[TXT] • Rimski Klub •
"Uskoro će biti moguće ostvariti skoro potpunu kontrolu nad svakim građaninom i otvarati dosijea, koja će sadržati i najličnije detalje o zdraviju i ponašanju svakog građanina. Ovi dosijei će stajati na raspolaganju vlastima. Vlast će prelaziti u ruke onih koji budu kontrolisali informacije. Postojeće institucije biće dopunjene institucijama za upravljanje pretkriznim situacijama, čiji će zadatak biti da unapred indentifikuju moguće društvene krize i razviju programe koji će se sa njima suočiti." ~ Zbignjev Bžežinski
Rimski klub se u javnosti pojavio 1968 godine. Osnovao ga je Aurelio Pečei, mason i član Komiteta 300. Bio je jedan od izvršnih direktora"Fijata", na čijem čelu je veoma značajni član Komiteta i Bilderberga, Đovani Anjeli. Anjeli je jedan od najmoćnijih ljudi sveta, pripadnik porodice koja svoje korene i moć ima u Crnom plemstvu Londona, Venecije i Đenove. Rimski klub je definisan na sastancima držanim na imanju Rokfelerovih u Belađu, Italija. Planovi Rimskog kluba su: briga za životnu sredinu, zaustavljanje industrijskog razvoja na Zapadu i u zemljama Trećeg sveta, kontrola populacije čovečanstva i restruktuiranje sveta u pet regiona, pod kontrolom jedne svetske vlade. U periodu od 1968 do 1972 godine, Rimski klub je postao definisano telo naučnika, zastupnika "nove nauke", globalista, planera budućnosti i internacionalista svih mogućih usmerenja. Pečeijeva knjiga "Ljudski kvalitet" je definisala doktrinu, koju je kasnije prihvatilo i političko krilo NATO pakta.
Osnovna ideja Pečeija je da se zaustavi "manija rasta", ili kako doslovno kaže, "nekontrolisani rast čovečanstva, energetska kriza, stvarni ili potencijalni gubitak resursa, degradacija životne sredine, širenje nuklearne energije i povezane posledice".
Rimski klub i njegovi finansijeri su visoko organizovana tela, koja rade direktno za NATO pakt. Većina visokih funkcionera Rimskog kluba pre toga je radila za NATO. Rimski klub je formulisao sve političke funkcije i principe NATO pakta. Kao jedna od najvažnijih grana za formulisanje spoljnopolitičkih stavova Komiteta 300 (drugu čine bilderbergovci), Rimski klub je nastao od članova Morgentau grupe, sa ciljem ubrzavanja inicijative za stvaranje svetske vlade. Zadatak Rimskog kluba je da stvori i proširi ideje postindustrijskog doba u Americi, i sprovede čitav niz programa kontrakulture, kao što su droga, rok muzika, seks, hedonizam, satanizam i navodni pokreti za zaštitu prirode. Zato nije čudno da se u upravnom odboru Rimskog kluba nalaze mnogi stručnjaci za primenjenu socijalnu psihologiju sa "Tavistok" instituta, "Stanfordskog instituta za istraživanje" i "Instituta za socijalne odnose", kao i čitav niz stručnjaka i savetnika. Njihov cilj je da se ove ideje usvoje, pa čak i da NATO pakt usvoji doktrinu Zavere Vodolije. U jednom razgovoru, Pečei je generalu Aleksandru Hejgu izneo suštinu svog verovanja, rekavši da se oseća kao reinkarnirani Adam Vajshaupt. Možda je Pečei ideolog savremenih iluminata, ali ono što je sigurno je da je njegovo tridesetogodišnje delovanje na čelu Ekonomskog saveta "Atlantskog instituta" bilo ključno u formulisanju NATO strategije i njenog prelaska sa lokalnog, evropskog, na globalni plan. Rimski klub nije organizacija savetodavnog tipa koju čine naučnici, kako bi se to dalo zaključiti na osnovu njenog pretežnog sastava. Ona je prava, konspirativna organizacija, koja ima konkretna zaduženja da izaziva i upravlja ekonomskim recesijama i potresima. To je samo deo taktike na globalnom planu, za ozbiljnije poremećaje koji se pripremaju u skladu sa planovima Komiteta 300.
