Obamina policijska država
Prema ovom zakonu, bilo ko može biti pritvoren od strane američke vojske, zbog „veze s terorizmom“ bez suda i istrage, i to na neodređeno vreme. Osim toga, jedan amandman u tekstu zakona odobrava mučenje davljenjem, a takođe i druge oblike mučenja, koji su trenutno van zakona.
Zbog ovog zakona bilo ko u SAD, može biti doživotno zatvoren bez sudske presude, i to na osnovu običnih nagađanja, pretpostavki ili dojava. Sličan sistem zatvaranja i progona ljudi je funkcionisao u vreme vatikanske Inkvizicije, a kulminaciju doživeo u nacističkom Trećem rajhu.
Da bi neko bio zauvek zatvoren, na osnovu ovog zakona, nije potreban nikakav dokaz, dovoljne su samo sumnje da bi se uhapsili i zatvorili ljudi za koje se smatra da stvaraju pretnju. Zbog svega toga bilo ko može biti doživotno zatvoren ako se pretpostavi da je dotična osoba, na primer nekada podržavala neku sumnjivu organizaciju.
Zakon daje predsedniku SAD ovlašćenja da naredi hapšenja, ispitivanja i zatvoranja građana za koje se smatra da stvaraju nekakvu pretnju. Zakoni, instrumenti za zaštitu ljudskih prava ili međunarodne konvencije se u suštini neće primenjivati, čime SAD postaju policijska država u pravom smislu reči. Kao rezultat svega toga, vojno osoblje SAD će od sada moći da hapsi građane SAD i druge ljude, da ih baca u vojne zatvore, i da ih drži zatvorene doživotno bez osiguranih građanskih prava, uključujući pravo na habeas corpus ili dokaz da je neko kriv ili nevin, na kojem se temelje presude u civilnim sudovima, prenosi američki portal OpEdNews.
Drugim rečima, američki predsednik može da naredi da se bilo ko na ovoj planeti uhapsi i doživotno zatvori bez presude. S ovim se širom otvaraju vrata za iskorišćavanje vlasti na najgore moguće načine.
Lora Marfi (Laura Murphy), predsednik Sudskog i advokatskog udruženja u Vašingtonu je izjavila: „Predsednik je morao pažljivije da prouči šta se sve odobrava ovim predlogom zakona. On će naneti štetu pravnom sistemu SAD i reputaciji ove države u svetu, da se ne držimo slova zakona.“
Poslednji put kada je kongres SAD predlogom zakona hteo da autorizuje bezgranično zatvaranje građana SAD bez presude sudova, dogodilo se 1950. u jeku tzv. makartizma i borbe protiv navodnih komunističkih i sovjetskih agenata u SAD. Tadašnji američki predsednik Hari Truman je na takav zakon stavio veto i formalno sprečio njegovo usvajanje.
