Mar 19, 2011

[TXT] VILIJAM ENDGAL: "Seme zla će satrti čovečanstvo"



Pritisak za širenje patentiranog GMO semena jedan je od najopasnijih trendova u ljudskoj istoriji. On obezbeđuje poziciju za tri giganta agrobiznisa SAD, i potencijalni monopol na svetsko biljno seme preko patenata za modifikovano seme


Vilijam Engdal, istoričar i ekonomista, istraživač je čije knjige i studije otkrivaju sliku događaja simulakrumski skrivanih u oblandama interpretacija institucionalno podržavanih istoriografija i zvaničnih interpretacija. Njegova prva knjiga – „Stoleće rata: anglo-američka naftna politika i Novi svetski poredak“, razmatra javnosti nepoznate agende vođenja ratova i ulogu politike nafte i energenata u brojnim događajima poput prvog naftnog šoka ranih 70-tih, zbacivanja šaha u Iranu 1979. godine i brojnih drugih prelomnih zbivanja.

Engdalova knjiga: „Seme uništenja: Skrivena agenda GMO“, jedna je od najvažnijih knjiga našeg vremena. Ona pokazuje aktuelnost eugeničkih ideja u osnovi nametanja GMO semena koje, kako autor u predgovoru kaže– „nadilaze sve što je ovaj pisac tokom svog tridesetogodišnjeg rada otkrio na području ekonomskih i političkih događaja, nafte, svetske poljoprivrede i trgovine. Ono što sam počeo otkrivati, nadilazilo je razmere manipulacija koje su dovele do arapsko – izraelskog Jom-kipurskog rata iz 1973. godine. A te manipulacije osmislila je strogo tajna skupina biranih vodećih osoba iz interesnih krugova Vlade, međunarodnih banaka i multinacionalnih kompanija, takozvana „grupa Bilderberg“. U svojoj knjizi „Stoljeće rata: anglo-američka naftna politika i novi svetski poredak“ istražio sam tu i druge zavere koje su služile tome da Sjedinjene Američke Države i šačica vodećih svetskih banaka i kompanija posle 1945. godine zavlada svetom. Zaista, zavera o manipulaciji genima, jer to jeste zavera, tako je velika da izmiče ljudskoj mašti. Ona je tako smela i istovremeno tako jednostavna da je do danas uspevala da prođe uglavnom neotkrivena.“

Vaša knjiga: „Seme uništenja, geopolitika genetički modifikovane hrane i globalno carstvo“, pokazala je kako su Vašington i četiri gigantske angloameričke kompanije za poljoprivredni biznis, isplanirale da zavladaju svetom preko svojih patenata za proizvodnju genetički modifikovane hrane. One to čine kako bi kontrolisale hranu širom sveta, i koristile genetički modifikovanu hranu i tehnologiju za njenu proizvodnju  kao moćno oružje kojim bi nagrađivale prijatelje i kažnjavale one koji to nisu.

Možete li da nam pojasnite poreklo ovih ideja, kao  i gde i kako su one bile primenjene?

Odlučio sam da napišem knjigu „Seme uništenja“ pre nekoliko godina kada sam u svojim istraživanjima, radeći na knjizi „Stoleće rata“, (a u to vreme sam znao veoma malo o tehnikama genetičkog inženjeringa za proizvodnju hrane), naišao na izveštaj, dokumentaciju uz pomoć koje je objašnjena uloga Rokfelerove fondacije decenijama unazad, koja ide do samog osnivanja fondova za finansiranje naučnih  istraživanja  u oblasti genetičkog istraživanja i trebalo je da omogući politiku kontrole ishrane stanovništva. I to istraživanje je učinilo da se u meni upale svi alarmi i zazvone sva zvona zato što sam znao šta to može da znači, koliko su moćne ove familije, budući da sam se suočio sa rezultatima njihovog delovanja na polju naftnog biznisa.
I onda sam došao do materijala koji je pokazao da je Rokfelerova fondacija finansirala istraživanja na Harvardskoj poslovnoj školi, (oni uvek biraju naučnu elitu širom sveta za svoja istraživanja) kako bi formirali ono što su profesori sa Harvarda nazvali: Agrobiznis. Tako je postavljena naučna osnova za razvoj agrobiznisa, ona je omogućila industrijalizaciju proizvodnje hrane na svetskom nivou. Na isti način na koji je 20. godina prošlog veka Rokfeler kartelisao i monopolisao kontrolu nafte širom sveta,  započet je i umnogome uspostavljen sličan proces u domenu proizvodnje hrane.