Rimski klub ima raširenu mrežu ne samo instituta i naučnika, već deluje i kao "država u državi". Ima svoju obaveštajnu službu, a koristi rad Interpola i Mosada, kao i nekadašnjeg KGB-a, zahvaljujući velikim ekonomskim projektima sa SSSR-om, koje je započeo Anjeli. Od svog osnivanja, Rimski klub ima za jedan od osnovnih ciljeva, rušenje ustavnog poretka Italije, u sprezi sa svim nadnacionalnim svetskim centrima moći. U Italiji je imao pomoć lažnih masona iz Lože P2 i Crvenih brigada, čiji teroristi su uživali zaštitu nekih od najmoćnijih italijanskih porodica i koristili njihov novac, uticaj i njihove kuće za sakrivanje. Rimski klub je umešan u ubistvo italijanskog premijera Alda Mora, koga su kidnapovale Crvene brigade 1978 godine, zbog njegovog opiranja "nultoj stopi rasta", predviđenoj za Italiju i druge industrijske zemlje. Ovaj koncept stvoren je u Komitetu 300 , a egzekutori su Rimski klub, kao neka vrsta ministarstva spoljnih poslova, i "Kraljevski institut za međunarodne odnose" . Čovek koji je direktno pretio Aldu Moru, da prihvati odluke Rimskog klnba, bio je Henri Kisindžer, o čemu je 1982 godine svedočio bliski Morov saradnik, Gorado Gverconi. Naravno, ono što je bila senzacija u italijanskim novinama, nije bila senzacija za velike šampione demokratije, američke novine, kao što su "Vašington Post" ili "Njujork Tajms", koje o Gverconiju nisu objavili ni reč. Ubistvom Alda Mora, od strane terorističke grupe koju je kontrolisala paramasonska loža P2, Italija je postala eksperimentalno područje, kako bi se videlo kojom brzinom se može izazvati haos i politička kriza u zemlji. Sem toga, Italija je sedište Katoličke crkve, koju treba uništiti zajedno sa svim velikim religijama. Takođe, tu žive neke od najmoćnijih oligarhijskih porodica, koje pripadaju Crnom plemstvu. Italija je zemlja ulaza droge iz Irana i Libana u Evropu, što je najvažniji trgovinski artikal Komiteta 300. Aktivnu ulogu u likvidaciji Mora i ispunjenju planova Komiteta 300 odigrao je tadašnji američki ambasador u Rimu, Ričard Gardner, koji je blisko sarađivao sa Betinom Kraksijem, značajnim članom Rimskog kluba i NATO pakta. Kraksi je, kao premijer, uspeo da nanese prve ozbiljne udarce strukturi Katoličke crkve u Italiji, inaugurišući zakon o razvodu i abortusu, što je izazvalo dalekosežne posledice, ne samo na planu religije.
U junu i julu 1982 godine, Eleonora, supruga Alda Mora, posvedočila je na sudu da su i njoj pretili smrću. Njenom mužu je pretila "politička ličnost iz vrhova Sjedinjenih Država", koja je doslovce rekla: "Ili ćete prestati sa sprovođenjem svoje političke linije, ili ćete za to debelo platiti."
Rimski klub, radeći po instrukcijama Komiteta 300, stoji iza kažnjavanja pakistanskog predsednika, generala Zia Ul Haka, zbog uplitanja u rat u Avganistanu. Avion predsednika Ul Haka, u kome se nalazila i delegacija vojne obaveštajne službe SAD-a, na čelu sa brigadnim generalom Herbertom Vasomom, oboren je raketom. Kisindžer i Rimski klub su krivi za smrt i prethodnog predsednika Pakistana. Ali Buta. U beleškama prokrijumčarenim iz zatvora, Buto je zapisao da mu je Kisindžer oštro pretio: "Napraviću od vas užasan primer, ako budete nastavili sa svojom politikom uzdizanja zemlje."
I pored upozorenja, Buto je napravio grešku, koju Rimski klub nije mogao da mu oprosti. Hteo je da od Pakistana stvori nuklearnu silu. To je bila pretnja za Izrael i njegovu ulogu kontrolora Bliskog Istoka. Državni udar i kasniju likvidaciju Ali Buta, izveo je Zia UI Hak, član "Saveta za međunarodne odnose", još jedne jake organizacije Novog svetskog poretka. Zainteresovanost Rimskog kluba za nuklearni program Pakistana, imalo je jedan vrlo bitan razlog. Rimski klub je promoter zaštite prirode, "zelenih" i drugih pokreta, koji štite svet od nuklearne energije. Klub je decenijama finansirao ovakve organizacije širom sveta. Međutim, razlozi su mnogo prozaičniji, a briga za čovečanstvo čisto licemerje. Ako zemlje Trećeg sveta dođu do izvora jeftine energije, to će ojačati njihovu nezavisnost i izlazak iz kandži "Međunarodnog monetarnog fonda", što bi bilo katastrofalno za planove Rimskog kluba i Komiteta 300. Siromašni moraju da ostanu siromašni, kako bi bili izvor izrabljivanja u korist "razvijenih" zemalja. Specijalizovani instituti Rimskog kluba u stanju su da dobiju i urade razvojne projekte najvišeg nivoa, a to je upravo ono što žele, kako bi kroz njih plasirali svoje ideje. Jedan od karakterističnih primera je projekat koji je NASA naručila od "Tavistok" instituta, da se utvrdi kako će svemirski program uticati na američko javno mnjenje. "Tavistok" je projekat delegirao dalje, "Stanfordskom institutu za istraživanje" i "Rand korporaciji". Istraživanje je pokazalo da svemirski program NASA izuzetno povoljno utiče na široke slojeve stanovništva, počev od predavanja na univerzitetima i školama, do širenja interesovanja za razne oblasti nauke, kroz novine, knjige, film i televiziju. Preporučeno je da se zaustavi dalji NASA program. Rimski klub je odmah reagovao. U Dovilu, u Francuskoj, organizovana je konferencija, na kojoj su i zvaničnici NATO-a imali svoju ulogu, sa ciljem da se zaustavi tehnološki i industrijski progres SAD-a! U to vreme se pojavila knjiga Zbignjeva Bžežinskog, "Tehnotronska era", i nova knjiga Aurelija Pečeija, "Provalija pred nama". Pečei ponovo insistira na (nedokazanoj) postavci da će u budućnosti doći do haosa, ukoliko svetom ne vlada jedna svetska vlada, Takođe je i ovom prilikom bio protiv nacionalne države, tvrdeći da njihovo postojanje deluje destruktivno na razvoj ljudskog roda. Umesto toga, ponudio je "kolektivnu odgovornost". U mnogim svojim govorima i javnira nastupima, Pečei je insistirao na tezi da je "nacionalizam kao kancer u čoveku".
