Mar 19, 2011

[TXT] ASPARTAM: Gorka istina o zaslađivaču



U kojoj meri je naša „genetski modifikovana“ hrana dodatno zatrovana, govori podatak o prisutnosti na tržištu otrovnog dijetetskog dodatka aspartama koji se kao zamena za šećer  koristi u većini prehrambenih proizvoda, namenjenih pre svega deci i omladini


Svedoci smo ostvarenja korporativnog ideala da se i ljudsko telo pretvori u višestruko rabljenu robu, posle upotrebe reciklirane za „umetničke projekte“, inspirisane klasicima Trećeg rajha koji su od ljudskih ostataka pravili tepihe, abažure, sapune…
Gospodari XXI veka otišli su dalje, njihov naum nije tako transparentan, pa samo na osnovu znakova pored puta možemo da otkrijemo šta čeka Srbiju kada postane deo EU porodice naroda.

Odgovor na sve nedoumice u vezi sa kapitulantskim ponašanjem onih koji deklarativno brinu o zdravlju nacije leži u pacovskim kanalima novca, a najveće profite više ne zgrće vojna industrija, već lanac proizvođača seme-hrana-lek, koji će u bliskoj budućnosti stati pod istu zastavu.
Žitelji jedne od ekonomski najmoćnijih zemalja sveta, već decenijama dobrovoljno učestvuju u eksperimentu, a Amerika je postala poligon za korporativno iživljavanje koje se odvija bez ikakvih pravnih posledica. Šta pri tom odnosu snaga može da očekuje Srbija na koju su nasrnuli mešetari iz WTO, ponudivši u paketu sa „demokratijom“ i slatki otrov aspartam.

SLATKI BOJNI OTROV

U kojoj meri je naša „genetski modifikovana“ hrana dodatno zatrovana, govori podatak o prisutnosti na tržištu ovog dijetetskog dodatka koji se kao zamena za šećer  koristi u većini prehrambenih proizvoda, namenjenih pre svega deci i omladini.
Aspartam je otkriven slučajno, 1965. godine, dok je hemičar Džejms Šlater iz „G. D. Searle Company“  testirao lek protiv čira. Prvobitno je odobren za suvu robu  (1974) a zatim, posle mnogobrojnih primedbi, 1983. godine dobija zeleno svetlo za široku primenu u spravljanju gaziranih pića. Godine 1985, G. D. Searle je kupio „Monsanto“, formirajući „Searle Pharmaceuticals“ i „The Nutra Sweet Company“.
Iza aspartama stoji moćna ustanova  FAO („Food and Agriculture Organization“), bez čije se saglasnosti ne može izaći na globalnu pijacu, a iza  FAO  stoji veliki novac! Takođe i nekoliko ključnih međunarodnih igrača: WHO („World Health Organization“) koji ubrzano preuzima i sprovodi „National food control system“ („Nacionalni sistem za kontrolu hrane“) i WTO koja sa svoje strane „harmonizuje“ distribuciju i prodaju na planetarnom nivou!? Ovi samozvanci deklarativno uvažavaju „consumer participation“ (učešće potrošača) koji doduše o uzansama Codexa Alimentariusa saznaju tek na sudu, kad kao žrtve aspartama ustanove da je trovanje bilo legalno.
Dok „nezavisni“ naučnici o trošku proizvođača šteluju rezultate istraživanja, kako bi dokazali da je aspartam „safe“, uspaničeni naučnici van domašaja centara moći svrstavaju ovaj zaslađivač među bojne otrove.
Ukoliko se zbunjeni potrošač prethodno konsultuje sa „stručnjacima“ iz medicinskih nauka, naići će na rašomonski zaplet – od „ne razmišljaj o tome, mi tu ništa ne možemo“, do citiranja lekcija iz važećih udžbenika za studente farmacije, u kojima nema pomena o postojećoj dilemi oko aspartama. Aspartam je za njih nedvosmisleno OK.
Oni koji krenu dalje od informacija koje se mogu dobiti iz kontrolisanih medija i politički korektnih udžbenika, naići će na izveštaj „Department of Health and Human Services“, iz 1994. godine, u kojem je navedeno 90 različitih simptoma koje izaziva korišćenje aspartama, koji kod dece prouzrokuje zabrinjavajuće simptome, od gubitka memorije do tumora na mozgu.
Pojednostavljeno rečeno: aspartam i glutamat deluju kao neurotransmiteri u mozgu, olakšavajući prenošenje informacije od neurona do neurona. Previše aspartana i glutamata  ubija neurone u mozgu, dozvolivši  priliv previše kalcijuma u ćelije. Ovaj priliv izaziva prekomerne količine slobodnih radikala, a oni uništavaju ćelije. Između niza ozbiljnih bolesti, uobičajena posledica je gubitak pamćenja.