Urađeno je veoma mnogo na nastojanju da čovek izgubi osećaj vezanosti za zemlju i odgovornost prema onome šta unosi u svoj organizam. Profit je jedna strana ove dijabolične povesti.

Više od trilion dolara zaradi se godišnje od međunarodne trgovine hranom. Većina hrane koju dobijamo u našim prodavnicama u Zapadnoj Evropi i SAD, nije uopšte pogodna za ljudsku upotrebu. Ako mogu da budem iskren ona je toliko industrijalizovana i prepunjena hemikalijama, različitim veštačkim ukusima, veštačkim šećerima, aspartamom… da je ne bi trebalo jesti. Jedan od rezultata takve ishrane je ogroman porast najrazličitijih alergija, dijabetesa itd. Poznato nam je šta se dogodilo sa mladim čovekom u punoj snazi koji se 30 dana hranio isključivo mekdonaldsovim proizvodima. Svi zdravstveni parametri su ukazivali na dramatičnu poziciju u koju je ovaj mladi čovek doveo svoj organizam i lekar mu je striktno zabranio dalju ishranu u ovim restoranima, omiljenim mestom  većine ljudi na planeti. Mladi ljudi su potpuno okrenuti ovakvoj vrsti hrane budući da je prirodna poljoprivreda, tradicionalno porodično farmerstvo gotovo iskorenjeno. Kampanja koju vršim prilikom gostovanja širom sveta od Kine do Balkana, Nemačke i Australije i tako dalje, usmerena je na ukazivanje veoma štetnih posledica od nestanka porodične poljoprivrede. Ja potičem iz porodice skandinavskih farmera naseljenih u severnoj Dakoti i svestan sam šta je značio takav odnos prema proizvodnji hrane. A jednom kada izgubite to znanje i osećaj da samo porodična farma može da obezbedi čoveku ono što mu je zaista potrebno, onda se okrećete  industrijski proizvedenoj hrani koja sirovine dobija od životinja sa prenatrpanih koncentracionih odgajališta, prenatrpnih svinjama i pilićama, koji se održavaju u kvartovima gradova gde se šire bolesti i zaraze, a životinje teško mogu i da dišu, živina gotovo ne može ni da okreće glavu.

To su pravi koncentracioni logori za životinje!?