Njegov saradnik i istomišljenik, Ervin Laslo, autor je jednog od ključnih dokumenata Rimskog kluba, nazvanog "Ciljevi čovečanstva", u kome su ključne teze napad na industrijsku ekspanziju i porast stanovnistva. Član Rimskog kluba, Harland Klivlend, autor je izveštaja, kojeg kao da je pisao Adolf Hitler, u vezi rešenja "jevrejskog pitanja". Klivlend predlaže da zemlje Trećeg sveta, same između sebe, odluče čije stanovništvo treba smanjiti. Jedan od primenjenih recepata Komiteta 300 je da se stanovništvo podsaharskog regiona namerno, izgladnjivanjem, desetkuje. Ovakvoj "političkoj teoriji" nije potreban komentar. Suština je u oduzimanju prirodnih resursa "nesposobnim nacijama" i uskraćivanje mogućnosti zemljama Trećeg sveta, da razvijaju poljoprivredu i industriju. Ukoliko ne prihvate koncept "globalnog planiranja", koji ne ide u korist tih država, onda će potonuti u spolja izazvanu krizu i haos. Ovaj koncept je dosledno primenjen u arapsko-izraelskom ratu, 1973. godine, kako bi se oštro istakla opasnost da svetskim resursima nafte ne mogu upravljati te zemlje, već globalni kontrolori. Naravno, ovaj kontrolor je Komitet 300, koji svoje delovanje pravda navodnom zabrinutošću za ugroženost resursa i sigumost sveta. Kakav cinizam. Potpuno je u skladu sa njihovora osnovnom političkom doktrinom, po kojoj tajno izazivaju konflikte, a onda ih javno rešavaju u sopstvenu korist. Komitet 300 je naredio Rimskom klubu da iskoristi poljski nacionalizam, kako bi generisao ekonomsku krizu, koja će dovesti do političke destabilizacije zemlje. Solidarnost je tvorevina Zbignjeva Bžežinskog. On je izabrao ime za "radnički sindikat", kao što je izabrao i njegove aktiviste i organizatore. Solidarnost nije radnički pokret, iako je delovanje započelo u brodogradilištu u Gdanjsku. To je politička organizacija, pomagana iz inostranstva, da dovede do političkih promena u Poljskoj. Većina vođa Solidamosti su potomci Jevreja boljševika iz Odese. Poznati su kao agresivni antikomunisti. Pomoć iz inostranstva podrazumevala je i "savetničku" ulogu Džefrija Saksa, čije reforme će Poljsku pretvoriti u ekonomskog roba SAD-a. Ono što će SAD činiti u budućnosti, izloženo je u knjizi Zbignjeva Bžežinskog, "Tehnotronska era", koju je napisao za potrebe Rimskog kluba. Bez uvijanja, on iznosi osnovnu tezu da Amerika ulazi u eru koja ne liči na ništa što joj je prethodilo. To je tehnotronska era, koja lako može postati diktatura. Po oceni Bžežinskog, američko društvo je sada u "informatičkoj revoluciji, čije je težište na zabavi, spektaklima za gledaoce (zasićeno televizijskim pokrivanjem sportskih dogadaja), koji postaju opijum za besciljnu masu". Nekada je religija bila opijum za mase. Danas je to zabava, sport, seks, muzika i droge. Bžežinski predviđa: "Uskoro će biti moguće ostvariti skoro potpunu kontrolu nad svakim građaninom i otvarati dosijea, koja će sadržati i najličnije detalje o zdraviju i ponašanju svakog građanina. Ovi dosijei će stajati na raspolaganju vlastima. Vlast će prelaziti u ruke onih koji budu kontrolisali informacije. Postojeće institucije biće dopunjene institucijama za upravljanje pretkriznim situacijama, čiji će zadatak biti da unapred indentifikuju moguće društvene krize i razviju programe koji će se sa njima suočiti."
Iz ovog koncepta je kasnije razvijena FEMA. Ne treba zaboraviti da je Bžežinski jedan od vodećih članova Rimskog kluba, Komiteta 300, član "Saveta za međunarodne odnose" i pripadnik poljskog Crnog plemstva. Rimski klub se posebno angažovao na sprovođenju politike Komiteta 300 u Južnoj Americi. U prvom redu je to bio građanski rat u Salvadoru. za koji je razrađen plan. po kome je to trebalo da bude novi tridesetogodišnji rat. Plan je nosio bezazleno ime, "Andski plan", a za njegovosprovodenje bio je nadležan Henri Kisindžer. Polarizacija Severne i Južne Amerike bio je plan Komiteta 300. Kisindžer je bio izvršilac, a jedan drugi član Komiteta, Vili Brant, nemački kancelar i predsednik Socijalističke internacionale, bio je glavni koordinator i finansijer rata u Salvadoru. Njegov štićenik, koji je na političku scenu stupio kao posrednik u ime Rimskog kluba, bio je Felipe Gonzales, kasniji predsednik vlade Španije. Dalje rastakanje Južne Amerike takođe je sproveo Komitet 300. Ova organizacija podstakla je rat oko Foklandskih ostrva, između Argentinc i Velike Britanijc, praćen smenom vlasti u Argentini, ekonomskim haosom i političkim potresima. Plan je razrađen u Kisindžerovoj firmi "Kisindžer Asosijcjts", pod vođstvom iskusnog lorda Karingtona, jednog od članova iz samog vrha Komiteta 300. Foklandski rat prouzrokovao je štetu i drugim zemljama Južne Amerike, u prvom redu Meksiku. Argentina i Meksiko su sarađivali na atomskom programu, a Meksiko je imao vrlo ambiciozne razvojne planove. bazirane na jeftinoj atomskoj energiji. Rimski klub je u periodu od 1986. do 1991. godine, uspeo da zaustavi izvoz nuklearne tehnologije zemljama u razvoju, izuzimajući Izrael, sa opravdanjem da je to ekološki opasna tehnologija. To je nanelo štetu mnogim zemljama. Što se tiče Meksika, ostvaren je strateški cilj da ova zemlja ostane siromašni izvor radne snage, koja tobože ilegalno radi u Americi, kao i da se iskoriste rezerve nafte koju Meksiko ima, što je osnovni cilj naftaškog lobija u senci Rimskog kluba. Od stotina naučnika u SAD-u, koji rade pod kontrolom Rimskog kluba, ime Bernarda Levina nije na listi poznatih i slavnih. Ali on je izuzetno važan, kao tvorac planova, kojima su rušeni režimi u Iranu, Filipinima, Južnoj Africi, Nikaragvi i Južnoj Koreji. Silazak sa vlasti iranskog šaha Pahlavija išao je po planu, koji su razradili Bernard Levin i Ričard Falk, a supervizor je bio Robert Anderson iz "Aspen instituta". Levin je autor knjige "Vremenske perspektive i moral", koju je pisao za potrebe Rimskog kluba (Tavistok Instituta). U knjizi razmatra načine slamanja morala nacija i pojedinaca.
