Feb 1, 2014

Roza Kori: Agenda 21 – UN plan za porobljavanje čovečanstva

"Agenda 21" je šematski plan, akcioni plan za uspostavljanje apsolutne kontrole nad svom vodom, zemljom, svim biljkama, mineralima, infrastrukturom, sredstvima za proizvodnju, edukacijom, energijom, informacijama i svim ljudskim bićima na svetu.

Agenda 21 Ujedinjenih nacija predstavlja najveću PR strategiju – akcioni plan za preotimanje svega na planeti od strane globalnog korporativnog sistema, predvođenog svetskom vladom. Ništa se neće odraziti na život svakog čoveka na planeti u fizičkom i ekonomskom smislu više od Agende 21. Radi se o totalnom preuzimanju društva, država, ljudi i prirodne sredine, koje ima za cilj uspostavljanje totalne i totalitarne kontrole, privatizaciju celokupne baštine čovečanstva i depopulaciju planete.

Za Geopolitiku o Agendi 21 govori autor i vrhunski istraživač Agende 21, Rosa Kori, ekspert za potmulo preuzimanje gradova i država koje se sprovodi pod „Zelenom maskom“, i orvelijanskim konstruktom „održivog razvoja“. U svojoj knjizi „Pod zelenom maskom“ Roza Kori dekonstruiše Agendu 21 i razvija strategije delovanja aktivista širom sveta sa ciljem razobličavanja i zaustavljanja realizacije ovog dijaboličnog plana. Roza Kori je izvršni direktor „Post Sustainability Institute“ i pokretač sajta Demokrate protiv Agende 21.

Kako ste počeli da proučavate Agendu 21?

Profesionalno sam angažovana kao forenzički procenitelj komercijalnih nekretnina, specijalizovan za procenu domena od značaja (koje vlada ili opština otkupljuju uz nadoknadu od privatnih vlasnika). Bila sam načelnik Okružne Filijale kalifornijskog Odeljenja za saobraćaj. Tokom trideset godina kao ekspert pružala sam podršku u parničnim postupcima koje su građani vodili protiv države u slučajevuma kada su smatrali da su oštećeni u postupku eksproprijacije.

Tokom ovih sudskih postupaka razotkrila sam uticaj koji je strategija tzv. „održivog razvoja“ imala na privatnu svojinu i individualne slobode. Videla sam da su 2002.godine počele da se sprovode revolucionarne promene u upotrebi zemlje. Postalo je veoma teško utvrditi šta ljudi mogu legalno da urade sa svojom zemljom i koliko bi njihova zemlja mogla da vredi. I to je nakon 2000.godine postalo veoma veliki problem. Uneseno je mnogo promena u pravilima koja su određivala šta privatni vlasnici mogu da rade sa svojim imanjem.

Da li se radilo o promeni zakona koja je to omogućila ili o nečem drugom?

Radilo se o uvođenju sve većeg i većeg broja ograničenja: regulativa, restrikcija i zabrana koje je propisivala Vlada SAD. Ove zabrane su išle dotle da je ljudima zabranjeno da bilo šta grade na svojoj zemlji, osobito ako se nalazila u poljoprivrednoj, ruralnoj ili prigradskoj oblasti. Ti ljudi više nisu mogli da dobiju nikakve dozvole kako bi razvijali svoje imanje.

Počela sam da istražujem zbog čega je to počelo da događa i pronašla sam da se to ne dešava samo u oblasti San Francisko Bej , gde sam ja radila, već da se radilo o promenama u čitavim SAD u svakom, svakcijatom okrugu, gradi i državi u SAD. I kada sam istražila dalje pronašla sam da je izvor Agenda 21 UN o održivom razvoju.

Na osnovu čega je izvršena transmisija direktiva? Kako je došlo do toga da agenda UN bude iznad pravnog sistema SAD?

To je veoma važno pitanje zato što ukoliko čujete za Agendu 21 UN u diskursu mejnstrim medija o njoj će se govoriti kao o neobavezujućem dokumentu koji nema nikakv uticaj na vlade država. To je laž. Način na koji ona radi je sledeći: 1992. Plan 21 ili Agenda za 21. vek prihvaćena je od 179 zemalja među kojima je bila i nova Jugoslavija – SR Jugoslavija. Plan je prihvaćen juna 1992.godine a SR Jugoslavija je formirana 27. aprila 1992. Vaši čitaoci treba da znaju da se Srbija još tada složila sa planom UN za 21.vek.