Tehnička reč je keifls: Organizacija za koncentrovani uzgoj životinja. Prošlogodišnja histerija oko tzv. „Svinjskog gripa“ bila je nešto oko čega nisam bio uopšte zabrinut. Ali postoji velika i prava opasnost po ljudsko zdravlje kao direktne posledice ovakvog načina čuvanja životinja u tim prenatrpanim prostorima, u kojima su svinje tako zgurane da se nalaze bukvalno jedna preko druge, i gde se jezera fekalija slivaju u zemlju. I to je u stvari uslovilo pojavu prvog slučaja gripa u Meksiku u Vera Kruzu. Na fabričkoj farmi Smit Fild za proizvodnju hrane, najveće na svetu kompanije za industrijski uzgoj svinja, stanovnici u Meksiku koji se nalaze u blizini Smitfildovih postrojenja u Vera Kruzu su mesecima pre izbijanja tzv. „Svinjskog gripa“ protestvovali i marširali protiv ove fabrike tvrdeći da se njihova deca i životinje razboljevaju, da im se pojavljuju različiti procesi na koži, da dolazi do kašljanja i gušenja, i da im se javljaju razne druge manifestacije. Ne samo da jezera fekalija, kao prirodna posledica uzgoja na desetine hiljada svinja, na ovakvim farmama predstavljaju ogromnu opasnost i izvor zaraze i bolesti, već je od velike opasnosti po zdravlje činjenica da se ove svinje prskaju sprejovima sa hemikalijama koje sprečavaju insekte da ih napadaju, kao i da im se ubrizgavaju i injekcije sa antibioticima koji deluju na životinjske hormone tako da one brže rastu i dobijaju potrebnu težinu, ali predstavljaju i zaštitu od oboljevanja od mnogih bolesti. Dakle, životinjski produkti, fekalije i mokraća su prepuni toksičnih materija i hemikalija što predstavlja izvor mogućnosti za različita trovanja. Zamislite sirotu, meksičku decu, školarce koji se igraju oko ovih laguna, a njihovi psi i kućni ljubimci upadaju u vodu koja je kontaminirana i na taj način šire zarazu. Mislim da bi trebalo sprovesti rigoroznu istragu za ispitivanje sanitarnih i zdravstvenih uslova na ovim farmama u ovakvim industrijskim konglomeracijama širom sveta, u  Vijetnamu odakle je potekao  ptičiji grip,  u Virdžiniji i drugim zemljama širom SAD. Ne znam kakva je situacija u Srbiji ali znam da je u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i drugim evropskim zemljama kompanija „Smitfild“ i te kako umešana u restruktuiranje poljoprivrede, i ona sve više seli svoj način rada u zemlje Istočne Evrope, misleći da će njihovi propisi biti i te kako blagonakloni i da će se moći izvući bez ikakvih posledica po svoje smrtonosno delovanje.

Rad GMO i implementacija programa „Monsanto“ korporacije nanela je ogromne štete poljoprivredi i ljudima u brojnim zemljama. Paradigmatičan je primer Argentine.

Da, slučaj Argentine je pravi pokazatelj kako radi „Monsanto“. Pod Karlosom Menemom, predsednikom Argentine tokom smrtonosne krize krajem 80-ih i početkom 90-ih, Menemova vlada je formirala komisiju koja je organizovala sastanak iza zatvorenih vrata, a trebalo je da ispita mogućnost izdavanja licence da se genetički modifikovano seme testira u Argentini. Menemova vlada je 1994. godine dala isključivo pravo za sađenje „Monsantu“, najvećoj korporaciji za proizvodnju genetički modifikovane hrane na svetu: najvećoj kompaniji za proizvodnju semena i tehnologije za proizvodnju pesticida i među pesticidima – glifocida. „Monsanto“ je bio blizak Bušovoj porodici i Bušovoj administraciji i većini članova Klintonove administracije. Kao i Karlos Menem, koga je Bušova administracija slavila i promovisala kao spasitelja Argentine. Tako je „Monsanto“ dobio ekskluzivno pravo da sadi patentirano seme soje 1994. godine u Argentini. Argumentacija, opravdanje za ovakve poteze bilo je da će doći do velike izvozne dobiti, zato što se soja koristi za potrebe industrijalizovane poljoprivrede u SAD, Evropi i širom sveta. To je životinjska hrana za koju se tvrdi da ima mnogo proteina što je problematična tvrdnja, ali to je već jedna druga priča. Bilo kako bilo, Argentina, koja je 60-ih i 70-ih godina postavila možda najviše poljoprivredne standarde na svetu, ne samo među zemljama u razvoju: kvalitet argentinske govedine je bio najveći (Mi, Teksašani se i te kako ponosimo svojom govedinom ali uvek ističemo da ona nije ni nalik argentinskoj), je postala raj za „Monsanto“.