„Spasioci nacija“
"Jedna od glavnih tehnika za slamanje morala, kroz strategiju terora, sadrži se u sledećoj taktici: držati osobu u neznanju oko toga gde je i šta može da očekuje. Uz to, ako česte oscilacije između oštrih disciplinskih mera i obećanja o dobrom tretmanu, zajedno sa širenjem kontradiktornih vesti, čine strukturu situacije nejasnom, tada pojedinac prestaje da shvata da li neki plan vodi ka cilju ili ne. Pod ovim uslovima, čak i oni pojedinci koji imaju jasne ciljeve i spremni su na rizike, ostaju paralizovani jakim unutrašnjim konfliktom oko toga šta da urade."
Demoralizacija ima za cilj prihvatanje ponuđenih rešenja, bez obzira kakva su. Tada se obično prihvataju rešenja koja nudi "autoritet". Ili "harizma". Ovaj princip najčešće primenjuju navodni spasioci nacije, lažne mesije i oni koji znaju bolje od drugih šta je dobro za njih. Homeini je godinama pripreman od strane MI6 (britanske obaveštajne službe) u Parizu, kako bi se pojavio kao spasilac i harizmatski vođa. Boris Jelcin je iz slične škole. Rimski klub je vodio kampanju protiv hrišćanskih crkava, stvarajući u njihovim redovima fundamentaliste i televizijske propovednike, koji su se uspešno borili za cionistički Izrael. Kada je počela agresija na Irak, po svom karakteru genocidna, svi mediji u Americi su preplavljeni emisijama koje su opravdavale "pravedan hrišćanski rat protiv Iraka". Propovednik Bil Graham se molio zajedno sa predsednikom Džordžom Bušom, neposredno pre nego što su "tomahavci" i avioni poleteli na Irak. Ovo licemerno hrišćanstvo pokazuje samo koliko ga malo ima u srcima onih, koji šalju smrt drugima. Pokazuje i generalno stanje duha u Americi, u kojoj je Rimski klub uspešno sproveo svoje ciljeve. Ključni čovek Rimskog kluba u Americi je senator Klejbom Pel. Tu su još i Frenk M. Poter, predsednik senatskog potkomiteta energije, Volter A. Han iz kongresne službe za istraživanje, En Četam i Daglas Ros, ugledni ekonomisti. Mnogi članovi Rimskog kluba su u isto vreme članovi i drugih institucija i društava: Dejvid Rokfeler iz "Cejz Menhetn banke"; Gabrijel Hejg iz "Hanover Trast banke"; Milton Kac iz "Fordove fondacije"; Vili Brant, predsednik Socijalističke. internacionale, agent KGB-a i član Komiteta 300; Irving Blustoun, predsednik Izvršnog odbora "Sindikata radnika autoindustrije"; Rasel Trejn, pretsednik američkog ogranka Rimskog kluba i "Svetskog fonda prirode" princa Filipa, supruga engleske kraljice; Elizabet Midžli, producent "CBS"-a; B. R. Giford, direktor "Rasel Sejdž fondacije"; Gvido Goldman sa "Aspenovog instituta"; Averil Hariman (sada pokojni), izuzetno cenjeni član Komiteta 300, direktna veza Komiteta sa Kremljom i Belom kućom, čiju poziciju je nasledio Kisindžer; Jozef Retinger, jedan od tvoraca Bilderberškog kluba, njegov organizator i spiritus movens, inače jezuita i mason trideset i trećeg stepena. Tu je i Ketrin Graham, vlasnica "Vašington Posta"; Pol G. Hofman iz "Njujorškog životnog osiguranja", jednog od najvećih američkih osiguravajućih društava; i ved spomenuti američki ambasador u Italiji, Ričard Gardner, oženjen u jednoj od najstarijih porodica Crnog plemstva Venecije, što mu je odmah otvorilo vrata Bele Kuće. Rimski klub takođe upravlja i stotinom časopisa širom sveta. Stoji iza, ili pomaže, nebrojene institute, kao što to radi i "Tavistok" institut, kako bi kroz njihov rad formirao javno mnjenje u vezi određenih pitanja. Najpoznatiji od ovih instituta su "Huverov institut" i "Heritidž fondacija".