UKUS KOJI UBIJA

Uprkos upozorenjima da nema validnih dokaza o neškodljivosti, US FDA je pribavila „mišljenje“ odabranih stručnjaka koji su svoju korektnost prema interesima kompanija pokazali  izveštajem da su prehrambeni proizvodi sa aspartamom – „safe“   To je bilo dovoljno da aspartam, pod komercijalnim nazivom „NutraSweet, Equal, Spoonful, and Equal-Measure“ krene u pohod na naše trpeze.
Onaj ko proizvodi bolest proizvešće i lek, pa je G. D. Serl (jedan od proizvođača aspartama) 1986. godine započeo  istraživanja u potrazi za lekom koji bi se izborio sa tim simptomima. U ovom „lancu sreće“ okoristila se i sestrinska farmako-industrija jer je, zahvaljujući otkriću da dugoročna prekomerna upotreba aspartama podstiče prodaju lekova za smirenje, istrčala na teren sa „Prozakom“.
Veliki broj nezavisnih istraživača pokušava da predoči javnosti o čemu se radi, a među njima su Džejms i Filis Balš koji u knjizi „Prescription for Nutritional Healing“, aspartam stavljaju u kategoriju „hemijskih otrova“; Blaylock, Russell L. „Excitotoxins: The Taste That Kills“ („Ukus koji ubija“); H. J. Roberts, M. D. „Aspartame (Nutra Sweet), Is it Safe?“ („Da li je bezbedan?“), Mary Nash Stoddard „The Deadly Deception“ („Prevara koja ubija“).
Na listi optuženih našli su se Phenylalanine (50% aspartama) i  Metanol  (10% aspartama), o čemu je pisao Dr Woodrow C. Monte, direktor „Food Science and Nutrition Laboratory“ iz Arizone,  koji je podneo tužbu protiv FDA sa zahtevom da obustavi  proces davanja saglasnosti na  korišćenje ovih hemikalija u prehrambenoj industriji.  Vapaj ovog naučnika nije urodio plodom: sprega trovač-verifikator funkcionisala je besprekorno, pa je iz FDA stiglo odobrenje za korišćenje aspartama u proizvodnji gaziranih pića. Saglasnost  je ispred komisije FDA objavio Artur Hejs , on je ubrzo dočekao nagradu za kooperativnost prešavši u G. D. Searle, na radno mesto predstavnika za štampu!
Dok FDA i nebrojene „mito“ organizacije, manipulisane od strane farmaceutskih kompanija, kao i niz vladinih agencija u startu onemogućavaju ozbiljne kritičke studije, kojima bi se ugrozio materijalni interes proizvođača, broj žrtava raste. Među njima su i jadni američki vojnici, poslati da pod suncem Arabije vode korporacijske ratove. Tokom  „Pustinjske oluje“ američke trupe su  bile „tretirane“ velikim količinama zaslađenih pića sa aspartamom, izložena visokim temperaturama. Mnogi su se vratili sa oštećenim zdravljem i simptomima karakterističnim za pacijente izložene bojnim otrovima.

Posle pritiska naučne javnosti, „Monsanto“ je unajmio dr Dianu Dow Edvards da rasprši sumnje o škodljivosti aspartama. Njena otkrića su, međutim, pokazala da aspartam negativno deluje na razvitak ploda, pa su sredstva za studije naglo presahla.

Ali ako dr Edvards neće da „sarađuje“ tu je ADA („The American Diabetes Association“), 1993. godine je primila 75 000 dolara od „Nutra Sweets Company“ za otvaranje škole kuvanja u Čikagu, u kojoj su se dijabetičari podučavali korišćenju „Nutrasweet“ proizvoda u kulinarstvu, uprkos upozorenjima da dijabetičari ne bi smeli da konzumiraju hranu sa ovim  dodatkom.
Posle otkrivenih grešaka u analizama FDA, dolazi do ironičnog obrta: unapređenje standarda  u pozitivnoj laboratorijskoj praksi FDA je poverila G. D. Searlu.

JEŠĆEMO ZATROVANO KORENJE!

Lista proizvoda sa aspartamom je duga i zastrašujuća, između ostalog to su: zaslađeni napici, miks žitarica, zamrznuti pudinzi, bombone, čajni napici, voćni sokovi, smeše za peciva, prelive i punjenja!
Kako ništa ne bi omelo ovaj „slatki“ biznis, FDA je 1991. godine zabranila uvoz „stevie“ (prah lišća), kao alternativni zaslađivač koristi se u Japanu stotinama godina. O štetnosti „stevie“ ne postoje naučni dokazi, pa se opravdano sumnja  da je to učinjeno kako bi se proizvođači aspartama zaštitili od konkurencije.
Dok nas na „putu bez alternative“ ubeđuju da ne možemo mimo sveta i da s dostojanstvom treba pristupiti internacionali pokusnih kunića, u Srbiji se budi alternativa, sve odlučnija da spreči potpisivanje sramnog pakta o ekološkoj kapitulaciji (praćenog paketom „harmonizujućih“ zakona, koji bi autore učinili nedodirljivima).
Uprkos zastrašujućem ekonomskom potencijalu učesnika u ovoj igri sa smrću, njihova moć je samo prividna. Kad brendirani prekookeanski artikli stignu i u vaš grad, nastupa nj.v. kupac, zbog koga se cela mašinerija i pokrenula. Samo od nas zavisi hoćemo li bespogovorno prihvatiti informaciju da je aspartam-„safe“, kad otkrijemo da se u  „šugar-fri žvaki“, koju „opušteno“ kupujemo svom detetu, nalazi sastojak pod sumnjom da je „najopasnija supstanca koja se ikad svalila na pleća bezazlene javnosti“. Na tom poslednjem „strašnom sudu“, opremljeni lupom za ona sve manja slova na etiketi, koja će – ako im se posreći uskoro biti potpuno eliminisana, ostvarićemo svoje demokratsko pravo na izbor.

Dobra vest je da ni poslovično poslušni podanici EU nisu ostali ravnodušni pred najavom da će usvajanjem Codexa Alimentariusa njihova prava biti drastično ograničena. EU je pre nekoliko dana objavila „umirujuću vest“ da potpisivanje ovog pravnog dokumenta nije obavezno za članice Unije. Da li se to odnosi i na one što drežde pred njenim vratima, saznaćemo uskoro.
Dok su svojevremeno, na mitinzima opozicije, uspaljeni filozofi mahali šargarepom i peršunom, podsmevajući se izjavi da ćemo – ako ustreba – jesti samo korenje iz sopstvenog vrta, nismo ni znali koliko je blizu dan kad će nam i to korenje zatrovati.

Piše Mara Knežević Kern
izvor