Čuvajte se danajskih darova

Anja Filimonova

Autor koncepcije “Novog svetskog poretka” Žak Atali utvrdio je da će u budućnosti biti formirane nove generacije “dobitnika” i “gubitnika” koje će nastati u procesu slamanja nacija i nacionalnih država. Odnos između “pobednika” i “poraženih” će biti zasnovan na osnovu uspostavljanja apsolutne i brutalne vlasti nad čitavim ljudskim društvom, od strane tajnih centara moći.

Tehnologija političke vlasti treba da bude izgrađena na jednostavnom modelu. Kao obrazac te vlasti može nam poslužiti Hazarski kaganat (VII – X vek posle Hrista), čiji se legitimni vladar koristio svim blagodatima carske ličnosti, ali realno nije upravljao državom. To su za njega radili drugi. Kada bi narodni gnev zbog “nepravilne vladavine” dostigao vrhunac, njega su prinosili na žrtvu – ritualno bi ga ubili zbog očišćenja sveta od skverni, a umesto njega na tron su uzdizali novog legitimnog vladara. Razlika se ogleda u tome što u savremenom svetu slično ritualno ubistvo nije neophodno.



Međutim, to je samo spoljna fasada modela upravljanja. Unutrašnje poluge po Ataliju, samo i isključivo su ekonomski motivisane (duhovne i moralne aspekte on kategorički odbacuje). Za verziju Atalijeve mondijalističke politike, koja razmatra samo “ekonomsku realnost”, uopšte nije važno kakav narod će živeti na određenoj teritoriji – važne su jedino strateške rudne rezerve. Za njihovo osvajanje Atali predlaže koncentrično restruktuiranje svakog regiona u svetu: učvršćivanjem ili stvaranjem novih “važnih” centara, koji će oko sebe ujediniti “nevažne”, manje razvijene oblasti.

Pogrešno bi bilo misliti da je posle završetka lokalnih ratova Balkan dospeo na periferiju svetske politike.Naprotiv. Na njegovom primeru sada se probaju ne manje važni, nego i veoma opasni modeli, kojima se utiče i upravlja unutrašnjim procesima. Tako su Ž. Atali, Z. Bžežinski, DŽ. Soroš i drugi ideolozi globalizma, ne jednom ukazali na neophodnost zamene demokratije gospodarenjem elite – vladajuće grupacije. U suštini se radi o diktaturi “upravljača” koja se sprovodi uz pomoć moćne “dimne zavese”, demagogije i populizma u kontrolisanim medijima. Njihov “način delovanja” predviđa maksimalnu usredsređenost svih organizacionih resursa u rukama malog broja lidera. Tada se za realizaciju konkretnih ciljeva u regionima sa strateški važnim i izuzetno bogatim prirodnim resursima, koristi moć države.

U Srbiji je etapa obezbeđenja stabilnosti i pouzdanosti “upravljačkog sistema” uspešno završena. Formiran je praktično jedinstven korpus vladajuće političke elite (kao i opozicije na “rezervnom položaju”) orjentisane na procese evroatlantskih integracija (proces stupanja u EU je neodvojiv od direktne ili posredne saradnje sa NATO), koji ishode iz pozicije “političkog realizma” (koji podrazumeva ćutljivo priznanje nezavisnosti Kosova). U skladu sa sporazumima postignutim u Briselu, administrativni prelaz na Jarinju praktično funkcioniše u režimu državne granice Srbije sa Kosovom. Uprkos zvaničnim garancijama Beograda, kosovska carinska služba ubira takse i dažbine za robu namenjenu severu pokrajine. To jest, kosovska carina funkcioniše bez ikakvog ograničenja svog punomoćja. A 12. decembra je preduzet moćan odvlačeći manevar – uhapšen je M. Mišković vlasnik privatne kompanije “Delta”. Počela je istraga rada aktuelnih ministara “koji se nalaze na Miškovićevom spisku”. Na taj način su se u fokusu druge etape našli i učesnici vladajuće koalicije. Moguće je da će se uz pomoć “borbe protiv korupcije” postaviti zadatak njenog raspada i formiranja nove vlade. Ili “stopiranja” ucenjivanja prvog ešalona, kako bi oni pokazali “veću kooperativnost” po pitanju Kosmeta. Ako govorimo profesionalnim jezikom specijalnih službi – nemoguće je zavrbovati čoveka koji nema osnova za vrbovanje…
 Tako se, na ovaj ili onaj način, čitava vertikala vlasti konsoliduje u proces evrointegracija i obezbeđuje se maksimalna kontrola na srpsko-kosovskoj magistrali opšte kontrole upravljanja balkanskim procesima.