Ono što se tada događalo sa SAD i ostalim zemljama širom sveta je da su zemlje potpisnice sporazuma počele da rada na sopstvenim, lokalnim planovima- sopstvenim Agendama 21. To je bio sledeći dirigoani potez. Agenda 21 nije obavezujući sporazum. Ali, onda su sve zemlje načinile svoj lokalni Agenda 21 plan. Šest meseci nakon što je postao predsednik SAD, tokom godišnjice usvajanja Agende 21, Bil Klinton je formirao „Predsedničko veće za održivi razvoj“. I to je put kojim je ovaj neobavezujući dogovorni plan UN postao obavezujuća politika pravila i regulativa u SAD.

Predsedničko veće za održivi razvoj je u vreme dok je postojalo (1993-1999) radilo na zadatku implementacije Agende 21 u SAD. Ljudi koji su radili u ovom Veću bili su sekretari Kabineta glavnih vladinih agencija uključujući Ministarstvo odbrane, obrazovanja, poljoprivrede, agenciju za zaštitu prirodne sredine – bilo ih je ukupno deset. Osim njih u sastav Predsedničkog veća za održivi razvoj ušle su i nevladine organizacije (NVO).

Vladine i nevladine organizacije su se udružile sa privatnim fondacijama i korporacijama uključujući Enron, Dau Kemikal i Sibu Gajgi (sada Novartis – farmaceutsku kompaniju). Ta družina je počela da traga za načinima da globalni plan UN realizuje lokalno na prostoru SAD. I otpočeli su tako što su dali višemilionski grant Američkoj asocijaciji za planiranje koja se bavi planiranjem zemljišta. Oni su obučili sve planere u SAD i dali im grant od više miliona dolara kako bi promenili regulative za korišćenje zemljišta u SAD.

I asocijacija je to i uradila – napravila je plan pod nazivom: „pametni rast“. Na mojim vebsajtovima možete da nađete brojne podatke o tome. Osim toga, Predsedničko veće za održivi razvoj je prepoznalo da se narodu SAD neće dopasti saznanje da se njihova zemlja pretvorila u diktaturu i da žive pod totalitarnom vlašću, tako da je sledeća stvar koju je Veće objavilo bila knjiga pod nazivom: „Održiva Amerika – novi konsenzus“. To je veoma važna knjiga. U njoj se kaže da je Amerikancima neophodan novi konsenzus po kome ljudi moraju misliti kolektivistički, da ljudi moraju da budu usmeravani, i da se njima mora rukovoditi tako da misle da je čitav plan koji realizuju – njihova ideja. Da bi se to postiglo koristi se metoda kontrole uma razvijena od strane REND korporacije odmah nakon Drugog svetskog rata. Ovu tehniku koristi vlada a ona se koristi i na sponzorisanim sastancima građana.

Mislite na Delfi tehniku?

Da.

Da li to znači da se uvođenje Agende 21 odvija mimo bilo kakve javne rasprave?

Radi se o zaista briljantnoj metodologiji za realizaciju užasnog plana. Ona je dizajnirana tako da neutralizuje opoziciju. To je metodologija koja se ne zasniva na pristanku ljudi već na iluziji da su je ljudi prihvatili, pa čak oni sami i kreirali tako što su stvorili asocijacije suseda, organizacije i asocijacije u koje učlanjuju ljude voljne da u tome učestvuju i koji su čak misle da su važni, značajni, da kreiraju nešto dobro za zajednicu, dok su u stvari samo oruđe za implementaciju ovog plana. Građanima se servira iluzija da je sve to njihova sopstvena ideja. To je ono što se dešava širom u svim malim gradovima, oblastima i državama SAD, Kanade, Australije, Britanije, Novog Zelanda i širom sveta.

Koji je ideološki koncept iza Agende 21?

Ideološki koncept je komunitarizam. Radi se o političkoj i socijalnoj filozofiji koja kaže da individualna i socijalna prava nisu aksiom i konstanta, već da ona moraju da budu balansirana sa pravima zajdenice a u slučaju Agende 21 radi se o globalnoj zajednici. U uslovima u kojima se prava individue određuju od strane Svetske vlade, pojedinac je uvek na gubitku.