Jedan od osnivača Rimskog klttba, Aurelio Pečei, u svojoj knjizi "Bezdan pred nama", razotkriva pravo lice Riraskog kluba, zapravo Komiteta 300. U knjizi citira reči Feliksa Đeržinskog, osnivača i prvog šefa Čeke, koje je ovaj izrekao u razgovoru sa Sidnijem Rejlijem. Rejli je bio agent MI6 u Rusiji, za vreme Oktobarske revolucije. Tamo je u ime Komiteta 300 bio pomoćnik Lenjinu i Trockom. Feliks Đeržinski kaže: "Za mene ljudi nisu ništa drugo nego mozak na jednoj strani, a fabrika govana na drugoj."
Osnovna ideja Pečeija je da se zaustavi "manija rasta", ili kako doslovno kaže, "nekontrolisani rast čovečanstva, energetska kriza, stvarni ili potencijalni gubitak resursa, degradacija životne sredine, širenje nuklearne energije i povezane posledice".
Rimski klub i njegovi finansijeri su visoko organizovana tela, koja rade direktno za NATO pakt. Većina visokih funkcionera Rimskog kluba pre toga je radila za NATO. Rimski klub je formulisao sve političke funkcije i principe NATO pakta. Kao jedna od najvažnijih grana za formulisanje spoljnopolitičkih stavova Komiteta 300 (drugu čine bilderbergovci), Rimski klub je nastao od članova Morgentau grupe, sa ciljem ubrzavanja inicijative za stvaranje svetske vlade. Zadatak Rimskog kluba je da stvori i proširi ideje postindustrijskog doba u Americi, i sprovede čitav niz programa kontrakulture, kao što su droga, rok muzika, seks, hedonizam, satanizam i navodni pokreti za zaštitu prirode. Zato nije čudno da se u upravnom odboru Rimskog kluba nalaze mnogi stručnjaci za primenjenu socijalnu psihologiju sa "Tavistok" instituta, "Stanfordskog instituta za istraživanje" i "Instituta za socijalne odnose", kao i čitav niz stručnjaka i savetnika. Njihov cilj je da se ove ideje usvoje, pa čak i da NATO pakt usvoji doktrinu Zavere Vodolije. U jednom razgovoru, Pečei je generalu Aleksandru Hejgu izneo suštinu svog verovanja, rekavši da se oseća kao reinkarnirani Adam Vajshaupt. Možda je Pečei ideolog savremenih iluminata, ali ono što je sigurno je da je njegovo tridesetogodišnje delovanje na čelu Ekonomskog saveta "Atlantskog instituta" bilo ključno u formulisanju NATO strategije i njenog prelaska sa lokalnog, evropskog, na globalni plan. Rimski klub nije organizacija savetodavnog tipa koju čine naučnici, kako bi se to dalo zaključiti na osnovu njenog pretežnog sastava. Ona je prava, konspirativna organizacija, koja ima konkretna zaduženja da izaziva i upravlja ekonomskim recesijama i potresima. To je samo deo taktike na globalnom planu, za ozbiljnije poremećaje koji se pripremaju u skladu sa planovima Komiteta 300.
Rimski klub ima raširenu mrežu ne samo instituta i naučnika, već deluje i kao "država u državi". Ima svoju obaveštajnu službu, a koristi rad Interpola i Mosada, kao i nekadašnjeg KGB-a, zahvaljujući velikim ekonomskim projektima sa SSSR-om, koje je započeo Anjeli. Od svog osnivanja, Rimski klub ima za jedan od osnovnih ciljeva, rušenje ustavnog poretka Italije, u sprezi sa svim nadnacionalnim svetskim centrima moći. U Italiji je imao pomoć lažnih masona iz Lože P2 i Crvenih brigada, čiji teroristi su uživali zaštitu nekih od najmoćnijih italijanskih porodica i koristili njihov novac, uticaj i njihove kuće za sakrivanje. Rimski klub je umešan u ubistvo italijanskog premijera Alda Mora, koga su kidnapovale Crvene brigade 1978 godine, zbog njegovog opiranja "nultoj stopi rasta", predviđenoj za Italiju i druge industrijske zemlje. Ovaj koncept stvoren je u Komitetu 300 , a egzekutori su Rimski klub, kao neka vrsta ministarstva spoljnih poslova, i "Kraljevski institut za međunarodne odnose" . Čovek koji je direktno pretio Aldu Moru, da prihvati odluke Rimskog klnba, bio je Henri Kisindžer, o čemu je 1982 godine svedočio bliski Morov saradnik, Gorado Gverconi. Naravno, ono što je bila senzacija u italijanskim novinama, nije bila senzacija za velike šampione demokratije, američke novine, kao što su "Vašington Post" ili "Njujork Tajms", koje o Gverconiju nisu objavili ni reč. Ubistvom Alda Mora, od strane terorističke grupe koju je kontrolisala paramasonska loža P2, Italija je postala eksperimentalno područje, kako bi se videlo kojom brzinom se može izazvati haos i politička kriza u zemlji. Sem toga, Italija je sedište Katoličke crkve, koju treba uništiti zajedno sa svim velikim religijama. Takođe, tu žive neke od najmoćnijih oligarhijskih porodica, koje pripadaju Crnom plemstvu. Italija je zemlja ulaza droge iz Irana i Libana u Evropu, što je najvažniji trgovinski artikal Komiteta 300. Aktivnu ulogu u likvidaciji Mora i ispunjenju planova Komiteta 300 odigrao je tadašnji američki ambasador u Rimu, Ričard Gardner, koji je blisko sarađivao sa Betinom Kraksijem, značajnim članom Rimskog kluba i NATO pakta. Kraksi je, kao premijer, uspeo da nanese prve ozbiljne udarce strukturi Katoličke crkve u Italiji, inaugurišući zakon o razvodu i abortusu, što je izazvalo dalekosežne posledice, ne samo na planu religije.