Najveće žrtve korporativne pohlepe bili su mali zemljoposednici. Ekonomska kriza je iskorišćena kako bi većina ljudi ostala bez zemlje, a „Monsanto“ postao vlasnik ogromnih prostranstava najbolje argentinske zemlje.

Argentina je imala tradiciju porodičnog farmerstva, malih zemljoposednika, dok je većina zemlje bila u posedu latifundista, vlasnika ogromnih plantaža. No, promene koje su uvedene za vreme vladavine Karlosa Menema, omogućile su da „Monsanto“ i druge korporacije iskoriste prednost velike finansijske krize kako bi kupile najbolju zemlju, primarno zemlju malih farmera u Argentini, i pretvorile je u zemlju za masovnu proizvodnju u potpunosti kompjuterizovanu. Zemlju za proizvodnju ovakve hrane nije potrebno kopati, traktor sa satelitskom navigacijom obavlja sav posao iz kompjuterskog daljinskog centra, a nije potreban ni vozač kako bi se soja zasadila na desetinama hiljada hektara u Argentini.
Seljaci koji su radili na farmama ostali su bez posla, a zemlja je pripala mnogim multinacionalnim kompanijama i ljudima poput Džordža Soroša, on je postao najveći vlasnik obradive zemlje u Argentini tokom tog vremena. Otpor seljaka ovakvim moćnim interesima poljoprivrednog biznisa rezultirao bi po pravilu njihovim slanjem od strane vlade u vojsku ili bi se iznenada suočili sa vatrom koja bi, kao slučajno, zapalila njihove kuće i na taj način su bili prisiljeni da odu u gradove.
Generalna ideja po kojoj se proces preuzimanja zemlje i poljoprivrede u Argentini odigravao bila je sprovođenje globalizacije svetske poljoprivrede.

Brojni su pokazatelji da se u Srbiji privode kraju pripremne akcije odvijane mimo javnih i naučnih rasprava i očiju javnosti sa ciljem da se u Skupštini republike Srbije usvoje amandmani na zakone koji ne dozvoljavaju uzgoj GMO na teritoriji Srbije. Dokumenti USDA potvrđuju izrazitu rešenost da se GMO kompanije dočepaju srpske poljoprivrede. Srbija nije član ni EU ni STO (Svetske trgovinske organizacije), što joj ostavlja lepu perspektivu uzgoja zdrave hrane ali nedavno smo se suočili sa izjavom ambasadorke SAD u Srbiji Meri Bruse Vorlik (Mary Bruce Warlick) da je jedan od glavnih ciljeva SAD da pomogne Srbiji da se pridruži STO.

Meri Brus Vorlik je služila kao vršilac dužnosti zamenika pomoćnika državnog sekretara za odbranu za Rusiju, Ukrajinu, i evroazijsku politiku, pre nego što je došla u Srbiju. Njen suprug Džejms Vorlik (James Warlick) je u isto vreme ambasador u Bugarskoj. To sugeriše izvestan fokus geopolitike SAD u regionu. Pritisak da se Srbija pridruži STO, u korelaciji je sa činjenicom da pravila koja uspostavlja ova organizacija (STO) stavljaju prioritet trgovine iznad zdravlja i bezbednosti zemlje. Poljoprivredna problematika je u okviru STO rešavana po nacrtima vodećih kompanija SAD za agrobiznis, kakva je najveći svetski posednik GMO semena „Monsanto“.

Vaše brilijantne analize pokazale su sa uzgojem GMO da se svet suočava sa uništavajućom i užasavajućom perspektivom. U tekstu: „GMO žitna katastrofa u SAD je lekcija za ceo svet“, otkrivate da postoji veliki pritisak na EU, Rusiju, Kinu, Tursku, Ukrajinu od strane Obamine administracije da prihvate GMO useve iz SAD. Da li GMO vidite kao najjače oružje moćnih elita?