Ovakav koncept je u potpunoj suprotnosti sa ustavom SAD koji kaže da se čovek rađa sa pravima i da mu ta prava ne može oduzeti vlada. Ono što vlada mora da radi je da ta prava podržava. I sada se zahteva od pojedinca da svoja prava preda Globalnoj zajednici. Da bi se to uradilo, koristi se kovanica: „nova svest“. Da, Agenda 21 od nas zahteva da napustimo stari način razmišljanja o sebi, naciji, državi i svetu i da počnemo da mislimo sasvim drugačije. Nova svest. Da li vam to zvuči poznato? Nije li to san svakog totalitarnog projekta? A za promenu svesti koja po planovima Agende 21 treba da se odigra tokom jedne do dve generacije, obrazovanje je od najvećeg značaja.

Obrazovni sistem u SAD je od kraja 19. veka osmišljen tako da zaglupi američku populaciju i stvori čoveka koji će pristati na život u Novom svetskom poretku. Taj proces je veoma detaljno analiziran u radovima Šarlote Izerbit i Džona Tejlora Gatoa.

Drago mi je da ste spomenuli ova dva izuzetna analitičara koji su omogućili da shvatimo šta se dešavalo sa obrazovanjem. Svako bi trebalo da pročita knjigu Šarlote Izerbit: „Namerno zaglupljivanje Amerikanaca“ koja je zapravo enciklopedija obrazovanja u SAD, kao i knjige Džona Tejlora Gatoa.

Ovo što se danas odigrava u kontekstu obrazovanja predstavlja završnicu igre koja je pripremana od 1880.-tih Američki edukatori su slati u Nemačku gde su trenirani na filozofiji i psihologiji koja je podučavala da ljudsko biće ne poseduje dušu te da se može programirati, poput automata ili robota – biološkog androida, Socijalni inžinjering, manipulacija, razne tehnike kontrole, primenjeni su kako bi pojedinac postao deo zupčanika sistema. Obrazovanje po UN Agendi 21 će se standandirzovati globalno po istim principima zaglupljivanja i modelovanja svesti kako bi se kreirala „nova svest“, „novi čovek“, apsolutno nesvestan sila koje njime upravljaju.

Agenda 21 je šematski plan, akcioni plan za uspostavljanje apsolutne kontrole nad svom vodom, zemljom; svim biljkama, mineralima, infrastrukturom, sredstvima za proizvodnju, edukacijom, energijom, informacijama i svim ljudskim bićima na svetu.

Ako želite da preuzmete zemlju bez upotrebe vojske kako ćete to učiniti? Jasno – putem medija i obrazovnog sistema. I to je upravo ono što se događa. Ako to nije preuzimanje šta je drugo? U SAD, odavno gledamo kako se šestogodišnjaci pretvaraju u žrtve propagandne mašinerije. Totalna manipulacija dečjih umova u učionicama; svaki magazin, film, TV program, novina i udžbenik rade na deci i nama ostalima po diktatu održivog razvoja; korišćenje zemljišta planovi, planovi za upravljanje vanrednim situacijama, planovi za sprovođenje zakona, propis hrane, ograničenja energije, zakonodavne i pravne odluke – sve nas usmerava i formatizuje da bespogovorno prihvatimo Agendu za 21. vek kao akcioni plan za egzistenciju u okviru jedinstvene Svetske fašističke držve.

Održivi razvoj ne tiče se recikliranja već se tiče promene razmišljanja i kontrole pravca kojim će se ljudska vrsta kretati u budućnosti. To je urađeno pomoću globalizacije koja u osnovi predstavlja standardizaciju svih sistema. Da bi kontrolisali svet u eri elektronike, neophodno je sve standardizovati nakon čega možete veoma jednostavno da manišulišete. To je plan koji se sada realizuje. Zbog toga imate regionalizaciju svuda u svetu umesto nacionalnih granica. Regionalizacija predstavlja osnov re- konfiguracije sveta i idealan metod za konačno uništenje nacionalnih država.

Uspostavljanje kontrole i dominacije nad društvom u Globalistanu, realizuje se upotrebom jezika, obrazovnog sistema i medija. Koje su ključne reči orvelijsnskog novogovora izmišljene kao okosnica Agende 21?

Na prvom mestu – ključna reč, kod za primenu Agende 21 je „održivi razvoj“. Druga reč je „pametni rast“, treća „divljina“.

