Nov 28, 2014

10 razloga za to što još uvek 'nismo' pronašli vanzemaljce

Kada uzmemo u obzir veličinu univerzuma, broj zemljolikih planeta i brojne druge varijable trebalo bi da postoji na desetine hiljada ili više vanzemaljskih civilizacija u galaksiji.

A kada se uzme u obzir da je galaksija stara oko 10 milijardi godina, naučnici tvrde da je bilo dovoljno vremena da kontaktiramo međusobno.

Zbog čega se to nije dogodilo?


Takozvani Fermijev paradoks predstavio je italijanski fizičar Enriko Fermi, postavljajući pitanje: "Gde su svi?" ili preciznije: "Gde su svi vanzemaljci?"
Dakle, ukoliko vanzemaljci statistički gledano postoje, zašto ih još nismo sreli?




Razlog br. 10: Zemlja je posebna

Teorija o jedinstvenoj Zemlji ukazuje da je niz događaja koji je doveo do stvaranja života na ovoj planeti tako kompleksan da bi samo biološki savršena oluja mogla da je stvori negde drugde. I dok postoje zemljolike planete, nijedna od njih nema tačno ono što je potrebno da se inteligentan život razvije. Drugim rečima, nismo sreli nikakve vanzemaljce, zato što ne postoje ili ih je toliko malo i udaljeni su tako daleko da kontakt između nije verovatan.

Glavni faktor koji čini Zemlju tako gostoljubivom za život je njen dug period relativno stabilnih klimatskih uslova, što je posledica planetine jedinstvene orbite i pozicije. Bez naše tačne udaljenosti od Sunca i Meseca, planeta bi verovatno bila previše topla ili hladna, imala premalo kiseonika i bila nestabilna za održavanje bilo kakvog života osim bakterijskog.

Paleontolog Piter Vard i astronom Donald Braunli bili su prvi koji su predstavili Teoriju o jedinstvenoj Zemlji. Iako je skoro 15 godina prošlo od objavljivanja teorije, a zemljolike planete su otkrivene, oni su i dalje uvereni da su šanse da ti svetovi imaju život veoma male.

Razlog br. 9: Kamen spoticanja za sva inteligentna bića

Prema Teoriji velikog filtera, vanzemaljski život postoji, ali inteligentan život nije sposoban da tehnološki dovoljno napreduje za intergalaktičku komunikaciju ili putovanje. Iako nam se čini da nas naši savremeni svemirski brodovi, sateliti i radiji približavaju tome, neminovno ćemo stići do granice ili katastrofe koja će nas zbrisati ili će prouzrokovati da nam se tehnologija unazadi.

Znamo da kataklizmične prirodne katastrofe periodično pogađaju Zemlju, tako da je moguće da takve vrste događaja pogađaju svetove svuda, vraćajući inteligentan život nazad u kameno doba pre nego što se tehnologija dovoljno razvije. Ili ćemo možda sami sebe uništiti, npr. nuklearnim ratom. Šta god da je filter, čini se da nema dobrih vesti za čovečanstvo. Ne samo da nikada nećemo komunicirati sa svemirskim bićima, već ćemo najverovatnije umreti pokušavajući.

Međutim, postoji jedna vedra strana. Neki smatraju da smo mi prvi pojedinci koji su prevazišli filter, tako da ćemo možda biti prva super-inteligentna bića koja će tumarati svemirom.

Razlog br. 8: Preselili su se iz univerzuma

Prema Teoriji prevazilaženja futuriste Džona Smarta, inteligentan vanzemaljski život je nekada postojao u našem univerzumu, ali je postao tako napredan da se preselio na bolje mesto. Tačnije, vanzemaljci su postali tako napredni da su se umesto pretraživanja spoljašnjeg svemira, fokusirali na unutrašnji svemir.

Koncept se može uporediti sa minijaturizacijom koju smo iskusili u računarskim tehnologijama. Ono što je prvobitno nastalo kao ogromna tehnologija koja zauzima čitave sobe, vremenom je postalo manje, dok je istovremeno postajalo kompleksnije i moćnije. Zastupnici Prevazilaženja smatraju da inteligentan život evoluira na isti način, konstantno radeći ka gušćem i efikasnijem korišćenju prostora, vremena, energije i materije (STEM kompresija). Vremenom ćemo živeti i raditi na nano-nivoima sve dok ne postanemo tako mali da stvaramo i živimo u crnoj rupi izvan ovog prostorno-vremenskog kontinuuma.

Za Smarta i druge, crne rupe su konačna odrednica. Oni dopuštaju ideale u računanju i učenju, putovanju kroz vreme, prikupljanje energije i mnogo više. Civilizacije koje ne postignu takvu sudbinu su propale.

Druga kosmička bića možda rade ka svom sopstvenom prevazilaženju. Poput ljudi, ona možda emituju signale u svemir, ali su ti tipovi signala navodno delo maloletnih civilizacija koje će teško biti uspešne. Takođe, bazirana na Murovom zakonu (da se moć računara udvostručuje svake druge godine), ova bića će najverovatnije doći do prevazilaženja pre istraživanja kosmosa.

