Mar 6, 2013

Rat izmedju Svetlosti i Tame


Predanja svih drevnih naroda, sve mitologije, sve religije, sva tajna učenja, kao i sva skrivena znanja svih velikih posvećenika kroz vekove, govore, i svedoče, o dvema rasama ljudi, između kojih se vodi večiti rat na Majci Zemlji.

Ovde, na samom početku, moramo nešto suštastveno da razjasnimo. Te dve osnovne, i oprečne, rase o kojima govorimo, nisu razlučene, razdeljene i izdvojene u Prostor-Vremenu; naprotiv, one se međusobno prepliću i prožimaju i na fizičkoj ravni. Između tih dveju rasa je odnos, otprilike (a što u svetu drveta i biljaka lakše uočavamo!), kao odnos između plemenitog drveta (recimo da je to bor!) i biljke parazita, biljke puzavice (recimo da je to imela!) koja se uvija i obavija oko plemenitog drveta. Odnos između bora i imele je veoma zagonetan i tajinstven. Jeste da imela (spolja gledano!) sisa sokove i energiju bora, ali jednim pogledom iznutra (iz unutarnjeg bića!) shvatićemo da imela istovremeno i uzvarća boru, štiteći ga od nekih drugih, možda, još opasnijih parazita!

Znači, te se dve ljudske rase prožimaju i prepliću, ne samo unutar zemaljskih rasa (bela, žuta, crvena i crna), već i unutar jednog te istog naroda, unutar jednog te istog plemena, pa, štaviše, i unutar jedne te iste porodice; mada je unutar porodice to, uistini, najređa pojava, ali, dešava se i to!




• • •


Postoji, dakle, rasa Sinova Svetlosti i rasa Sinova Tame; rasa Slovesnih, božanskih bića, ali, uporedo sa ovom rasom, i rasa Reptilije, iliti, rasa Beslovesnih, Mračnih, odnosno, arimanskih, demonskih bića.

Svaka od ovih, u samome suštastvu svojemu, protivurečnih, oprečnih rasa, ima svoj od Stvoritelja im dodeljen zadatak; svejedno što se u prvi mah čini, da jedna rasa dejstvuje za Stvoritelja, a da druga dejstvuje protiv Stvoritelja!

Obe rase rade za jednu te istu Božansku Zamisao: na večnome ratu između ovih dveju oprečnih rasa, ostvaruje se duhovno uzrastanje Majke Zemlje, kao i svih bića što na njoj obitavaju, ali i duhovno uzrastanje zvezdanih jata, sunaca, planeta i inih svetova, pojavnih i nepojavnih.

Kroz mnoge vekove, postojala je uravnoteženost snaga između ovih dveju rasa – uravnoteženost između Svetlosti i Tame, Ljubavi i Mržnje, Dobra i Zla, Lepog i Ružnog, tako da se, u tim minulim vekovima, odvijalo ujednačeno i skladno duhovno uzrastanje, bez žešćih trvenja i bez razvojnih lomova i skokova.

Od pre jednoga stoleća, ta ravnoteža unutar rasa, ali i između samih rasa, počela je da se narušava (a sa ubrzanjem kosmičkog vremena i samo narušavanje ravnoteže je sve ubrzanije i dramatičnije!), na štetu Zvezdane iliti Božanske rase.

Pesnički rečeno, Slovesna rasa je nadvladana od Reptilije; Slovesna rasa je počela ubrzano da slabi, i da se povlači unutar sebe, dok je rasa Reptilije naglo počela da narasta i jača, te da se rasprostire po svetu.

Sada smo na mestu, na stupnju (a to je tačka u Biću Vremena, u Biću Prostor-Vremena), kada nam se čini da je Svetlost u svetu zgasnula, i da su Ljubav, Dobrota i Lepota sasma iščilele iz sveta, ili, naprosto, posve iščupane iz korena.

Onaj ko posmatra svet, i događanja u svetu, svojim duhovnim vidom, zapaziće (ili je već zapazio i osvestio!), da Zlo u svetu sve više buja, i širi se ubrzano, dok je na drugoj strani, Dobrota postala neprimetna, skoro nevidljiva, kao da je u svetu nigde više i nema!

Čoveku, slovesnom i osvešćenom, sve teže biva u svetu, i među bližnjima svojim; nekada mu se učini da je posve usamljen, da nikoga svojega nema nigde – diljem i širom zemaljskoga šara!

Predoređen da čini Ljubav i Dobrotu, on istovremeno oseća i zapaža, da iza tih ostvarenih dela Ljubavi i Dobrote, nema više božanskog povratnog dejstva; te sve više gubi smisao činjenja, dok, istovremeno, i sve umornijim, sve iznurenijim, sve slabijim (kako duhovno i duševno, tako i telesno) biva.

Prosto rečeno, ima trenutaka kada takav čovek (svikao i inače da čini za Istinu i Svetlost, za Ljubav i Dobrotu), jednostavno poželi da odustane od daljeg činjenja (da digne ruke od svega!), jer mu se otkriva da je sve to što radi, bez svrhe i smisla, da je sve uzaludno i beslovesno poput pisanja po vodi!

Na ovome ću mestu prekinuti pisanje, budući da i sam, zajedno sa vama, kroza sve to prolazim; a ne bih želeo da vam pišem o onome što još uvek opažam, pojimam, shvatam i osvešćujem!

Šta nas sve čeka u vremenu dolazećem – pratićemo i osvešćivati!

Važno je da budemo sabrani, usredsređeni, užiženi i usaobraženi sa Jezgrom Božanskog Duha Stvaranja!

Ja sam došao do poznanja (mada nevoljno o tome govorim!), da je u ovome vremenu veoma slaba, kako duhovno tako i fizički ( a slaba je zato što je malobrojna!) rasa Sinova Svetlosti, rasa Slovesnih: VedSrba, Hiperborejaca, Striborijana, KoloVena, Arijevaca, Sapijensa.

Bez pomoći iz Viših Duhovnih Svetova (slutim i predosećam!), Božanska rasa, Ovde i Sada, na Majci Zemlji, neće moći sama da se izbori u presudnom ratu protivu Tartarske Reptilije.


autor:
Dragan Simović