Pre nego što je usvojena Agenda 21 UN, 1997. godine Brotlandova komisija (Brundtland Commission) – „Komisija za prirodnu sredinu i razvoj“ UN, definisala je ključan pojam: „svetski održivi razvoj“ u svojoj knjizi: „Naša zajednička budućnost“ i kao našu obavezu istakla neophodnost da danas živimo i radimo pod imperativom da ne ugrozimo buduće generacije i da idemo u susret njihovim potrebama. Zvuči sjajno! Veličanstveno, zar ne? Jer, ko bi želeo da ugrozi budućnost svojim potomcima? Tom prilikom je izneta teza da sve što mi, ljudi, radimo danas na planeti, predstavlja otvorenu opasnost za buduće generacije. Da su ljudi najobičnije štetočine i da su svojim delovanjem doveli život na planeti u pitanje.

I tada su ta komisija UN kao i Generalna skupština UN zadale zadatak da se za pet godina izradi akcioni plan o održivom razvoju koji bi bio primenjen na čitav svet. Agenda 21 je taj akcioni plan održivog razvoja. Za impementaciju Agende 21 koriste se ključne reči – kodovi. Naročito ih koristi nevladina organizacija koja je u tu svrhu formirana pod nazivom „Međunarodni savet lokalnih ekoloških inicijativa (ICLEI). Ova organizacija ima za zadatak sprovođenje ciljeva Agende 21 širom sveta. To je grupa čiji su članovi gradovi i vlade. Savez gradova i opština Srbije (SKGO) postao je član ICLEI 2004.godine.

ICLEI zaobilazi vlade nacionalnih država i cilja direktno na gradove koje uvezuje u megagradove orijentisane ne više prema državi već prema regijama. To je način da se zaobiću pravne granice i poništi pravo pojedinca da pozove svoju vladu na odgovornost zbog onog što se dešava u njihovom neposrednom okruženju. Ključne reči u ovom procesu su, razume se – „globalizacija“, „fleksibilnost“, „zeleno“ i zapravo gotovo sve se plasira u formi brige za prirodnu sredinu, i u tu svrhu se formiraju brojne lažne ekološke – „zelene“ organizacije i grupe. I sve što se odigrava i što će se odigravati u okviru realizacije akcionog plana – Agende 21 – biće pokriveno zelenom maskom. Grupe se formiraju pod različitim nazivima poput „Zeleni savet za unapređenje životne sredine“; „Zelena inicijativa“ i slično. Zapamtite: Agenda 21/Održivi razvoj je globalni plan koji se sprovodi lokalno.

Kakva nas budućnost očekuje ukoliko ne uspemo da prepoznamo strategiju Agende 21 i ne zaustavimo njenu realizaciju?

Plan sadrži dva bitna elementa: prvi je „pametni rast“ i tiče se urbanih prostora na planeti. Ideja globalista je da izmeste populaciju iz ruralnih, prigradskih oblasti i malih gradova u veoma prenaseljene gradske centre. Da bi to uradili gradovi moraju ići u visinu i smanjivati se po širini što znači da će se područja gradova smanjivati po veličini ali će zgrade biti mnogo više. Drugi deo plana je – „divljina“. Šta će se događati na prostoru gde su nekada bila sela, predgrađa, šume i livade? Ljudima će pristup u te oblasti biti strogo ograničen. Kako će se to realizovati?

Sada se govori da divlje životinje moraju da imaju životni prostor koji mi, ljudi bezobzirno uništavamo. Naravno, najbogatiji, oni koji su osmislili Agendu 21 su najviše doprineli uništavanju prirodne sredine, biljnog i životinjskog sveta kao i naroda koji su živeli u skladu sa prirodom, a sada će se teret tih zlodela prevaliti na čovečanstvo. Sa jedne strane, dakle, ljudi će biti prinuđeni da žive u ljudskim staništima koja se po Agendi 21 nazivaju „ostrva za ljudsko stanovanje“. Redukovaće se vlasništvo nad privatnim automobilima, privatne kuće neće postojati, sve što budemo radili biće strogo nadzirano i kontrolisano, unos kalorija će biti propisan, izgubićemo kontrolu nad svojim telima.

