Mar 12, 2013

Vojnićev manuskript (Voynich manuscript)


Voynichev rukopis smatra se najzagonetnijim rukopisom. Do današnjeg dana ovaj srednjevekovni zapis odoleva svim pokušajima prevoda. Ili se radi o genijalnoj prevari ili o nesalomljivom kodu.


Radi se o drevnoj knjizi koja je uspela onemogućiti sve pokušaje da se dešifruje njen sadržaj. Knjiga je podeljena na poglavlja sa doslednim tekstovima i detaljnim ilustracijama. Čini se da je reč o stvarnom jeziku, ali onom koji niko pre nije video. I verovatno ima neko značenje, ali niko ne zna kakvo. Čak se ne zna ni ko je to napisao, niti kada je tačno napisano, pretpostavlja se pre 500 do 600 godina.





Od njenog otkrića 1914., ova knjiga bila je objekt intenzivnog proučavanja od strane mnogih kriptografa, uključujući neke od vrhunskih američkih i britanskih vojnih kriptografa. Nitko od njih nije uspeo dešifrovati niti jednu jedinu reč knjige. Neki pak tvrde da se radi o običnoj prevari, dok drugi smatraju kako je reč o tzv. 'glossolaliji', što je zapravo umetnost pisanja nečega što je nerazumljivo, a saopšteno je od strane više sile, poput Boga ili vanzemaljaca. Knjiga je postala sveti gral kriptografa i istoričara, a dobila naziv po rusko-američkom trgovcu knjigama Wilfrid M. Voynichu, koji je pronašao.


Temeljeno na dokazima kaligrafije, crtežima, bojama i pigmentima Wilfrid Voynich je zaključio da je rukopis nastao u ranom 13. st. Rukopis je mali, ali se sastoji od oko 235 stranica. Napisan je neobičnim pismom čijeg primera nema nigdje drugde na svetu. Bogato je ilustriran neobičnim crtežima u boji:
- neidentifikovane biljke
- gole žene koji plivaju rekama
- misteriozne karate na kojima su astronomski objekti gledani mikroskopom
- karte neobičnih kalendara sa znakovima zodijaka.


O Vojnićevom manusriptu govori Terence McKenna (video je na engleskom):





Dokumentarni film sa History channel-a:




Pismo rukopisa je alfabet, ali alfabet koji ima 19-28 slova od kojih ni jedno nema nikakve veze sa europskim sistemom slova. Analiza je najprije pokazala da se tekst Voynichevog rukopisa dosta ponavlja. Na nekim mjestima se ista reč javlja dva ili tri puta u nizu, a reči koje se razlikuju samo u jednom slovu takođe se pojavljuju neobično često. Ukupno gledajuči, vokabular Voynichevog teksta je manji nego što bi trebao biti i iako su reči neobično kratke u poredjenju sa recimo latinskim, kad se bliže pogleda, uočava se da gotovo nema reči od jednog ili dva slova.

Kniga se može podeliti na nekoliko delova:
- deo sa biljkama
- biološki deo (alkehija)
- astrološki
- crteži mikroskopskih i teleskopskih objekata.