U junu i julu 1982 godine, Eleonora, supruga Alda Mora, posvedočila je na sudu da su i njoj pretili smrću. Njenom mužu je pretila "politička ličnost iz vrhova Sjedinjenih Država", koja je doslovce rekla: "Ili ćete prestati sa sprovođenjem svoje političke linije, ili ćete za to debelo platiti."
Rimski klub, radeći po instrukcijama Komiteta 300, stoji iza kažnjavanja pakistanskog predsednika, generala Zia Ul Haka, zbog uplitanja u rat u Avganistanu. Avion predsednika Ul Haka, u kome se nalazila i delegacija vojne obaveštajne službe SAD-a, na čelu sa brigadnim generalom Herbertom Vasomom, oboren je raketom. Kisindžer i Rimski klub su krivi za smrt i prethodnog predsednika Pakistana. Ali Buta. U beleškama prokrijumčarenim iz zatvora, Buto je zapisao da mu je Kisindžer oštro pretio: "Napraviću od vas užasan primer, ako budete nastavili sa svojom politikom uzdizanja zemlje."
I pored upozorenja, Buto je napravio grešku, koju Rimski klub nije mogao da mu oprosti. Hteo je da od Pakistana stvori nuklearnu silu. To je bila pretnja za Izrael i njegovu ulogu kontrolora Bliskog Istoka. Državni udar i kasniju likvidaciju Ali Buta, izveo je Zia UI Hak, član "Saveta za međunarodne odnose", još jedne jake organizacije Novog svetskog poretka. Zainteresovanost Rimskog kluba za nuklearni program Pakistana, imalo je jedan vrlo bitan razlog. Rimski klub je promoter zaštite prirode, "zelenih" i drugih pokreta, koji štite svet od nuklearne energije. Klub je decenijama finansirao ovakve organizacije širom sveta. Međutim, razlozi su mnogo prozaičniji, a briga za čovečanstvo čisto licemerje. Ako zemlje Trećeg sveta dođu do izvora jeftine energije, to će ojačati njihovu nezavisnost i izlazak iz kandži "Međunarodnog monetarnog fonda", što bi bilo katastrofalno za planove Rimskog kluba i Komiteta 300. Siromašni moraju da ostanu siromašni, kako bi bili izvor izrabljivanja u korist "razvijenih" zemalja. Specijalizovani instituti Rimskog kluba u stanju su da dobiju i urade razvojne projekte najvišeg nivoa, a to je upravo ono što žele, kako bi kroz njih plasirali svoje ideje. Jedan od karakterističnih primera je projekat koji je NASA naručila od "Tavistok" instituta, da se utvrdi kako će svemirski program uticati na američko javno mnjenje. "Tavistok" je projekat delegirao dalje, "Stanfordskom institutu za istraživanje" i "Rand korporaciji". Istraživanje je pokazalo da svemirski program NASA izuzetno povoljno utiče na široke slojeve stanovništva, počev od predavanja na univerzitetima i školama, do širenja interesovanja za razne oblasti nauke, kroz novine, knjige, film i televiziju. Preporučeno je da se zaustavi dalji NASA program. Rimski klub je odmah reagovao. U Dovilu, u Francuskoj, organizovana je konferencija, na kojoj su i zvaničnici NATO-a imali svoju ulogu, sa ciljem da se zaustavi tehnološki i industrijski progres SAD-a! U to vreme se pojavila knjiga Zbignjeva Bžežinskog, "Tehnotronska era", i nova knjiga Aurelija Pečeija, "Provalija pred nama". Pečei ponovo insistira na (nedokazanoj) postavci da će u budućnosti doći do haosa, ukoliko svetom ne vlada jedna svetska vlada, Takođe je i ovom prilikom bio protiv nacionalne države, tvrdeći da njihovo postojanje deluje destruktivno na razvoj ljudskog roda. Umesto toga, ponudio je "kolektivnu odgovornost". U mnogim svojim govorima i javnira nastupima, Pečei je insistirao na tezi da je "nacionalizam kao kancer u čoveku".
