Utopija sa Juga
Pole dužeg vremena, osetih potrebu da se opet obratim javnosti, ovde na blogu.
Svašta nešto meni bitno je već i rečeno i napisano i istaknuto odavno. Kritikom socijalne slike društva/sveta mislim da više neću da se bavim jer smatram da je ta priča zaokružena. S druge strane, neću da kažem "nikad više" ... ostaviću prostora, za slučaj nekih pozitivnih promena.
Ovde, danas i Vama želim da podelim nešto što ja smatram vrednim. To je naravno, njeno visočanstvo Umetnost.
Imam tu sreću i nesreću, pa sam sticajem okonosti i vremena, imao situaciju da upoznam neke divne ljude koji su uz to, po mom mišljenju, sjajni umetnici koji i tek kako umeju šta da kažu a prava čar je u tome način na koji to pričaju. Sreću jer sam upoznao, razumeo i (nedo)napojio se sa tog izvora, a nesreću jer vreme, životne obaveze (jbni kapitalizam) i daljina ne dopuštaju da više vremena provodim sa njima (live) i uživam u njihovim svirkama i "Music 2 Play in The Dark" večerima.
Ovi ljudi o kojima pišem danas su sa Juga Srbije, iz Niš. Grada koji je decenijama nedrio avangardu Srbske rock n' roll scene koja je još od doba Jugoslavije bivala i biva nepravedno medijski zapostavljena.
Dok se u Beogradu radjao Novi Talas, koji je svom silinom zapljusnuo tadašnju Jugoslaviju, zahvaljujući medijima, tu negde u zapećku se stidljivo pojavljivao Dobri Isak , sjajan post-punk/darkwave bend. Ali tu kraj nije ... ima Jug još mnogo toga da da i nesebično daje.
Mi Južnjaci nikad nismo bili kalkulanti, kad dajemo, dajemo sve. Što bi rekli, za merak... i iz jajca ...
Ljudi o kojima sam krenuo da pišem ovde su Pedja i Olja.
Oni su članovi Benda "Language.Sex.Violence".
Jedan vrlo jak dvojac, koji nema problema sa kormilom .. što se iz njihovog dosadašnje opusa i može i videti i čuti.
Da ja sad ovde ne bih više tupio slovca, najbolje je da jednostavno Vama prenesem informaciju, kako drugačije nego preko Yu Kubeta ...
Svašta nešto meni bitno je već i rečeno i napisano i istaknuto odavno. Kritikom socijalne slike društva/sveta mislim da više neću da se bavim jer smatram da je ta priča zaokružena. S druge strane, neću da kažem "nikad više" ... ostaviću prostora, za slučaj nekih pozitivnih promena.
Ovde, danas i Vama želim da podelim nešto što ja smatram vrednim. To je naravno, njeno visočanstvo Umetnost.
Imam tu sreću i nesreću, pa sam sticajem okonosti i vremena, imao situaciju da upoznam neke divne ljude koji su uz to, po mom mišljenju, sjajni umetnici koji i tek kako umeju šta da kažu a prava čar je u tome način na koji to pričaju. Sreću jer sam upoznao, razumeo i (nedo)napojio se sa tog izvora, a nesreću jer vreme, životne obaveze (jbni kapitalizam) i daljina ne dopuštaju da više vremena provodim sa njima (live) i uživam u njihovim svirkama i "Music 2 Play in The Dark" večerima.
Ovi ljudi o kojima pišem danas su sa Juga Srbije, iz Niš. Grada koji je decenijama nedrio avangardu Srbske rock n' roll scene koja je još od doba Jugoslavije bivala i biva nepravedno medijski zapostavljena.
Dok se u Beogradu radjao Novi Talas, koji je svom silinom zapljusnuo tadašnju Jugoslaviju, zahvaljujući medijima, tu negde u zapećku se stidljivo pojavljivao Dobri Isak , sjajan post-punk/darkwave bend. Ali tu kraj nije ... ima Jug još mnogo toga da da i nesebično daje.
Mi Južnjaci nikad nismo bili kalkulanti, kad dajemo, dajemo sve. Što bi rekli, za merak... i iz jajca ...
Ljudi o kojima sam krenuo da pišem ovde su Pedja i Olja.
Oni su članovi Benda "Language.Sex.Violence".
Jedan vrlo jak dvojac, koji nema problema sa kormilom .. što se iz njihovog dosadašnje opusa i može i videti i čuti.
Da ja sad ovde ne bih više tupio slovca, najbolje je da jednostavno Vama prenesem informaciju, kako drugačije nego preko Yu Kubeta ...
Olja i Pedja u emisiji "Kulturni dijalog"
Pedja u emisiji "Apostrof"
Ovo je njihov treći (najsvežiji) singl:
Izdvojio bih još par stvari .... :
A onda ću samo da Vam prosledim YT link(ove) dalje ....
