Govor Ibrahima Traoréa u UN-u

 

U impresivnom govoru pred UN-om, predsjednik Burkine Faso Ibrahim Traoré proglasio je kraj afričke podjarmljenosti. 

Jasno se protivi neokolonijalnoj eksploataciji, zapadnom licemerju i globalnoj nejednakosti. 

Afrika, kaže Traoré, više ne želi milostinju – već pravdu, suverenitet i poštovanje. 
Snažna izjava: Afrika neće kleknuti.

Ibrahim Traore - Vojni lider koji menja lice Burkine Faso.

Retko se u savremenoj Africi pojavi lider koji u tolikoj meri uzdrma poredak, započne korenite promene i izazove divljenje širom kontinenta - i sveta. Ibrahim Traore, vojni kapetan i predsednik Burkine Faso, upravo je takva ličnost. Njegovo ime sve češće se izgovara s poštovanjem, kao sinonim za hrabrost, odlučnost i borbu za suverenitet.

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 

„Uvaženi delegati, šefovi država, vođe nacija, uvaženi predstavnici velikih i malih naroda. Ne pozdravljam vas kao karijerni diplomat, niti kao čovek odgajan za banketne dvorane i rukovanja. Ne dolazim k vama da govorim uvežbanim jezikom uglađene politike. Dolazim kao vojnik svog naroda, kao zaštitnik ranjene zemlje, kao sin kontinenta koji je nosio krst sveta, ali nikada nije nosio njegovu krunu.

Moje ime je kapetan Ibrahim Taore, predsednik Burkine Faso. I danas govorim ne samo u ime 22 miliona ljudi u mojoj zemlji, već i u ime kontinenta čija je istorija krivljena i falsifikovana, čija je bol ignorisana i čije je dostojanstvo više puta stavljeno na služenje na oltaru stranih interesa.

Afrika nije veća. Afrika nije bojno polje. Afrika nije vaš eksperiment, vaša marioneta, vaše skladište sirovina. Afrika se ne diže da klekne, već da stoji. I danas kažem ovoj velikoj skupštini naroda: Afrika neće biti dovedena na kolena.

1. O lažnoj velikodušnosti svjetske politike

Decenijama ste jednom rukom slali pomoć, a drugom iscrpljivali naše živote. Gradite bunare u našim selima dok vaše korporacije isušuju naše reke. Doniraju vakcine i patentiraju lekove. Govore o zaštiti klime, ali i dalje finansiraju upravo one snage koje spaljuju naše šume i isušuju naša jezera. Kakva je to velikodušnost? Vrsta koja hrani usta, ali utišava glas. Vrsta koja održava osobu na životu tek toliko dugo da postane zavisna.

Nismo slepi na ovo licemerje. Dopustite mi da ovo pojasnim. Mi Nismo nezahvalni za istinsku humanitarnu pomoć, ali odbacujemo globalni poredak koji prikriva iskorišćavanje kao partnerstvo. Odbacujemo finansijske institucije koje jednom rukom pozajmljuju novac, a drugom kradu suverenitet. Afrika više ne želi milostinju. Želimo pravdu. Želimo kontrolu nad vlastitom sudbinom.

2. U lancima kolonijalizma i njegovih modernih potomaka

Naše rane nisu naša krivica. One su nasleđe ludila za izgradnjom carstva koje nas nije videlo kao ljudska bića, već kao jeftinu radnu snagu.

Moji preci nisu bili konsultovani kada su se karte crtale u Berlinu lenjirom i šestarom. Granice Burkine Faso, kao i granice mnogih afričkih naroda, nisu povukli naši preci, već ljudi koji nikada nisu kročili na naše tlo, koji nisu znali ništa o našim jezicima, našim plemenima ili našem duhu.

Danas kolonijalizam ima novo lice. Nosi odela. Organizuje forume. Potpisuje ugovore u Ženevi, Parizu i Washingtonu. Ali on i dalje uzima bez pristanka. On i dalje diktira umesto da učestvuje u dijalogu.

Oni i dalje ćute. umesto slušanja. Ako želite razgovarati o miru, krenimo odustajanjem od arogancije da je mir nešto što nas samo vi možete naučiti.

3. O iskorišćavanju resursa i mitu o razvoju

Zovu nas zemljom u razvoju, kao da nas vekovi krađe nisu unazadila. Kao da zlato iz naših zemalja, dijamanti iz naših reka, nafta pod našim nogama nisu izgradili nebodere u kojima sedi ova skupština. Budimo jasni, jer Kinao je bogat. Afrika je bogata, bogata mineralima, kulturom, mudrošću i mladošću.

Ali naučili ste nas meriti bogatstvo BDP-om i vrednošću izvoza. Zovu to razvojem kada strana kompanija poseduje 90% rudnika zlata na našem zemljištu. Nazivate to napretkom kada vaše bezbedonosne snage čuvaju rudnike kobalta, ali ne i škole naše dece. To nije napredak. Ovo je piratstvo pravnih dokumenata. Od sada ćemo razvoj definisati prema sopstvenim uslovima. Razvoj koji uči decu u učionicama, a ne minerale na teretnim brodovima. Razvoj koji poštuje zemlju i njene ljude, poštuje zemlju, ljude i dušu nacije i oslanja se na suverenitet i uplitanje.

