Šambala i Agarta
SHAMBHALLAH I AGARTHA
Šambala nedovoljno poznat pojam nekih hindu i ezoterijskih učenja o makro-kosmosu, po kome je Šambala jedno od središta osnovnih kosmičkih energija i centar planeta sunčevog sistema a nalazi se iznad zemlje, tačno iznad pustinje Gobi na dva kosmička eterička nivoa . Iz Šambale i kroz nju teku sve kosmičke energije, volje ili odluke na nivou našeg sunčevog planetarnog sistema. Na mikro-kosmičkom planu Šambala bi se mogla uporediti sa temenom čakrom „Sahasrara“.
U Šambali se nalazi “Sanat Kumara” - Gospodar sveta ili naš kosmički Logos (hrišćanski Bog) koji je tu došao pre 18,5 miliona godina sa Venere, da bi udahnuo dušu zemlji i stvorio ljude, kažu ezoterijske teorije i neke religije. Šambala se često spominje u parapsihologiji kao mesto u blizini planete zemlje na neodređenoj lokaciji, tačnije na različitim lokacijama gde borave ili se sastaju odredjeni, za planetu zemlju i našu civilizaciju “nadležni” viši entiteti. Takodje teorije kažu da je to sedište nekih kosmičkih spiritualnih entiteta koji se staraju o napretku ljudske civilizacije, zatim da je Šambala kosmička kapija za dolazak ili prolazak kosmičkih putnika i civilizacija na svojim putovanjima kroz kosmička prostranstva, pa sve do prostog objašnjenja da je Šambala mesto iznad zemlje na granici sa dubokim kosmosom na ili u kome se skrivaju vanzemaljci.
U različitim legendama i mitovima ili religioznim učenjima o Šambali, nazivi su zavisni od jezika i fonetskog izražavanja izvora /dokumenata (Shambahallah, Shambhale ili Shamballah kao i Agharta, Agartha, Agarttha ili Asgartha . Šambala i Agharta se u većini tumačenja predstavljaju kao mitsko područje koje nastanjuju pozitivni spiritualni entiteti za praćenje i kontrolu našeg sveta. Neki izvori opisuju Šambalu kao oblast – spitualno carstvo, a Aghartu kao centralno mesto ili sedište Šambale.
Medjutim postoje i teorije koje govore da se duhovno kraljevstvo Šambala, nalazi u kosmosu, dok je Agharta podezemni svet u središtu zemlje ili daleko od površine, kao knjizi James Hiltona “Lost Horizon” iz1933 godine.
Legende o Agharti i Šambali popularizovali su kod zapadnih čitalaca Saint-Yves d'Alveydre u svojoj knjizi Misija Indije u Europi, 1886. Legendu o Šambali detaljizovao je u knjizi: Životinje, ljudi i bogovi”, Ferdinand Ossendowski 1923). O tome su pisali i drugi : Nikole Roerichae: “Altai i Himalaja” (1929), “Srce Azije” (1929) i “Šambala” , (1930), zatim Edwin Bernbaum, “Put do Šambale” (1934) i drugi pisci iz Evrope.
Edwin Bernbaum u knjizi "Put do Shambhale, zapisuje priču starog tibetanskg sveštenika koji priča mladiću, koji putuje Tibetom u potrazi za Šambalom. Nakon prelaska mnogih planina, on je došao u jednu planinsku pećinu u kojoj je živelo nekoliko starih pustinjaka, koji su ga pitali : "Kuda ideš ovim krševitim stazama i snežnim obroncimana planina. Šta te goni ili šta tražiš ? ” “Putujem da bih pronašao Šambalu”, odgovori mladić.
"Ah, dobro, onda ne moraš više putovati ", rekao je jedan od pustinjaka. "Kraljevstvo Shambhale je ovde - u našim srcima. "
Francuski mistik René Guénon u svojoj knjizi, “Le Roi du Monde " (Kralj sveta) 1927 , kaže da je Šambala negde na Tibetu gde u jednom od mnogobrojnih hramova živi “Najviše prosvetljeni majstor” – sveznajući besmrtnik uz mnogo duhovnih savetnika i pomoćnika koji izvršavaju njegove zapovesti u dobrobit ljudi….
Novije teorije o tajnim društvima govore, da je taj Kralj sveta ustvari “Grand Master” “Velikog belog bratstva” u sedištu Iluminata. Po istim teorijama njegov neprijatelj je “Grand Master” Crne Lože, koji boravi u Agharti u unutrašnjosti zemlje (drugi kažu negde oko Severnog pola) . Oni se na astralnom nivou bore za prestiž na zemlji. Oboje su poslednji preživeli iz civilizacija Lemurije (Mu) i Atlantide (Atlantis). Oni žive u drugoj - paralelnoj dimenziji u koju oni kojima on (oni) odobre, mogu doći dubokom meditacijom ili astralnom projekcijom.