Istinski smisao usmerenog delovanja sličnih “upravljačkih grupa”, u skladu sa logikom njihovog formiranja, jeste politika nacionalnog samouništenja. Pošto javni i tajni centri moći Zapada na ciničan način pozdravljaju samo to što donosi korist njima samima, tada se i prema projavama njihovog oduševljenja treba odnositi krajnje oprezno. Tako je 15. decembra britanski “Economist” publikovao veoma indikativan članak, koji predstavlja nedvosmislenu poslanicu zapadnim političarima: odnos prema srpskim vlastima treba promeniti na kardinalan način. Osnovna teza je – nova srpska vlast se pokazala potpuno drugačijom od očekivanja Zapada.

Kada je Tomislav Nikolić, koji je do 2008. godine bio član “ekstremističke nacionalističke partije koja je sejala mržnju”, postao predsednik, a Ivica Dačić premijer “nacionalisti su bili ushićeni, liberali razočarani, a Rusi zadovoljni”.

 Svi su očekivali da će nova vlast preduzeti napore direktno suprotne teškom radu prethodne vlade u smeru severoatlantskog približavanja NATO paktu. Međutim, predstavnici nove vlasti učinili su neočekivane stvari. Tomislav Nikolić je 9. decembra upalio sveću u beogardskoj sinagogi na jevrejski praznik Hanuka; gostima, među kojima je bio i muslimanski verski vođa on se obratio “sa pohvalnim rečima punim tolerancije”.

“Economist” sa zadovoljstvom konstatuje: radi se o pojavi nove političke ličnosti!
Naglašava se da Nikolić očigledno pobeđuje u poređenju sa Tadićem, pošto “Nikolić uživa u ulozi čoveka koji ponekad stavi ozbiljnu primedbu, ali ne preti”. Ništa manje laskavih karakteristika nije otišlo na adresu Ivice Dačića: “bivši ataše za štampu Slobodana Miloševića, neočekivano je spreman za saradnju”. Primećuje se da je pregovarački proces koji je započet u martu 2011. godine, podignut sa tehničkog na politički nivo i razvija se “neočekivano dobro” – 10. decembra je otvoren prolaz na pograničnim KPP. To je “razbesnelo” nacionaliste i SPC. Ali je gospodin Dačić “dosta hrabro” rekao Srbima da je Kosovo izgubljeno i da treba samo tražiti načine za postizanje sporazuma, koji će obezbediti budućnost srpskoj manjini na Kosmetu.