4. Nacionalni suverenitet

Zašto se, kada afrička nacija donosi nezavisne odluke, naziva nestabilnom? Zašto se označavamo kao prijetnja kada tražimo vojnu saradnju izvan kolonijalne sfere? Burkina Faso je odabrala put suvereniteta koji ne predstavlja pretnju miru. To je deklaracija punoletstva. Više nismo pod vašim pokroviteljstvom. Više nismo vaši mlađi partneri u diplomatiji. Mi smo slobodan narod.

Kada nacija bira partnere koji je poštuju, a ne iskorištavaju, to nije pobuna. To je mudrost. Nijedna strana sila neće diktirati saveze Burkine Faso. Gradićemo odnose temeljene na međusobnom poštovanju, a ne na istorijskoj krivici ili sadašnjem zastrašivanju.

5. Borba protiv terorizma

Borba protiv terorizma i izazivanja ratova. Pitaju zašto postoji nasilje u regiji Sahel. Pitaju zašto se naša omladina naoružava. Ali ne pitate ko ima koristi od toga što naše rudnike čuvaju privatni plaćenici dok naša sela ostaju nezaštićena. Ne pitaju kako oružje stižu u pustinje gde se ne proizvodi čelik. Ne pitaju zašto se čini da mirovne misije nikada ne završavaju rat.

Istina je da su mnoga takozvana rešenja za bezbedonosne probleme Afrike samo poslovni modeli. Beskrajni sukobi postali su tržište, a afrička patnja usluga temeljena na pretplati. Burkina Faso je odlučila prekinuti ovaj ciklus. Borićemo se protiv terorizma, ali ne zavisnošću. Našu naciju nećemo osigurati stranim diktatima, već nacionalnim dostojanstvom.

6. Migracije i ljudsko dostojanstvo

Ne želimo da nam se mladi utapaju u Sredozemnom moru. Ne želimo da naši najbistriji umovi beže u zemlje koje su nas nekada nazivale divljacima. Ne želimo nikakve doznake. Želimo razloge zašto bi naši ljudi ostali. Zašto nam mladi beže? Ne zato što nam nedostaje lepote, već zato što nam nedostaju prilike. Ne zato što mrzimo svoju zemlju, već zato što se prema našoj zemlji postupa kao prema tuđem vlasništvu. Migracija nije kriza. To je simptom ratova koje nismo započeli. Od kredita koji nam nisu bili potrebni. Iz svetskog poretka koji našoj mladeži govori da njihova jedina vrednost leži izvan njihovih domova.

Rešenje ne leži u graničnim ogradama. Rešenje leži u pravdi, u zauzimanju mesta Afrike u svetu. Afrika nije greška koju treba ispraviti. Afrika nije propali kontinent. Afrika je trbuh sveta, kolevka civilizacije, čuvar sutrašnje nade. Učinjeni smo nevidljivima u globalnim odlukama koje na nas duboko utiču. Afrika, s 54 suverene nacije, nema stalno mesto u Veću bezbednosti UN-a. Kakva je to pravda?

Zovu to Ravnoteža. Mi to zovemo izdajom. Govore o demokratiji, ali održavaju globalnu strukturu u kojoj moćna manjina vetom stavlja snove većine. Više nećemo da šapućemo u sobama u kojima zaslužujemo da govorimo punim glasom.

7. Pomoć za veru i duhovno dostojanstvo

Mi smo duhovan narod. Pred vašim katedralama naši su preci pevali do neba. Pre nego što su došli vaši misionari, znali smo jezik reka i zakone svete šume. Došlo je hrišćanstvo, došao je islam, a mi smo ih dočekali ne kao robove već kao tragaoce. Ali sada pitamo.

Hoće li crkva i džamija zaista stati uz nas kada sve ljude otera pohlepa prikrivena kao globalizacija? Hoće li njihova propovedaonica odjekivati ​ ​našim vapajima ili samo ponavljati pesme moćnika? Vera takođe mora biti dekolonizovana. Mora hodati sa siromašnima, a ne s privilegovanima.

8. Za jedinstvo među afričkim narodima

Ovo nije govor jedne zemlje. Radi se o kontroli kontinenta. Vidite kako Mali, Niger i Burkina Faso stvaraju novu vezu. Boje se našeg jedinstva. Zašto? Jer to ugrožava mit da se Afrika može uzdići samo pod vašim nadzorom. Udružujemo se ne da bismo vodili rat, već da bismo stekli dostojanstvo, skupili hrabrost, podelili snagu i zaštitili jedni druge kada se svet okrene.

Panafrikanizam nije san. To je naša spasavajuća kucavica. I gradićemo ga ciglu po ciglu, srce po srce, sa ili bez vašeg pristanka.

9. Mladima Afrike

Malom dečaku koji prodaje narandže pored puta. Devojčici koja pešači 10 kilometara do škole. Detetu čija je jedina igračka kamen, ali koje sanja o zvezdama. Ti si razlog zašto se borimo. 
Ne veruj laži da je tvoj kontinent proklet.