Postoji snažna korelacija između pomenutih mitskih kraljevstva i gradova i nepoznatih letećih objekata (NLO). U svojo knjizi : “Putovanje u potrazi za Shambhalom” , Nikol Roerich donosi sledeće svedočenje sa Altai-Himalaja 1929. str 361-362:
"Petoga novembra 1927. dogodilo se nešto izvanredno. Bili smo u našem kampu u Kukunor-distriktu, nedaleko od Humboldt lanca. U jutro oko pola devet neki od naših vodiča primetio je neverovatno, velikog crnog orla koji je kružio visoko iznad nas. Sedmoro od nas je bilo zajedno i posmatralo ovaj izvanredan prizor. U jednom trenutku jedan naš drugi vodič je povikao : "To je nešto daleko i nije ptica." Mi svi smo gledali u smeru od severa prema jugu, i videli da to nešto postaje sve veće odražavajući sunčane zrake, i kako se kreće velikom brzinom. Prelazeći naš kamp videli smo da je to neka stvar ovalnog oblika. Čak smo imali vremena, da stavimo naočare i vidimo dosta jasno ovalni oblik sa sjajnom površinom, s jedne strane briljantno svetao kao sunce. "
Inače to nije jedini opis vidjenja i susreta istraživača i meštana sela ispod Himalaja sa letilicama koje su letele ili lebdele visoko u nespristupačnim oblastma himalajskih vrhova.
Uverenje da su NLO-i zemaljskog porekla, ali da dolaze iz druge dimenzije ili denziteta - nivoa ili iz "paralelnog svemira" podržava se do danas u literaturi :
David M. Jacobs: „Sight Unseen „ ;
„NLO - nevidljivost i transgenična bića“ :
Budd Hopkins ; „ Avanture samo-otkrivanja“
Stansilav Groff, "O otmicama vanzemaljaca“ :
Laura Knight Jadczyk-a,
zatim nekoliko knjiga David Icke-a itd.
Alternativno ovome, mnogi izvori sugerišu "Vanzemaljske hipoteze" (ETH) u kojima NLO-i dolaze iz dalekih dubina kosmosa, kao što su sazvežđa Orion, Sirius, Kasiopeja itd. Bulwer - Lytton kao autor se u literaturi starijeg datuma, takođe pojavljuje vrlo često. Bulwer-Lytton je ostavio dubok uticaj na literaturu u devetnaestom i dvadesetom veku. On je imao strast za okultnim učenjima, a iskoristio svoj znanje o okultnom kao temelj za nekoliko njegovih romana, uključujući i remek delo „Zanoni“ iz 1842, „Wunder Story“ 1862, i „Coming Race“ 1871. Njegov rad je snažno uticao na Madam Helenu Blavatsky Petrovnu, jednog od osnivača Teozofskog pokreta u kasnom devetnaestom veku, a i na ideologiju nacističkog pokreta početka dvadesetog veka.
Na kraju ćemo nabrojati čitav niz veoma poznatih imena koji su se u svojim romanima ili paranaučnoj, ali i naučnoj literaturi bavili pomenutim fenomenima :
„Kralj sveta“ ,René Guénon ;
„ Shambhale“ : Victoria Lepage,
„Okultni koreni nacizma“ : Nikola Goodrick-Clarke;
„ Izgubljeni Svet Agharte i Mystery Vril energy“ :Alec Maclellan;
„ Izgubljeni kontinenti i Šuplja Zemlja“ : David Hatcher Childress;
„Podzemni svet srednje Azije Richard Shaver ;
„ Podzemni svetovi unutar Zemlje„ :Timothy Green Beckley“;
„Šuplja planeta „ : Alec Maclellan;
veoma obimna „Studija izvodljivosti mogućih svetova“ :Hollow Jan Lamprecht;
„Mesec - Tajanstveni svemirski brod“ Don Wilson;
„Priča o Atlantidi“ : Louis Spence;
„Atlantis“ : Edgar Cayce ;
„O izgubljenim svetovima Atlantidi i Lemuriji“ :W. Scott-Elliot;
„Predistorija Zemlje i Čoveka“ : Rudolf Steiner;
Joshua David Stone: „Kratka istorija Lemurije i Atlantide“ itd.
Ostaje na kraju pitanje da li su tako poznata spisateljska i naučna imena kao Bulwer – Lytton, David Icke, Edgar Cayce, Madame Blavatsky ili konačno Rudolf Steiner samo gubili vreme pišući maštovite tekstove o kojima su na ovaj ili onaj način imala veoma detaljna i zanimljiva saznanja ili se polako otkrivaju neke istine o kojima su oni pisali pre od vek i po.
