Dec 17, 2012

Starac Pajsije Svetogorac: Velika udobnost duhovno onesposobljava čoveka


Danas svet gleda na lepotu i tako sam sebe obmanjuje. Evropljanima to pomaže: čekićima i testerama večito prave neke nove, lepe stvari, navodno praktičnije, kako ljudi ne bi morali ni za čim iole da potegnu.

Ranije uz pomoć različitog alata koji se koristio za rad, ljudi su bivali jači, krepkiji. Sa današnjim raznoraznim pomagalima, posle rada moraju da idu na fizioterapije i masaže. Lekari se danas specijalizuju u masaži ! Vidiš danas stolara sa ovolikim stomakom !
Gde si na takvog drvodelju mogao da naiđeš ranije ?
Da li bi, deljući hoblicom levo-desno, mogao da pusti stomak ?

Mnoge udobnosti, kada pređu granice, onesposobljavaju čoveka i on se ulenji. Iako bi mogao rukom nešto da okrene, misli: „E ne, bolje da pritisnem dugme pa nek' se samo okreće” !

Kad čovek navikne na lako, posle hoće sve da ide tako. Danas ljudi hoće malo da rade, a mnogo da budu plaćeni.

Kad bi moglo da uopšte ne rade, bilo bi još bolje !

Ovakav duh zapatio se i u duhovnom životu - hoćemo da budemo sveti bez truda.



Isto tako, većina njih koji su osetljivog zdravlja, trpe upravo zbog lagodnog života. Ako dođe do rata, kako će to da podnesu ovakvi ljudi,; navikli samo na udobnost ? Ranije je narod bio u najmanju ruku prekaljen, čak i deca, i sve se dalo izdržati. Danas im trebaju vitamini B, C, D i ... mercedesi, kako bi preživeli !
Vidiš, i dete sa nekom atrofijom, ako krene da se bavi bilo kojim poslom, polako dobija mišice. Dolazi mi mnogo roditelja i govore mi: „Moje dete je paralizovano”, dok su mu u stvari noge samo malo više oslabele. Oni ga nahrane - ono sedne; oni ga opet nahrane - ono opet sedne.

I tako, kako samo sedi, noge mu se uopšte ne ukrepljuju hranom, i tako završava u kolicima: „Pročitaj mu molitvu, kažu mi, dete mi je paralizovano”. A ja se pitam, ko je tu paralizovan, dete ili roditelji ? 

Ja im kažem da mu daju hranu koja ne goji, da ga vode da šeta. Tako, s vremenom tope se kilogrami, polako se kreću sve prirodnije, a na kraju neki igraju i fudbal ! Bog će pomoći zaista paralizovanoj deci kojoj ne mogu pomoći ljudi. Jedno dete iz mesta Konice, izuzetno nemirno, bomba beše spržila. Noga mu se bila zgrčila i nije mogao da je ispruži. No, pošto ga mesto nije držalo i nije se nikako dalo umiriti, od te njegove nestašnosti stalno je pokretalo nogu, i - protegnuše se nervi i dečačić prohoda. Posle je išao i u ustanike !

I mene je, kad mi se noga beše ukočila od išijasa, kada sam s brojanicom u rukama hodao, popustio bol. Kretanje mnogo puta pomaže. Ja ako se razbolim dva do tri dana, pa ne mogu da se krećem, kažem sebi: „Brže, pomozi mi, samo malo da ustanem, da se mogu pokrenuti, a posle ću ja za sve da pobrinem... Ići ću da nasečem drva”. Jer, ako ostanem u krevetu, biće mi još gore.

Zato, čim se malo osmelim, makar bio i prehlađen, stisnem zube i ustajem da nasečem drva. Dobro se obučem, preznojim, i prehlada iščezava. Naravno, znam da je ležanje mnogo prijatnije, ali nateram sebe i ustajem, i sve nestaje. Evo, vidim kako mi, kad mi dođu ljudi i sedim sa njima na panju, trnu noge. Mogao bih uzeti kakvu podlogu i sesti na nju, ali gde posle da nađem jastučiće za sve. Zato, kada gosti odu, ja po noći šetam jedan sat sa brojanicom. A pošto imam neki mali problem sa cirkulacijom u nogama, kad se vratim u sobu, protegnem malo noge. Naime, ako zapustim sebe, posle treba drugi da brinu o meni. A sada sam ja taj koji brine o drugima. Jesti li razumeli ? I zato čovek ne treba da se raduje ležanju, jer to ne pomaže.


STARAC PAJSIJE SVETOGORAC
iz knjige