Pritisak na širenje patentiranog GMO semena  je po mom mišljenju jedan od najopasnijih trendova u ljudskoj istoriji. On obezbeđuje poziciju za tri giganta agrobiznisa SAD —„Monsanto“, „DuPont“, „Dow Chemical“— potencijalnog monopola na svetsko biljno seme preko patenata na modifikovano seme. A, otkriveno je i da je vlada SAD finansirala razvoj tipova spermicidnog GMO kukuruza, dakle takvog GMO kukuruza koji spermu muškarca čini neplodnom – nesposobnom da proizvede novu ljudsku  jedinku.

U svojim tekstovima, predstavili ste novu, veliku naučnu studiju sprovedenu od strane internacionalnog naučnog tima koja je potvrdila da je „ ‘Roundup’, proizvod „Monsanto“ korporacije, toksičan i opasan kako po ljudske tako i životinjske organizme“.  Koji su glavni zaključci ove studije?

Najnovije naučno istraživanje sproveo je, kako ste rekli, tim internacionalnih naučnika predvođen profesorom Andresom Karaskom (Andrés Carrasco), šefom Laboratorije za molekularnu embriologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Buenos Airesu  i članom Nacionalnog saveta za naučna i tehnička istraživanja Argentine. Ovo istraživanje predstavlja alarmantnu demonstraciju dokaza koji pokazuju da su „Monsanto“ i GMO agrobiznis sistematski lagali o sigurnosti njihovog „Raundapa“. „Raundap“ je u daleko manjim koncentracijama od onih korišćenih u poljoprivredi povezan sa rađanjem defektnog potomstva. Zdravstvene posledice su ogromne i nemerljive. Svi glavni GMO usevi danas na tržištu su genetički manipulisani kako bi „tolerisali“ herbicid „Raundap“.

U smislu perspektiva koje otvara impostiranje GMO imperativa širom sveta, nalazite da nijedan projekat nije zanimljiviji od projekta multimilijardera Bila Gejtsa, izgrađenog na jednoj od najudaljenijih tačaka zemljine kugle, ostrvu Svalbard u Barencovom moru na kojem je Bil Gejts investirao milione dolara kako bi izgradio banku semena, 1.100 km od Severnog pola. Povodom ovog projekta napisali ste tekst pod nazivom: „Seme sudnjeg dana na Arktiku. Bil Gejts, Rokfeler i GMO giganti znaju nešto što mi ne znamo.“ Može li prava suština ovog projekta odgovoriti na pitanje o budućnosti čitavog čovečanstva?

Bi-Bi-Si je ovaj projekat nazvao: „Seme sudnjeg dana“. Pogledajte mapu, vidite gde je ovaj projekat izgrađen. Na kamenitom, nepristupačnom ostrvu na kojem je Bil Gejts uzidao u planinu Banku semena, gde se čuva svo moguće seme svih biljnih vrsta na svetu. I banka semena je tu, po njihovoj tvrdnji kako bi sačuvala svetsko nasleđe u proizvodnji semena, u slučaju nuklearne katastrofe, klimatskih promena, globalnog zagrevanja, a u opticaju su i druge bajke kojima se neprekidno zastrašuje stanovništvo. Činjenica da su u ovaj posao na ostrvu Svalbard na Barencovom moru blizu Arktičkog kruga uključene GMO kompanije Rokfelerova fondacija, Fondacija Bila Gejtsa, Singente fondacija, jedna od četiri GMO apokaliptičnih kompanija, je dovoljan razlog za zabrinutost. Naravno, oni tvrde da se radi o projektu izvedenom u naučne svrhe.

Moćna elita osvaja pravo na posedovanje banke semena dok će, po svemu sudeći, ostali (narodi, države) izgubiti pravo na posedovanje prirodnog semena.