Ti si blagoslov. Ne budi ljubomoran na tuđe pasoše. Budi ponosan na svoje ime, svoju zemlju, svoje korene. Svet ti možda sada ne aplaudira, ali budućnost će slaviti tvoje ime.

10. Završna reč

Nećemo klečati. Nisam došao objaviti rat. Došao sam objaviti oporuku. Zato nećemo kleknuti pred strahom. Nećemo klečati pred stranim bankama. Nećemo klečati pred zastarelim carstvima koja se pretvaraju da su prijatelji.

Afrika ne traži mesto za vašim stolom. Gradimo svoj vlastiti sto, za kojim nijedno dete ne jede posljednje. Gde nijedna nacija nije ućutkana jer nema nuklearno oružje. Gde se pravda ne filtrira kroz prizmu rase ili istorije, već se deli kao što se deli dah. Ovo je naša vizija i ovo je naš zavet. Svet bi to trebao čuti danas i uvek. Afrika neće kleknuti. Zahvaljujemo vam.

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 

Kada je 2022. godine s vojskom preuzeo vlast, mnogi su bili skeptični. Još jedan puč u nizu, rekli bi analitičari. Ali ono što je usledilo nije bio još jedan pokušaj kontrole iz senke, već početak prave, gotovo revolucionarne transformacije Burkine Faso.

Zatvorio vrata kolonijalizmu, otvorio ih nezavisnosti

Jedna od najhrabrijih odluka koje je doneo bila je - da okrene leđa bivšim kolonijalnim silama. Iz Burkine Faso je proterao strane trupe, zatvorio kancelarije međunarodnih organizacija koje su decenijama diktirale pravila, i - što je posebno odjeknulo - zabranio rad stranih medija koji su, kako kaže, sistematski urušavali samopouzdanje naroda.

I umesto toga? Okrenuo se sebi. Svojoj zemlji. Svojim ljudima.

Rudnici više nisu u rukama stranaca

Burkina Faso je jedan od najvećih afričkih proizvođača zlata, ali donedavno su od toga korist imale uglavnom strane kompanije. Danas, zahvaljujući Traoreu, najvažniji rudnici prelaze u ruke države. Osnovana je nacionalna rudarska firma SOPAMIB, čiji je zadatak da obezbedi da prirodna bogatstva ostanu - Burkinabe narodu.

To nije samo politička odluka. To je čin samopoštovanja.

Gradi puteve, kupuje mehanizaciju, pokreće industriju

Pod njegovim vođstvom, Burkina Faso više ne čeka tuđe investicije. Država sama kupuje građevinske mašine i gradi puteve. Samo u prestonici, više od 14 milijardi CFA franaka uloženo je u asfaltiranje i infrastrukturne projekte. Industrijski kompleks za vojsku u izgradnji govori o težnji ka potpunoj samoodrživosti.

Ovaj čovek ne čeka dozvolu - on preduzima.

Poljoprivreda, energija i socijalna pravda

Kapetan Traore je jasno poručio: "Zemlja koja ne može da nahrani svoj narod nije slobodna." 

Distribucija traktora i pumpi za navodnjavanje pokrenula je pravu malu revoluciju u poljoprivredi. Proizvodnja hrane beleži porast, a seljaci po prvi put vide konkretne rezultate državne politike.

Uporedo, započeta je izgradnja solarne elektrane kod Donsina, jer zemlja koja zavisi od tuđe struje - ne može da govori o pravoj nezavisnosti.

Odricanje kao poruka

Traore je sebi i ministrima smanjio plate. Poslanicima takođe. Istovremeno, zaposlenima u javnom sektoru povećao je zarade za 50%. Pokrenuo je projekat izgradnje besplatnih stanova za građane. Ovo nisu samo populistički potezi - već dokaz da država može služiti svom narodu, a ne interesima elite.

U pravosudnom sistemu, ukinuo je britanske perike. Vratio afričku tradiciju u sudnice. Time je poručio: ne stidimo se svojih korena.

Šta svet kaže? A šta narod?

Iako ga zapadni mediji često optužuju za populizam, istina je da Traore osvaja srca običnih ljudi. Njegove fotografije u uniformi, kako obilazi gradilišta, deli opremu poljoprivrednicima ili nosi tradicionalnu odeću, postale su simbol otpora sistemu koji je decenijama tlačio afričke narode.

I ono što je najvažnije: narod mu veruje. Ne zato što moraju, već zato što vide - da se nešto zaista menja.

Afrički Simon Bolivar

U vremenu kada su mnogi lideri postali produžena ruka međunarodnih finansijskih institucija, Ibrahim Traoré izdvaja se kao neko ko ima viziju, kičmu i hrabrost da ide protiv toka. On je simbol afričkog buđenja, i primer da suverenitet nije fraza - već praksa.

U svetu koji je često sumnjičav prema liderima s integritetom, Traore pokazuje da jedan čovek, ako je dovoljno hrabar, može zaista da promeni tok istorije svoje zemlje.

I zbog toga ne čudi što ga mnogi, s pravom, već nazivaju - afričkim Simon Bolivarom.