Razlog br. 7: Zemlja nije tako velika kao što mislimo

Možda smo previše arogantni što mislimo da bi vanzemaljci imali interesa da nas kontaktiraju ili da posete našu planetu. Daleko interesantniji svetovi na kojima ima života možda postoje i možda su primamljivija za vanzemaljce. Ova teorija je potpuno suprotna Teoriji o jedinstvenoj Zemlji - Zemlja uopšte nije posebna.

Vanzemaljska rasa sposobna da putuje i komunicira na udaljenostima svetlosnih godina ne bi želela da ćaska sa nama, ništa više koliko bi mi želeli da pričamo sa muvom. Isto tako, oni bi bez sumnje imali sopstvenu superiornu tehnologiju i ne bi im bili potrebni naši oskudni resursi. Ukoliko bi im, međutim, bili potrebni minerali ili elementi, oni ne bi morali da dolaze na Zemlju. Tih stvari ima širom svemira.

Dalje, bez obzira koliko su bića inteligentna, putovanje na razdaljinama svetlosnih godina nije lako. Koje su šanse da bi investirali svu energiju da dođu ovamo kada postoji oko 8,8 milijardi zemljolikih planeta u Mlečnom putu? Za one koji zastupaju ovu teoriju, mišljenje da je Zemlja svačije odredište je isto geocentrično razmišljanje koje je dovelo do pogrešnog proganjanja Galileja.

Razlog br. 6: Živimo u virtuelnoj stvarnosti

Verovatno jedna od najteže prihvaćenih objašnjenja Fermijevog paradoksa je Teorija planetarijuma. Naš svet je "forma virtuelne stvarnosti 'planetarijum', koji je stvoren kako bi nam dao iluziju da je univerzum prazan". Nismo otkrili nikakav vanzemaljski život, jer vanzemaljci to nisu ugradili u program.

Osnove ove teorije datiraju još od Dekarta koji je pitao: "Kako znamo da je svet oko nas stvaran - da li smo samo mozak u tegli, koji misli da živi u stvarnom svetu?".

Umesto mozgova u tegli, međutim, većina savremenih zastupnika ove teorije smatra da se nalazimo u kompjuterskoj simulaciji koju su stvorili napredni vanzemaljci. Oni su sposobni da prikupe dovoljno energije da manipulišu materijom i energijom u galaktičkim razmerama. Zašto bi vanzemaljci želeli da nas posmatraju kao farmu mrava? Možda samo iz zabave ili su nas stvorili samo da bi videli da li to mogu da urade.

Ma kako Teorija planetarijuma zvučala, profesionalni filozofi i fizičari su ozbiljni u vezi sa ovom idejom. Oni tvrde da je verovatnije da smo deo veštačke inteligencije u izmišljenom svetu nego da imamo sopstvene umove. Dalje, veoma je verovatno da ćemo otkriti simulaciju, budući da ćemo neminovno uočiti kvar u sistemi ili ćemo osmisliti adekvatan test za dokazivanje teorije.

Razlog br. 5: Živimo u kosmičkoj Nedođiji

Iako inteligentan vanzemaljski život možda postoji, naše planete su možda previše udaljene da bismo ostvarili praktičnu i svrsishodnu komunikaciju. Zemlja može biti toliko udaljena od drugih nastanjenih planeta da smo jednostavno previđeni. Ukoliko to ne deluje dovoljno usamljeno, neki tvrde da većina svetova postoji relativno blizu u jatima i da međusobno komuniciraju, dok se mi nalazimo u kosmičkoj Nedođiji, propuštajući svu zabavu.

Poreklo ove ideje dolazi iz matematičke teorije poznate kao filtriranje, koja opisuje kako se stvari zgrušnjavaju u nasumičnim okruženjima. Na osnovu te teorije, univerzum se prirodno stvorio sa delovima koji imaju veću gustinu razvoja i onim manjim delovima rasta na spoljnim pozicijama. Druga inteligentna bića se nalaze u velikom jatu, a Zemlja je izolovana i usamljena.

Umesto što se trudimo da stupimo u kontakt sa ovim dalekim bićima, neki ljudi, poput Stivena Hokinga predlažu da nastavimo da budemo pritajeni. Hoking kaže da ukoliko pokupimo vanzemaljski signal, "treba da budemo oprezni oko odgovora, sve dok ne evoluiramo". U suprotnom možda će nas stići sudbina slična američkim starosedeocima nakon dolaska Kolumba.

Razlog br. 4: Nismo uočili njihove signale (još uvek)

Naučnici poput Frenka Drejka i Karla Sagana imaju tvrdnju da je "odsustvo dokaza veoma drugačije od dokaza o odsustvu vanzemaljaca". Lov na vanzemaljce nije pokrenut, zbog manjka vladinih finansija usmerenih ka neophodnoj opremi i resursima za pronalaženje vanzemaljaca. Istorijski, programi za pretraživanje vanzemaljske inteligencije (SETI) morali su da se oslanjaju na pozajmljene radio teleskope i drugu opremu, koju su mogli da koriste samo na određeno vreme. Te prepreke su bukvalno onemogućile bilo kakav stvaran napredak.