Pogledajmo šta se dogodilo Iraku kolevci civilizacije, koji se nalazi u Mesopotamiji, na ušću Tigra i Eufrata. Irak je kolevka poljoprivrede i imao je banku semena u kojoj je, budući da su stalno razvijali nove vrste žita, bilo pohranjeno seme svih proizvedenih vrsta žita. Ta banka semena se, vaši čitaoci će se iznenaditi, nalazila u Abu Graibu, prostoru poznatom po istoimenom stravičnom zatvoru za osumnjičene teroriste, to je bila stravično bombardovana teritorija tokom invazije na Irak i banka semena je sravnjena sa zemljom.
I sada uzeti svu raznovrsnost biljnog sveta i odneti je na tako udaljeno mesto i finansirati ga iz takvih izvora kakvi su Rokfelerova fondacija i fondacija Bila Gejtsa, zainteresovanog za samo jednu stvar koju može postići svojim novcem, dobijenog na osnovu monopolističke pozicije „Majkrosofta“, a to je da se smanji crna populacija. Ako sledite trag novca koji je njegova fondacija uložila u različite programe u Africi, svi vode ka programima za kontrolu broja crnog stanovništva.

Pisali ste o sastancima grupe Bilderberg. Postoji, međutim jedna veoma zanimljiva priča iz vremena kada ste započeli sa istraživanjem koje je rezultiralo pojavom vaše knjige: „Stoleće rata“.

Sastanci grupe Bilderberg uspostavljeni su od strane elitnih krugova SAD, pedesetih godina prošlog veka kao pokretački kanal za poslove elite u oblasti politike, bankarstva… Ovu grupu čini vodeća bankarska elita SAD, Zapadne Evrope i zemalja koje su u NATO-u. Bilderberg je atlantska institucija od samog njenog ustanovljenja, svi sastanci se odvijaju iza zatvorenih vrata, veoma je veliko obezbeđenje, novinari koji su pokušali da prisustvuju sastancima su bivali uhapšeni tokom proteklih sastanaka, a oni kojima je omogućeno da prisustvuju dolaze kao delo kluba i zakleli su se na čuvanje tajne.
Da, priča koju ste spomenuli može da bude zanimljiva za vaše čitaoce. Kada sam radio na knjizi: „Stoleće rata“, pre nekoliko godina, našao sam se u Francuskoj, gde sam bio u poseti prijateljima i jednog prepodneva, šetajući obalom Sene i obilazeći antikvarnice, što je moja pasija kao istoričara, naišao sam na jednu antikvarnicu ispred koje je, na trotoaru, stajala kutija sa knjigama, a iz kutije su virili i nekakvi mali listovi papira. Sagao sam se da pogledam o čemu se radi i video na vrhu utisnut pečat na kojem je pisalo: Strogo poverljivo- nije za objavljivanje. Pitao sam se šta bi to moglo biti i iznad samog naslova, malim slovima, pisalo je: Bilderberg, maj 1973, Solčibaden, Švedska. I, ugledao sam još jedan iz 1973. godine. Pokupio sam ova dva pamfleta i na svakom od njih bio je svojeručni potpis Šeparda Stouna.

Šepard Stoun sa ASPEN instituta bio je jedna od vodećih figura u Bilderbergu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Da, verujem da je ostao i do današnjih dana. Otišao sam u knjižaru i pitao vlasnika koliko bi ti pamfleti koštali i prodao mi ih je po ceni od 25 centi za svaki. Došao sam kući i imao sam listu učesnika sa sastanka grupe Bilderberg 1973.

I, veoma značajan uvid u agendu sastanka grupe Bilderberg.