Njegov saradnik i istomišljenik, Ervin Laslo, autor je jednog od ključnih dokumenata Rimskog kluba, nazvanog "Ciljevi čovečanstva", u kome su ključne teze napad na industrijsku ekspanziju i porast stanovnistva. Član Rimskog kluba, Harland Klivlend, autor je izveštaja, kojeg kao da je pisao Adolf Hitler, u vezi rešenja "jevrejskog pitanja". Klivlend predlaže da zemlje Trećeg sveta, same između sebe, odluče čije stanovništvo treba smanjiti. Jedan od primenjenih recepata Komiteta 300 je da se stanovništvo podsaharskog regiona namerno, izgladnjivanjem, desetkuje. Ovakvoj "političkoj teoriji" nije potreban komentar. Suština je u oduzimanju prirodnih resursa "nesposobnim nacijama" i uskraćivanje mogućnosti zemljama Trećeg sveta, da razvijaju poljoprivredu i industriju. Ukoliko ne prihvate koncept "globalnog planiranja", koji ne ide u korist tih država, onda će potonuti u spolja izazvanu krizu i haos. Ovaj koncept je dosledno primenjen u arapsko-izraelskom ratu, 1973. godine, kako bi se oštro istakla opasnost da svetskim resursima nafte ne mogu upravljati te zemlje, već globalni kontrolori. Naravno, ovaj kontrolor je Komitet 300, koji svoje delovanje pravda navodnom zabrinutošću za ugroženost resursa i sigumost sveta. Kakav cinizam. Potpuno je u skladu sa njihovora osnovnom političkom doktrinom, po kojoj tajno izazivaju konflikte, a onda ih javno rešavaju u sopstvenu korist. Komitet 300 je naredio Rimskom klubu da iskoristi poljski nacionalizam, kako bi generisao ekonomsku krizu, koja će dovesti do političke destabilizacije zemlje. Solidarnost je tvorevina Zbignjeva Bžežinskog. On je izabrao ime za "radnički sindikat", kao što je izabrao i njegove aktiviste i organizatore. Solidarnost nije radnički pokret, iako je delovanje započelo u brodogradilištu u Gdanjsku. To je politička organizacija, pomagana iz inostranstva, da dovede do političkih promena u Poljskoj. Većina vođa Solidamosti su potomci Jevreja boljševika iz Odese. Poznati su kao agresivni antikomunisti. Pomoć iz inostranstva podrazumevala je i "savetničku" ulogu Džefrija Saksa, čije reforme će Poljsku pretvoriti u ekonomskog roba SAD-a. Ono što će SAD činiti u budućnosti, izloženo je u knjizi Zbignjeva Bžežinskog, "Tehnotronska era", koju je napisao za potrebe Rimskog kluba. Bez uvijanja, on iznosi osnovnu tezu da Amerika ulazi u eru koja ne liči na ništa što joj je prethodilo. To je tehnotronska era, koja lako može postati diktatura. Po oceni Bžežinskog, američko društvo je sada u "informatičkoj revoluciji, čije je težište na zabavi, spektaklima za gledaoce (zasićeno televizijskim pokrivanjem sportskih dogadaja), koji postaju opijum za besciljnu masu". Nekada je religija bila opijum za mase. Danas je to zabava, sport, seks, muzika i droge. Bžežinski predviđa: "Uskoro će biti moguće ostvariti skoro potpunu kontrolu nad svakim građaninom i otvarati dosijea, koja će sadržati i najličnije detalje o zdraviju i ponašanju svakog građanina. Ovi dosijei će stajati na raspolaganju vlastima. Vlast će prelaziti u ruke onih koji budu kontrolisali informacije. Postojeće institucije biće dopunjene institucijama za upravljanje pretkriznim situacijama, čiji će zadatak biti da unapred indentifikuju moguće društvene krize i razviju programe koji će se sa njima suočiti."
Iz ovog koncepta je kasnije razvijena FEMA. Ne treba zaboraviti da je Bžežinski jedan od vodećih članova Rimskog kluba, Komiteta 300, član "Saveta za međunarodne odnose" i pripadnik poljskog Crnog plemstva. Rimski klub se posebno angažovao na sprovođenju politike Komiteta 300 u Južnoj Americi. U prvom redu je to bio građanski rat u Salvadoru. za koji je razrađen plan. po kome je to trebalo da bude novi tridesetogodišnji rat. Plan je nosio bezazleno ime, "Andski plan", a za njegovosprovodenje bio je nadležan Henri Kisindžer. Polarizacija Severne i Južne Amerike bio je plan Komiteta 300. Kisindžer je bio izvršilac, a jedan drugi član Komiteta, Vili Brant, nemački kancelar i predsednik Socijalističke internacionale, bio je glavni koordinator i finansijer rata u Salvadoru. Njegov štićenik, koji je na političku scenu stupio kao posrednik u ime Rimskog kluba, bio je Felipe Gonzales, kasniji predsednik vlade Španije. Dalje rastakanje Južne Amerike takođe je sproveo Komitet 300. Ova organizacija podstakla je rat oko Foklandskih ostrva, između Argentinc i Velike Britanijc, praćen smenom vlasti u Argentini, ekonomskim haosom i političkim potresima. Plan je razrađen u Kisindžerovoj firmi "Kisindžer Asosijcjts", pod vođstvom iskusnog lorda Karingtona, jednog od članova iz samog vrha Komiteta 300. Foklandski rat prouzrokovao je štetu i drugim zemljama Južne Amerike, u prvom redu Meksiku. Argentina i Meksiko su sarađivali na atomskom programu, a Meksiko je imao vrlo ambiciozne razvojne planove. bazirane na jeftinoj atomskoj energiji. Rimski klub je u periodu od 1986. do 1991. godine, uspeo da zaustavi izvoz nuklearne tehnologije zemljama u razvoju, izuzimajući Izrael, sa opravdanjem da je to ekološki opasna tehnologija. To je nanelo štetu mnogim zemljama. Što se tiče Meksika, ostvaren je strateški cilj da ova zemlja ostane siromašni izvor radne snage, koja tobože ilegalno radi u Americi, kao i da se iskoriste rezerve nafte koju Meksiko ima, što je osnovni cilj naftaškog lobija u senci Rimskog kluba. Od stotina naučnika u SAD-u, koji rade pod kontrolom Rimskog kluba, ime Bernarda Levina nije na listi poznatih i slavnih. Ali on je izuzetno važan, kao tvorac planova, kojima su rušeni režimi u Iranu, Filipinima, Južnoj Africi, Nikaragvi i Južnoj Koreji. Silazak sa vlasti iranskog šaha Pahlavija išao je po planu, koji su razradili Bernard Levin i Ričard Falk, a supervizor je bio Robert Anderson iz "Aspen instituta". Levin je autor knjige "Vremenske perspektive i moral", koju je pisao za potrebe Rimskog kluba (Tavistok Instituta). U knjizi razmatra načine slamanja morala nacija i pojedinaca.