Međutim, postoje i dobre vesti - barem za one koji smatraju da je kontaktiranje vanzemaljaca dobra ideja. ATA, radio-teleskop specijalno napravljen za traženje vanzemaljskog života počeo je sa radom 2007. Ovaj megateleskop (koji čine 42 zasebna teleskopa prečnika od 6 metara) najviše finansira jedan od osnivača Majkrosofta Pol Alen. Nakon bezbrojnih poteškoća, čini se da je konačno spreman da počne sa ozbiljnim istraživanjem svemira. Ako nešto na Zemlji može da pokupi vanzemaljske signale, onda je to ovaj uređaj.

Razlog br. 3: Ne možemo da prepoznamo njihove signale

Čak i ukoliko su druge planete pogodne za život, da li bi tamošnja bića evoluirala slično onima na Zemlji? Možda su toliko različiti da niko od nas ne bi prepoznao njihove signale. Kao što šišmiši mogu da vide zvučne talase, dok mi samo vidimo svetlost, moguće je da ljudi i vanzemaljci koriste potpuno drugačija čula.

Kako kosmolog i astrofizičar Lord Ris ističe: "Mogli bi da nam budu ispred nosa, a da ih ne prepoznajemo. Problem je u tome što tražimo nešto nalik nama, pretpostavljajući da će barem imati nešto poput naše matematike i tehnologije. Sumnjam da može postojati život i inteligencija u formi koju mi ne shvatamo."

Stvari postaju komplikovane kada pokušate da kontaktirate naprednu rasu, pošto može biti da oni pokušavaju da komuniciraju sa nama putem metoda (poput neutrina ili gravitacionih talasa) koje su van našeg tehnološkog razumevanja. Isto tako, naše primitivne radio emisije možda deluju samo kao šum njima. Ako su ljudi i vanzemaljci zaista ekstremno različiti, veoma su male šanse da ćemo ikada komunicirati međusobno i rešiti Fermijev paradoks - posebno ukoliko ih još dugo budemo antropomorfizovali i ako budemo očekivali da oni stupe u kontakt sa nama.

Razlog br. 2: Super-organizmi su suštinski samoubilački

Teorija Medeje, koju je postavio paleontolog Piter Vord, predstavlja teoriju po kojoj ljudi i drugi super-organizmi nose u sebi "seme samodestrukcije". Na taj način, ona je veoma slična Teoriji velikog filtera, obzirom da ukazuje da ćemo umreti pre nego što evoluiramo dovoljno da stupimo u kontakt sa vanzemaljcima.

Teorija je nazvana po ubilačkoj Medeji iz grčke mitologije, koja je ubila sopstvenu decu. U ovom slučaju, naša planeta je Medeja, a sve živo su njena deca. Mi ne želimo da umremo, ali nas je Majka Zemlja stvorila kako bismo se samoubili. Izumiranje je ugrađeno u našu biologiju kako bi se osiguralo to da budemo eliminisani pre nego što stvorimo preveliku neuravnoteženost na Zemlji. Jednom kada ljudi postanu neizlečiva kuga na planeti, učinićemo nešto što će obezbediti našu propast.

Vord veruje da su skoro sva prethodna masovna izumiranja uzrokovana živim organizmima. Na primer, on za dva perioda kada je Zemlja bila snežna grudva pre nekoliko miliona godina, krivi biljke koje su se toliko razmnožile da su apsorbovale ogromne količine ugljen-dioksida. To je dovelo do globalnog hlađenja i uništenja samih biljaka. Slično tome, ako su ljudi zaista uzrok današnjih klimatskih promena, možda smo već na putu da obezbedimo da naša vrsta izumre.

Ukratko, naš unutrašnji samoubilački sat će otkucati svoje mnogo pre nego što dobijemo šansu da stupimo u kontakt sa vanzemaljcima.

Razlog br. 1: Oni su među nama

Zvuči kao naučna fantastika, ali ljudi na visokim položajima su ubeđeni da vanzemaljci žive i rade među nama. Na primer, bivši kanadski ministar odbrane Pol Heljer dao je intervju ove godine u kojem je tvrdio da osamdeset različitih vanzemaljskih vrsta živi na Zemlji. Neki od njih (uključujući plavokose Nordijce) su skoro identični ljudima. Druga grupa, "mali sivi", liče više na stereotipične vanzemaljce i uglavnom se kriju od javnosti.

Heljer nije jedini koji tvrdi tako nešto. Fizičar Pol Dejvis sa Državnog univerziteta u Arizoni i doktor Robert Trandl sa Univerziteta Severni Kentaki imaju slična mišljenja o postojanju vanzemaljaca na našoj planeti. Za Heljera, Dejvisa i Trandla, kao i one koji dele njihova uverenja, Fermijev paradoks je već rešen - vanzemaljci postoje i znali to ljudi ili ne oni komuniciraju sa nama svakodnevno.

Uprkos velikim kritikama koje im upućuju kolege i javnost, ovi ljudi su nepokolebljivi u svojim stavovima.