko kultivisana da ćuti kada ima osećaj da pripada narodu koji čini greške i greh.

U Geopolitici je svojevremeno, a i u drugim medijima, pisano o američkom programu HAARP. Šta je cilj tog programa i svrha tehničkih uređaja i instalacija iz programa HAARP, i da li je ta čudna apatija, bezvoljnost našeg naroda, i ta ravnodušnost sa kojom se, kao nikad u istoriji, miri sa nacionalnim porazima, posledica delovanja program HAARP i drugih oblika specijalnog rata?

Sistem HAARP kod Gakone na Aljasci nije jedini tog tipa. Prema dosadašnjim saznanjima eksperimenti slični onima u okviru projekta HAARP registrovani su na sledećim lokacijama: Arecibo (Tihi okean), Dushambe, Gorkity, Hipas (Severna Amerika), Monchegorsk, Sura (južna Azija) i Tromso (Norveška). Zanimljivo je da su se na aktivnosti tih sistema žalili građani Judžina u Oregonu, građani Nemačke i kanadski naučnici. Frekvencije sistema poput pomenutog omogućavaju korišćenje jonosfere kao antene, kontakt podmornica kroz Zemlju, a rade i na frekvenciji ljudskog mozga (od 0,5 do 500 herca).

Bezvoljnost građana Srbije može fa bude višestruko uslovljena. Zbog medijskog rata, marionetske vlasti, utiska da su sve vlasti iste u poslednjih 100 i više godina… Međutim, to ne isključuje primenu programa ugrađenih u informacije preko savremenih tehničkih i tehnoloških uređaja. Ljudski mozak je sve više izložen neposredno zračenjima TV uređaja, mobilnih telefona i Walkman MP3 i MP4 plejera, uređaja kojima je moguće pakovanje i ugrađivanje informacija u podsvest.

I Vi u svojoj knjizi pišete o letovima jednobojnih, neobeleženih aviona, iza kojih dugo ostaju čudni tragovi nepoznatog sadržaja. O čemu je reč, koju hemikaliju ti avioni izručuju u atmosferu, i čiji su ti avioni. Vazduhoplovne vlasti bi morale da znaju nešto o tome?

Pominjao sam u svojim tekstovima čudne femonene, poput letova crnih, neobeleženih helikoptera i aviona, koji su uznemiravali građane Sjedinjenih Država. Zatim sam navodio američke podvodne baze, grupu „Mažestik“ i bazu 51.

Međutim, nikad nisam pisao o nebu nad Srbijom, budući da ni ja ne mogu da shvatim zašto oni koji poznaju situaciju u vazdušnom prostoru iznad Srbije ne objave bar jedan demanti u vezi s prozivanjima aktivista iz ekološkog pokreta. Zaista je sumnjivo što se neko od zvaničnika ne obrati javnosti i kaže o čemu je reč. Sastav vazduha lako mogu da ustanove državne institucije, a o svim letovima postoje podaci u Upravi za kontrolu letova (ako se još tako zove).

U poslednjem izdanju svoje knjige „Neokortikalni rat“ tvrdite da su „sumnjivi uslovi u kojima je za nekoliko dana nestala Republika Srpska Krajina u toku operacije zabranjeni let“. Šta ste hteli time da kažete?

-Uslovi u Republici Srpskoj Krajini bili su kao da ih je montirao „beli mag“ Rudolf Štajner, kada je u gradu Kobervicu u Šleziji, 1924. godine, napravio potentizovani rastvor za progon zečeva, nakon što su činili veliku štetu na jednoj grofoviji. Republika Srpska Krajina je bila odvojena od sveta – skoro potpuno izolovana sa kopna. Iznad njene teritorije nisu mogle da lete srpske letilice, jer je bila na snazi operacija „Zabranjen let“. To je dovoljno za sumnju. Kada se spoje informacije da je naspram Srba bio neprijatelj koji odlično zna delo Rudolfa Štajnera i ima mogućnost da svojom avijacijom zasejava oblake hemijskim materijama, što stalno primenjuje u meteorološkom ratu, a sve češće se sumnjiči za chemtrail operacije, onda je jasno na šta sam mislio. Samo uticaj na mozak može da objasni neverovatno brz i relativno dobro organizovan progon Srba sa tog područja. U mobilizacijama vojske ne uspevaju da obaveste i organizuju građane da tako poslušno i uredno napuste neki prostor.

