Aug 13, 2015

Zavere, Branko Dragaš

U ljudskoj civilizaciji nema slučajnosti.
Nema spontanosti.
Uvek se sve dešava na isti način.
Organizovaniji, moćniji i jači nameću svoju volju neorganizovanim, nemoćnim i slabijim.
To je uvek bilo.
I tako će uvek biti
Nažalost.

Kada otvoreno govorite o tome kako ti moćnije koloniziraju, pljačkaju, uništavaju i porobljavaju one slabe, onda vas optužuju da u svemu vidite teoriju zavere.
Nije terorija zavere, nego realna istorija sveta.
Koja se ne uči u školama, jer zvaničnu istoriju sveta pišu upravo ti moćniji i jači.
Pišu je prema svojim potrebama. Pišu je da bi slabije i neorganizovane držali pod kontrolom.


Moćniji na slabije gledaju sa visine.
Gledaju kao na glupake kojima mogu da manipulišu.
Gledaju kao na nižu rasu koja mora da služi moćnima.
Otuda ta stalna grdnja na narod da je narod stoka.

Moć je danas u rukama nekoliko porodica, koje sam nazvao zajedničkim imenom Familija.
Oni su izmislili Globalizaciju kao proces da rašire svoju moć.
Razvili su čitav jedan klijentelistički sistem koji služi samo
njihovim ineresima.
Svi koji služe Familiji su privilegovani i imaju mogućnost da dobiju mrvicu moći.
Ali za tu mrvicu zemaljske moći, oni moraju nešto da urade za Familiju.

Najčešće oni izdaju svoje države i narode i predaju ih na upravljanje Familiji.
Ispovest ekonomskih ubica najbolje govori kako se to radi.
Tu više nema tajne. Sve se zna.
Familija je toliko moćna da nju više i ne zanima da nešto krije.

Sve ovo što sam napisao nije ništa novo.
Danas to svi znate.
Šta je onda problem?
Problem je što mi, Srbi, ništa nismo naučili od učiteljice života.
Problem je što se mi neracionalno ponašamo u svetu koji je vekovima tako ustrojen.
Zbog toga što nismo razumeli kako taj svet funkcioniše, mi smo stalno stradali.
I to nerazumevanje i stradanje se nastavlja.
Ako ništa ne promenimo, Srbi će nestati na opšte oduševljenje naših neprijatelja.
Moramo platiti cenu tog nacionalnog srljanja.

Moje mišljenje se razlikuje od ustaljenog srpskog kukanja o teoriji
zavere protiv nas Srba.
Moje mišljenje se razlikuje od tradicionalnog prenamaganja potkupljive i lenje srpske inteligencije.
Koja je svoj dobri narod izručila samovolji moćne Familije.
Kriva je ta srpska inteligencija što je zavodila, lagala, obmanjivala
i gurala narod da se protivi onima koji su moćniji i koji su nas
gazili kao da smo varvarska plemena.
Kriva je što suludo  žrtvuje svoj narod.

A šta je trebalo da radimo?

Prvo, mi, Srbi, moramo da shvatimo da nismo u stanju da se nosimo sa Familijom.
Ne možemo da ratujemo sa imperijama, bez obzira kako se te imperije zvale.
Mi moramo da izbegavamo bilo kakve sukobe sa moćnijima i da čekamo da oni sami reše svoje nesporazume.

To je važna promena u našoj svesti.

Drugo, mi, Srbi, moramo da naučimo, napokon, da vodimo dvojno nacionalno knjigovodstvo.
Gde imamo nacionalne prihode, a gde pravimo velike rashode.
Cilj treba da nam bude da uvek stvarimo  prihode veće od rashoda.
Tada ćemo početi da napredujemo, jer ćemo imati nacionalnu akumulaciju kapitala.

Treće, mi, Srbi, treba da naučimo da je naša komparativna prednost upravo to što smo mali i beznačajni za velike istorijske promene, da možemo brzo da se prilagodimo svim nastalim promenama, da možemo da pronađemo svoje interese u tim promenama i da tako, umesto da propadamo i nestajemo, sigurno opstajemo u okrutnom svetu, koji namerava da pobije toliko ljudi da na planeti ostane zlatna milijarda izabranih. Mi treba da se ubacimo u taj voz, makar bili i u poslednjem vagonu.

Četvrto, veliki broj Srba, koji danas žive po svetu jer ih je nevolja naterala da napuste Srbiju, mogu da budu naše pogonsko gorivo za ubrzani privredni razvoj, jer imaju znanje, radne navike, disciplinu, iskustvo i kapital koga su stvorili na tim stranim, surovim tržištima.
Oni mogu da budu naš most da u onom vozu ne budemo baš poslednji vagon, nego da se, radi sigurnosti nekako ubacimo prema sredini. Ne treba da stremimo baš da budemo ni blizu  lokomotive.

Peto, moje mišljenje je da globalizacija odgovara nama Srbima, jer smo veliki individualci, otvoreni, brzo reagujemo, društveni smo, stranci nas gotive, gostoprimljivi smo i to sve danas ima veliku cenu u otuđenom i zatvorenom svetu komercijalne civilizacije, gde se izgubila ta neposrednost i ta naša srpska ljudskost i toplina. To sada može biti naša velika prednost.

Znači, ponavljam, da biste me dobro razumeli.

Ako kažete da je sve određeno i da se ništa ne može uraditi, da je sve moralo tako baš da se desi, onda je to izgovor kukavice koji neće da se zamera nikome i koji traži opravdanje za svoje nečinjenje.

Ako kažete da vi ništa ne možete da uradite i da sve sigurno ide u propast, onda ste lenjivac koji se pomirio sa sudbinom i koji u sebi namerno guši svoja ljudska osećanja, što će vas sigurno mučiti do kraja života.

Ako kažete da nema poštenih ljudi, da su svi prevaranti i da bolje
ljude nemamo, onda ste glupak koji je naseo na propagandu izdajničkog i prevarantskog režima, koji pljuje po svim našim ljudima samo da bi oni sačuvali političke monopole.

Ako kažete da vas politika ne interesuje, dok se sprema svetski rat, propast evra i dolara, finansijski slom Srbije, socijalni nemiri,
siromaštvo i beda, onda ste idiot.

Ako glasate za režim jer se plašite da ne izgubite radno mesto, jer se plašite odmazde, jer ste primili sto grama kafe i dve litre ulja, jer su vam obećali posao u opštini, jer dobijate neku mrvicu da
preživljavate,onda ste zaista podlac koji uništava državu, naciju i
koji radi protiv interesa svoje dece.
Sram vas bilo!

Sve je danas jasno.
Ili ste deo banditske grupe koja uništava Srbiju ili se borite protiv
tih bandita na vlasti.
To što mrsomudite o zaverama i isčitavate svakakve budalaštine,
dodajući tamo gde su svi po malo već dodali, to je samo vaš strah da se sučelite sa istinom o sebi.

Bacite sve te gluposti.
Ne trošite vreme!
Zavera je uvek bilo.
Ništa nam novo niste otkrili.

Važno je samo da verujemo u sebe.


autor:
Branko Dragaš

Beograd, 13.08.2015.