Izvanredno značajan: agenda za diskusiju bila je kako obezbediti  povećanje cene nafte na svetskom tržištu za 400 odsto od OPEK-a. Henri Kisindžer je prisustvovao ovom sastanku grupe Bilderberg, glavni čovek „Dač Šela“, „Britiš Petroleuma“, čelni čovek „Atlantik Ričfild“ kompanije, „Eksona“, svi glavni ljudi u poslovima naftnog biznisa su bili prisutni… Rokfelerova banka, Rotšildova banka u Britaniji i Francuskoj itd.
Vodeća elita moći SAD i Evrope je bila tamo i oni su razgovarali o onome što se zapravo i dogodilo 6-8 meseci posle sastanka grupe Bilderberg, kada je Kisindžer  lažnim diplomatskim akcijama pokrenuo Jom-kipurski rat – rat arapskih zemalja protiv Izraela, što je vodilo specifičnom arapskom naftnom bojkotu prema SAD, a rezultat toga je bio povećanje cene nafte na svetskom tržištu za 400 odsto. Tako da je Bilderberg istorijski odigrao važnu ulogu za kreiranje i realizaciju svetske politike. Razume se, nije samo Bilderberg u pitanju. Postoje mnoge takve slične organizacije i prenaglašavanjem uloge Bilderberga, kao tajne, konspirativne organizacije, ne dobijamo preciznu sliku. Brojne su neformalne prilike za ustanovljenje svetske politike. Postoji skijaški klub u Davosu, u Švajcarskim Alpima, koji je igrao tu ulogu tokom poslednjih 15 godina, a mi uglavnom i ne znamo šta se tamo odigrava. Vidimo samo posledice. I brojne druge organizacije i klubovi igraju ulogu usmeravanja svetske politike. Trilateralna komisija 70-ih i 80-ih godina igrala je takvu ulogu i tada su svi glavni ljudi iz kabineta Džimija Kartera bili članovi Trilateralne komisije, uključujući i samog Kartera i Zbignjeva Bžežinskog. Osnivač Trilateralne komisije je bio Dejvid Rokfeler. Radi se o veoma moćnim krugovima i oni imaju moćne instrumente kojima utiču na tokove svetske istorije.

U svojim knjigama pokazali ste u kakvoj se bliskoj vezi nalaze kriza i rat i možete li nam reći šta možemo očekivati u bliskoj budućnosti.