„Spasioci nacija“"Jedna od glavnih tehnika za slamanje morala, kroz strategiju terora, sadrži se u sledećoj taktici: držati osobu u neznanju oko toga gde je i šta može da očekuje. Uz to, ako česte oscilacije između oštrih disciplinskih mera i obećanja o dobrom tretmanu, zajedno sa širenjem kontradiktornih vesti, čine strukturu situacije nejasnom, tada pojedinac prestaje da shvata da li neki plan vodi ka cilju ili ne. Pod ovim uslovima, čak i oni pojedinci koji imaju jasne ciljeve i spremni su na rizike, ostaju paralizovani jakim unutrašnjim konfliktom oko toga šta da urade."
Demoralizacija ima za cilj prihvatanje ponuđenih rešenja, bez obzira kakva su. Tada se obično prihvataju rešenja koja nudi "autoritet". Ili "harizma". Ovaj princip najčešće primenjuju navodni spasioci nacije, lažne mesije i oni koji znaju bolje od drugih šta je dobro za njih. Homeini je godinama pripreman od strane MI6 (britanske obaveštajne službe) u Parizu, kako bi se pojavio kao spasilac i harizmatski vođa. Boris Jelcin je iz slične škole. Rimski klub je vodio kampanju protiv hrišćanskih crkava, stvarajući u njihovim redovima fundamentaliste i televizijske propovednike, koji su se uspešno borili za cionistički Izrael. Kada je počela agresija na Irak, po svom karakteru genocidna, svi mediji u Americi su preplavljeni emisijama koje su opravdavale "pravedan hrišćanski rat protiv Iraka". Propovednik Bil Graham se molio zajedno sa predsednikom Džordžom Bušom, neposredno pre nego što su "tomahavci" i avioni poleteli na Irak. Ovo licemerno hrišćanstvo pokazuje samo koliko ga malo ima u srcima onih, koji šalju smrt drugima. Pokazuje i generalno stanje duha u Americi, u kojoj je Rimski klub uspešno sproveo svoje ciljeve. Ključni čovek Rimskog kluba u Americi je senator Klejbom Pel. Tu su još i Frenk M. Poter, predsednik senatskog potkomiteta energije, Volter A. Han iz kongresne službe za istraživanje, En Četam i Daglas Ros, ugledni ekonomisti. Mnogi članovi Rimskog kluba su u isto vreme članovi i drugih institucija i društava: Dejvid Rokfeler iz "Cejz Menhetn banke"; Gabrijel Hejg iz "Hanover Trast banke"; Milton Kac iz "Fordove fondacije"; Vili Brant, predsednik Socijalističke. internacionale, agent KGB-a i član Komiteta 300; Irving Blustoun, predsednik Izvršnog odbora "Sindikata radnika autoindustrije"; Rasel Trejn, pretsednik američkog ogranka Rimskog kluba i "Svetskog fonda prirode" princa Filipa, supruga engleske kraljice; Elizabet Midžli, producent "CBS"-a; B. R. Giford, direktor "Rasel Sejdž fondacije"; Gvido Goldman sa "Aspenovog instituta"; Averil Hariman (sada pokojni), izuzetno cenjeni član Komiteta 300, direktna veza Komiteta sa Kremljom i Belom kućom, čiju poziciju je nasledio Kisindžer; Jozef Retinger, jedan od tvoraca Bilderberškog kluba, njegov organizator i spiritus movens, inače jezuita i mason trideset i trećeg stepena. Tu je i Ketrin Graham, vlasnica "Vašington Posta"; Pol G. Hofman iz "Njujorškog životnog osiguranja", jednog od najvećih američkih osiguravajućih društava; i ved spomenuti američki ambasador u Italiji, Ričard Gardner, oženjen u jednoj od najstarijih porodica Crnog plemstva Venecije, što mu je odmah otvorilo vrata Bele Kuće. Rimski klub takođe upravlja i stotinom časopisa širom sveta. Stoji iza, ili pomaže, nebrojene institute, kao što to radi i "Tavistok" institut, kako bi kroz njihov rad formirao javno mnjenje u vezi određenih pitanja. Najpoznatiji od ovih instituta su "Huverov institut" i "Heritidž fondacija".
Jedan od osnivača Rimskog klttba, Aurelio Pečei, u svojoj knjizi "Bezdan pred nama", razotkriva pravo lice Riraskog kluba, zapravo Komiteta 300. U knjizi citira reči Feliksa Đeržinskog, osnivača i prvog šefa Čeke, koje je ovaj izrekao u razgovoru sa Sidnijem Rejlijem. Rejli je bio agent MI6 u Rusiji, za vreme Oktobarske revolucije. Tamo je u ime Komiteta 300 bio pomoćnik Lenjinu i Trockom. Feliks Đeržinski kaže: "Za mene ljudi nisu ništa drugo nego mozak na jednoj strani, a fabrika govana na drugoj."