Sve u duhu uobičajene zapadne propagande, čije su tvrdnje daleko od stvarnosti koliko nebo od zemlje. Teza o obezbeđenju prava srpskoj manjini u “Republici Kosovo”, podseća na poslednje konvulzije pred neizbežno padanje u tamu. Radi se o tome da Priština ne predviđa postojanje srpske manjine na “albanskoj teritoriji”, ni na jugu, ni na severu. Šiptarske vlasti na Kosmetu su – projekt Zapada, u kome se neguju i podržavaju kriminogeni faktori (“psi rata” OVK – Tači, Haradinaj, Čeku – kao vladajući trijumvirat). Zadržati saradnike trijumvirata da ne čine nasilje nad Srbima, praktično je nemoguća misija. Na jugu, oni su se praktično već izborili sa problemom povratka izbeglica. Kao i uvek, uz pomoć pretnji i nasilja. Od onih Srba koji su bili proterani sa teritorije Kosmeta (njih je, samo po zvaničnim podacima, više od 250 000), vratilo se otprilike 10%. No, tamo ih je sačekala nezavidna uloga – nema nikakvih garancija za imovinska prava, a perspektive da se nađe zaposlenje ravne su nuli. Sistematski napadi Albanaca koji su motivisani nacionalnom mržnjom, pljačke i spaljivanje kuća – predstavljaju uobičajene pojave sa kojima se susreću Srbi. Ubistvo porodice Jeftić u Talinovcu – predstavlja najočigledniji primer kako se Priština odnosi prema onima koji se pokušavaju vratiti svojim duhovnim svetinjama i ognjištima predaka. Koliko je bilo primera povratka srpskih izbeglica na Kosmet, koje su morale ponovo da beže zbog kriminogenih okolnosti. Srbi i dan danas nastavljaju sa prodajom svoje imovine. Međunarodne organizacije – KFOR, NATO, UNMIK, EULEKS – samo doprinose učvršćenju etničkih i imovinskih promena, koje su se desile kao posledica vojne intervencije NATO na SRJ. Srbi južno od Ibra su obespravljeni i nemoćni, nemoguće je zaustaviti proces asimilacije. “Ministar u vladi Kosova po pitanju izbeglica” R. Tomić, primećuje da “ako severu pokrajine srpske vlasti još i udeljuju neku pažnju, to se 100 000 Srba južno od Ibra, u ovom trenutku oseća potpuno odbačenim”. Sa naše tačke gledišta, više je nego verovatno da će rešavanjem “problema severa” pokrajine na način koji će zadovoljiti uslove Zapada – sudbina severnjaka, isto kao i južnjaka, u potpunosti zavisiti od milosti trijumvirata Čeku, Haradinaj, Tači. Takva računica ni jednom zdravomislećem čoveku ne može pasti na pamet. Zadatak će biti rešen na sledeći način – predeo bogat rudnim bogatstvima, “biće očišćen od Srba”. Što će omogućiti “procvat” novog “Balkanskog centra” – Prištine, koja će kontrolisati region i njenom natovskom municijom preuzimati kontrolu nad ekonomskim objektima.

Istovremeno dok Zapad pokroviteljski tapše po ramenima predstavnike nove vladajuće koalicije, srpska javnost je prepuna nezadovoljstva – da li je narod dužan da trpi beskonačna poniženja i uništenje srpskog naroda koji živi na Kosmetu? Mišljenje je većine da Srbiji žele da oduzmu sve što poseduje. Osim toga, zapadni politički tehnolozi više nego dobro znaju da Srbija za Rusiju, bez imalo preterivanja, ima izuzetan značaj. Zbog toga, bez obzira na sve – da li će Srbija pristupiti EU ili neće – Zapad će se sa Srbijom obračunati kao sa ruskim saveznikom. U vezi sa tim, radi odstranjenja toliko očigledne asimetričnosti u uzajamnim dejstvima Srbije sa Zapadom, pored uspešne ekonomske i tek započete vojno-tehničke saradnje sa Rusijom, “kao vazduh” je potrebna aktivizacija i koordinacija napora na sprovođenju aktivnog i plodotvornog političkog dijaloga na svim nivoima – od društvenih organizacija, do parlamentarnih i međunarodnih organizacija. Inicijatori mogu biti i ruske i srpske organizacije. Vremena za gubljenje više nema, perspektive transformacije Srbije u Beogradski pašaluk više su nego očigledne. Asimetrični procesi u duhu mondijalističke geopolitičke doktrine, zapravo blokiraju razvoj zemalja Balkanskog regiona i lišavaju ih mogućnosti razvoja, sprečavajući istinsko eliminisanje sadašnjih izazova i pretnji i uspostavljanje pravednih odnosa i stabilnosti u regionu.

autor:
Anja Filimonova
izvor:
Vaseljenska