Ne postavljate jednostavna pitanja. Slične situacije u prošlosti pokazuju koliko moćni krugovi mogu da postanu opasni i iracionalni  kada situacija počne da im izmiče kontroli i kada se globalna imperijalna moć nađe u fazi kolapsa. Rešenje finansijske krize se ne nazire u SAD. Čitavim nizom manipulacija establišment je uspeo da izgleda da su sve velike banke prošle takozvani „stres-test“, ali poenta je da je finansijska moć, elita koja kontroliše institucije preko Bilderberg grupe, Rokfelerove fondacije i slično, ostala bez kontrole nad svetskim finansijskim sistemom i da bi mogla posegnuti za onim što im je uvek na raspolaganju: militarnim sredstvima ili šokantnim događajem poput Perl Harbura, 11 septembra, pandemijom svetskih razmera, bilo čime što će omogućiti da se donese Marshal Low koji bi omogućio uvođenje vojne i policijske uprave.
Šta u tom smislu možete reći o svrsi postojanja misterioznih FEMA kampova, raspoređenih na ogromnoj teritoriji širom SAD.
Brojni novinari iz celog sveta pokušavaju da uđu u trag odgovoru na ovo vaše pitanje o misterioznim FEMA kampovima. Ja sam pokušavao da dođem do pouzdanih informacija, ali to je zbilja teško, kako samo možete zamisliti. Mislim da se radi o sledećem: kada je Donald Ramsfeld zatvorio neka od starih vojnih postrojenja, neka od njih su se nalazila na veoma udaljenim mestima, u Montani na primer, gde jedva da ima ljudi, i nisu ih prodali kako bi pomogli sanaciji budžetskog deficita, već su te kampove zadržali sa sve bodljikavom žicom i opremili ih potpuno novom elektronskom opremom. Pretpostavka je da mogu poslužiti za interniranje političkih dividenata u slučaju uvođenja vojne i policijske uprave.
U nedavno objavljenom tekstu pod nazivom: „Wikileaks – a Big Dangerous US Government Con Job“, videli ste uzbunu koju je širom sveta izazvao Vikiliks, kao novi 9 / 11 – „skandal koji treba da posluži kako bi se sprovela dugoročna Obamina i Bušova politička agenda ukidanja do sada slobodnog i besplatnog interneta“. To se prilično dobro uklapa sa GMO agendom.
Da, zaista se veoma dobro uklapa. Na osnovu vikiliksovih materijala koje sam pročitao, mislim da je bila pametna obmana obaveštajnih službi SAD da izgrade Džulijana Asanža kao disidenta anti-establišmentskog tipa, dok je u stvarnosti 250.000 navodno ukradenih dokumenta dozvolilo CIA i drugim obaveštajnim agencijama da među mnogim istinskim dokumentima i fajlovima „procure“ spinovani ili filovani dokumenti kojima se sprovodi menadžment percepcije u korist geopolitičke agende SAD.
Dodela Nobelove nagrade za mir, postala je u potpunosti orvelijanski poduhvat. Vi ste dodelu ove nagrade za 2010. godinu, Liu Sjaobou, videli kao deo dugoročne strategije SAD. Kakva se geopolitička agenda krije iza scene?
Oficijelnu vojnu politiku SAD od Džordža Buša Mlađeg, predstavljala je Bušova doktrina preventivnih ratova ili vojnih akcija koje su imale za cilj da spreče bilo koju kombinaciju moći da izazove dominaciju SAD na planeti.
Od 2001. godine, ova strategija SAD je, sa strategije fokusirane na Rusiju u cilju rasparčavanja Rusije i njenih saveznika, usmerena na Kinu kao najveći izazov dominaciji SAD. Strategija SAD u ovoj fazi okrenuta je činjenju onoga što ja nazivam malim „pin prick“ destabilizacijama Kine. One su započele američkim finansiranjem pobuna u Mijanmaru i 2008. godine na Tibetu protiv Pekinga sa Pokretom za oslobođenje Tibeta, finansiranom od agencija SAD, preko nevladinih organizacija kao što su „National Endowment for Democracy“ i „Freedom House“.
Strategija se potom preusmerila na srce gasovodnih veza Kine sa Rusijom i Kazahstanom, kao i domaću proizvodnju nafte u Kini, Xinjiang, u kojem su bile organizovane  pobune od strane Svetskog kongresa Ujgura, finansiranog od strane SAD i Rabije Kadir, milionerke, najpoznatije i najuticajnije Ujgurćanke u egzilu i predsednice Svetskog kongresa Ujgura.  Sada se ova strategija sve više usredsređuje na direktnije vojne provokacije protiv bliskih suseda Kine, uključujući i eskalaciju vojnog prisustva SAD u Avganistanu, gde je NATO misija, kako se čini više uključena u zaštitu najveće svetske proizvodnje opijuma / heroina, nego u  ekonomsku stabilizaciju.

Nobelova nagrada za mir dodeljena Liu Sjaobou je  veoma jasan deo strategije proizvodnje Kine u novog neprijatelja u formi „protivnika ljudskih prava“, kao što je to urađeno  i  pre nekoliko godina sa Srbijom. Iz dugog vremena koje je Liu Sjaobo proveo u SAD, vidimo da njegov profil odgovara „disidentu“ podržanom od strane CIA, što mnogi znaju, ali malo ko zna da je je Liu Sjaobo otvoreno branio ilegalnu (suprotnu zakonima UN) američku invaziju na Irak. Zaista, neobičan izbor Nobelovog komiteta za Nagradu za mir. Ali, jasna politička motivacija se ogledala i u dodelama Nobelove nagrade za mir Baraku Obami ili ranije Henriju Kisindžeru i drugima, tako da je politički motivisana linija dodele sačuvana i u slučaju poslednjeg dobitnika. NATO elite žele da oslabe i osramote Kinu kako bi je isprovocirale da u afektu načini neku preteranu reakciju, a to je ono što su Kinezi do sada mudro izbegavali. Nadajmo se da će to uspešno činiti i u budućnosti.

Razgovarala Biljana Đorović
izvor