Gradovi će biti prenaseljeni i u njima će živeti frustrirani ljudi, i to će uticati na porast nasilja. Ukoliko izgubite mogućnost da svoje nezadovoljstvo iskažete političarima, kroz pravni sistem ili medije, ta strašna frustracija kanališe se kroz nasilje. U tom slučaju će vlada moći opravdano da vas strpa u zatvor. Drugi način da se ispolji frustracija je pasivnost, povlačenje u sebe. U uslovima monitoringa u okviru školskog sistema i industrije zdravlja, procena vašeg mentalnog zdravlja rezultiraće masovnim drogiranjem stanovništva.

Da li je redukcija populacije deo Agende 21?

Agenda 21 se fokusira na hranu, vodu, zemlju i populaciju. Kada čitate programe i tekstove o bioetici i tehnologiji jasno vidite da su ti sadržaji ispražnjeni od bilo kakvog etičkog stanovišta i da dominira ideja o transformaciji živog sveta i oživljavanju tehnologije.

Agenda 21 će se svakako odraziti na to šta i koliko jedemo i ko će imati pristup hrani. U velikim megalopolisima totalno ćemo zavisiti od biotehnologije u proizvodnji vode i hrane i to je ono što izaziva najveću zabrinutost jer ovo jeste nastavak eugeničkih planova.Postoji direktna veza između korporacija koje sprovode Agendu 21 sa Hitlerovom Nemačkom; Simens, ABM, Dženeral Elektrik… su kompanije koje proizvode biometeriku, pametne mreže i sprovode manipulaciju populacije.

Plan je zamišljen da bude potpuno implementiran do 2050.godine. Godina sa kojom se često susrećete u Agendi 21 je 2020. i tu godinu možemo videti kao prelomnu. Mi smo još uvek u mogućnosti da povratimo svoju slobodu, još uvek smo u mogućnosti da o ovome raspravljamo. Ljudi mogu da čitaju moju knjigu, da me čuju i vide, mogu javno da govore i da deluju u javnom prostoru. I, to je ključno. Ljudi ne mogu da očekuju spasioca na belom konju već su u obavezi da se edukuju, povezuju i deluju.

Da li je moguće stvoriti međunarodnu koalicuju za borbu protiv Agende 21?

Postoji veoma snažan otpor Agendi 21 širom sveta. Deluje se lokalno.
Vi u Srbiji ste na početku borbe i neophodno je da odmah zahtevate da se poništi vaše članstvo u ICLEI kao i participacija u regionalnim strukturama vlasti. Vaš gubitak mogućnosti da utičete na ono što se događa sa vašom zemljom je ono što mora odmah da se promeni. Morate se edukovati da prepoznate Agendu 21 i oštro joj se suprotstavite. Verujem da mali broj vas zna da je Agenda 21 veoma široko primenjena u Vojvodini.

Agenda 21 za kulturu nedavno je usvojena na sednicama Gradskog veća gradova u Novom Sadu, Vršcu i Zrenjaninu. Usvajanje je koordinisano od strane Vlade Vojvodine, koja će takođe podržati lokalne implementacije. Drugi dokument na koji treba da obratite pažnju je power point prezentacija pod nazivom „Razvoj društva znanja kroz istraživanje, obrazovanje i informacione tehnologije“, koju je uradio Miroslav Vesković rektor univerziteta u Novom Sadu koordinator Sedmog prioriteta Strategije EU za Dunavski region. Prezentacija je datirana na 2.oktobar ove godine. U pitanju je primena Agende 21 kriz seriju kooridinasinah planova kojima se ovaj deo vaše zemlje, Vojvodina, neprimetno izmešta u polje globalističkih regiona u kojima će ingerencije vaših vlasti biti bitno sužene.

Roditelji treba da pogledaju šta njihova deca uče u školi i ne dozvole da se školski programi svedu na ispiranje mozga. Morate budno pratiti šta se dešava sa vašom kulturom. Mi postižemo veliki uspeh u SAD ali to nećete čuti u mejnstrim medijima. Ljudi koji se bore marginalizovani su i ismevani i izrugivani u mejnstrim medijima. No, bez obzira na to milioni ljudi širom sveta se bore i odbijaju Agendu 21. Ja sam prošlog meseca boravila u Mađarskoj i Nemačkoj, držala predavanja i edukovala ljude da se nauče da prepoznaju i da se suprotstave njenoj realizaciji.

Razgovor vodila:
Biljana Đorović / Geopolitika