Kako se braniti od neokortikalnog rata. Vi govorite o svedimenzionalnoj odbrani. Šta podrazumeva takva odbrana?

-Pre svega za odbranu neke zemlje je potrebno opredeljenje većine građana da se država treba braniti, a zatim znanje, organizovanost, osposobljenost za odbranu i mudrost. Budući da se države početkom 21. veka napadaju svedimenziono (u svim mogućim dimenzijama: ekonomski, politički, vojno, tehnološki, informaciono, psihološki, religijski, sportski…) potrebna je svedimenziona odbrana. Ja sam nagovestio kako bi ona trebalo da izgleda, a dao sam i sugestiju da je potrebno braniti građane i od neokortikalnog rata.

Za tako nešto potrebno je da strategisti i doktrinolozi sačine program na osnovu filozofije odbrane, politike odbrane, strategije odbrane, doktrine odbrane i regulative, koja se upotpunjava katehizisom prema kojem svaki građanin dobija svevremeni odbrambeni zadatak. Pri tome je veoma važno da se potencijalnim neprijateljima ne obećava da nikada neće biti napadnuti, kao što su to činili i sada čine srpski vladari. To je najopasnija odbrambena greška.

Jedno pitanje koje je posredno u vezi sa ovom temom. U našoj javnosti se govori o Grupi 69 koja je delovala pre nešto više od deset godina u Vojsci Jugoslavije. Pošto ste u tom periodu bili aktivan oficir šta je istina a šta mistifikacije o delovanju te grupe?

-Potpuno je besmisleno da neko kaže, ili napiše, da je moguće u vojnu formaciju ugraditi nekakvu grupu. Nijedna armija sveta nema grupe u svojoj organizaciji. Posebno ne u Generalštabu. Postoje uprave, odeljenja, odseci, resori, itd. Druga besmislica je da bi neko iz Vojske pisao o navodno tajnoj grupi. Kada bi slična organizacija postojala, bila bi „pokrivena“ tzv. vojnom tajnom, tako da pukovnici poput tadašnjeg pukovnika Ljubodraga Stojadinovića nikako ne bi smeli da pišu o njoj, budući da bi pisanjem odavali vojnu ili državnu tajnu, što je podložno sankcijama.

Jedino je tačno da se o „Grupi 69“ pisalo u kozerijama i da su je neprestano povezivali sa Generalštabom Vojske Jugoslavije. Da je bilo istina to što je napisano, prozvana vojna lica ne bi završila redovno svoju karijeru. S druge strane, čini se da je „Grupa 69“ postojala van vojnih sfera i da je postizala određenje parapsihološke ciljeve, jer joj ne bi pretili ratom generali KFOR-a i tzv. Vudu ratnici.

Gospodine Radišiću, mislite li da bi Srbi u borbi protiv neokortikalnog i drugih ratova koji se protiv njih vode, kao i u borbi sa drugim iskušenjima i neprijateljima raznih vrsta, trebalo mnogo više da svoju odbranu temelje na veri u Boga, u Njegove i naše svetitelje, u anđelske sile, jer od Boga Srbi jačeg saveznika i boljeg prijatelja nemaju.

Vera u Boga je osnova pristupa životu, ali Bog ništa ne čini umesto ljudi. Nije zaludna narodna izreka „Ko se čuva i Bog ga čuva“. Sledi i sledeća „Uzdaj se u se i u svoje kljuse“. Definitivno, ovaj život nije pozorište. Ljudi ga ne posmatraju, negu u njemu učestvuju – svi imaju svoju ulogu. Ne postoji bolji način nego se Srbi što pre osvestite, shvate procese, „naoružaju“ se znanjem i obezbede budućim generacijma izvesniju budućnost, tako što će se pobediti u nanotehnološkom (nevidljivom) ratu znanja. Niko Srbima ne može uskratiti i omesti učenje.

izvor:
Geopolitika