Realnosti, Odjebi! ~ dr.Protić (dokumentarni film)
Dr.Protića:
http://drprotic.info/
Vladimir Protić, autor internet-serijala kojim je privukao armiju obožavalaca, govori o svom nesvakidašnjem pristupu umetnosti.
Došao je tiho, putem internet stranice YouTube, i ušao u legendu. Vladimir Protić (33), autor internet-serijala „Dr Protić” i „Jaganjac”, džez-muzičar, pisac i glumac, postigao je u poslednjih nekoliko godina zapanjujuću popularnost. Njegovi kratki i, kako sam kaže, tragikomični filmovi, prepričavaju se bukvalno od reči do reči.
Obožavatelji naizust znaju sve replike iz „Jaganjca”, parodične internet dečije emisije, iako ih ta plišana lutka, inače ovan alkoholičar, koja im se obraća sa tapacirane stolice u improvizovanom lutkarskom pozorištu, vođena sigurnom Protićevom rukom, najčešće ismeva, vređa i psuje. Mada je, kako je i fer, veoma samokritičan. Jaganjac im govori kako da se sukobe sa porazom, ubeđuje ih da treba da piju, filozofira o ljubavi, životu i smrti, socijalnoj (ne)pravdi, a usput prati i dnevnopolitičke teme. Njegova slava proširila se i u Hrvatskoj i u Bosni, a Vladimir Protić je sa svojim internet materijalom zahvaljujući tome imao multimedijalne izložbe u galerijama u Novom Sadu, Beogradu i Zagrebu.
Prema Protićevim rečima, fama oko njegovih nihilističkih prikaza života i sveta na internetu krenula je sasvim slučajno.
– Nije to bila ambiciozna ideja, snimao sam to za prijatelje. Snimao sam sa foto-aparatom, iz šale. Prvo sam radio doktora Protića 2005. godine, a „Jaganjca” godinu dana posle toga i tada, bar koliko ja znam, Jutjub nije ni postojao. Onda sam čuo da je jedan Hrvat to postavio na internet i tako je krenulo – objašnjava Protić.
Dok doktor Protić, lik iz internet-serijala, u maniru iskusnog psihijatra, ili belog maga, objašnjava zainteresovanima kako da se izbore sa paklom svakodnevice, na brutalan način, („Ja sam doktor Protić i kao i vi, hoću samo što se dobiti ne može”), „Jaganjac”, u formi zabavne dečije emisije, izvrgava ruglu sve čega se dotakne („Deco, čujem, biraju vam uloge. Šta ćete biti? Piloti, doktori, advokati? Šta, šta to čujem? Tatini mafijaši, mamine sponzoruše, bakini stranački kadrovi? E pa deco, sad vam je sve jasno...”).
– Kada sam video da je to prihvaćeno, napravio sam ciklus od četiri sezone doktora Protića, i nastavio sam da radim Jaganjca. Stvarno mi je bilo neverovatno koliko se to ljudima svidelo. Počeli su da pišu grafite sa uvodnom pesmicom, ono hej, haj, Jaganjac. Verovatno im se svidelo zato što je kratko, sve traje oko minut i po, a potrefio sam i trenutak, kaže Protić.
Smatra da se mlađi još i nešto pitaju, čude se još životu, pa im je interesantno. Dok su stariji, u koje ubraja i sebe, ušli u sistem i ne razmišljaju. Ipak, čini se da generacija koja je stasavala u devedesetim godinama prošlog veka, mahom lišena iluzija, najbolje prihvata Protićeve šale.
– Iznenađuju me mlađi ljudi. U tim snimcima ima dosta lokalnih štosova, kao što se pominje ovaj dragstor ispred kog sedimo, „Kod Rambujea”. Nastao je 1999. godine, pred bombardovanje, tako je i dobio ime. Na oba mesta su vođeni ozbiljni pregovori. Kada sam bio u Hrvatskoj, rekli su mi da svi znaju ko je delfin Joca, koga pominjem u jednom epizodi „Jaganjca”. Čudno je, u Hrvatskoj sam prvi put morao da potpisujem autograme, priseća se Protić.
On je i koautor knjige „Teleks” sa Nemanjom Moravićem Balkanskim. Njihovo delo je pisano u formi lažnih vesti i vremenom je, kao i Protićevi filmovi, steklo priličnu popularnost.
– Primetio sam da bi ljudi hteli da budem doktor Protić u prirodi, što stvarno nisam. Najluđa stvar koju sam čuo o sebi je da sam bio na ratištu, pa sam tamo poludeo. To mi se dopalo, sa osmehom napominje Protić. Pretpostavlja da je asocijacija za to bila epizoda „Jaganjčeva lestvica košmara” u kojoj, sa snažnom antiratnom porukom, parodira filmove „Džejkobova lestvica košmara” i „Lepa sela lepo gore”. Protić nije bio u ratu, ali je služio u čuvenoj 63. padobranskoj jedinici u Nišu. Osim toga, vodi i džez bend „Vladimir Protić kvartet”, u kojem svira trubu.
– Trenutno nemam nikakvih planova, voleo bih da se više angažujem oko svirke, pošto sam nedavno ostao bez posla kao noćni čuvar u parfimeriji. Uskoro bi trebalo da se pojavi i sajt sa mojim radovima.
Za to vreme, Protić priprema nove epizode popularnog „Jaganjca”. A ljubitelji njegovog lika i dela na internetu i dalje mogu da slušaju Ovidijeve stihove na latinskom, koje Protić naučio od bake i uspešno ih filuje autentičnim srpskim psovkama. Tu je i Jaganjac koji, u maniru hroničara našeg vremena, objašnjava kako je čuvena kravica sa tetrapaka ostala bez cveta u kosi. I objašnjava „šta biva kad se istorija pod tepih skriva”.
Na internetu se, u međuvremenu, pojavio i lažni doktor Protić, a Protić nam otkriva da je to njegov prijatelj Nemanja Moravić. Kod Protića u stanu su snimili lažnog doktora i zatim ga pustili na internet, praveći još jednu mrežnu ujdurmu.
– Mislim da je trik u tome što svu nevolju, koju izričem, iznosim na veseo način, izvrćem je ruglu i pretvaram je u smeh. Doktora Protića više neću raditi, jer se život bazira na dve stvari: jeziku i taštini. A doktor je sve rekao, sledeća epizoda bi bila samo tišina, to nikog ne zanima. I, malo mi je krivo što je Jaganjac otišao u politiku, objašnjava svoju poetiku Vladimir Protić. Odbio je da se fotografiše za „Politiku”, ističući da je to protivno njegovim stavovima.
– Izvinjavam se, ja nisam bitan, važno je ono što radim. Čak i u intervjuu za televiziju nisam dao da me snimaju, kaže Protić.
Ne misli da bi mogao da unovči Jaganjca jer, ako bi ušao u komercijalne vode, kaže Protić, to bi bio kraj. Komercijalno ili ne, Protić nije zaradio ništa, a na internetu već uveliko kruže filmovi sa jedne žurke, verovatno u Banjaluci, na kojoj pripiti gosti na sav glas pevaju uvodnu pesmicu iz serije: hej, haj, Jaganjac, Jaganjac, Jaganjac... a verovatno je i prodaja plišanih ovaca znatno skočila.
