Nov 10, 2014

Internet - osnove bezbednosti

Uz konstataciju da istinska bezbednost na internetu ne postoji, kao ni mogućnost potpune privatnosti ovog modernog haj-teh sveta zamišljenog po ideji jednog globalnog sela – sa “Velikim bratom” koji nam svim diše za vrat, par praktičnih saveta kako da se očuvaj bar taj neki minimum bezbednosti.

                  Teorija života u virtuelnom svetu postaje praksa naše realnosti.



       Američke firme osnovane pod patronatom špijunskih službi sa ciljem prikupljanja što veće količine podataka od svih stanovnika sveta sa pristupom internetu, kao što su famozni Facebook, neophodni Google, mondenski Twitter i ostale društevno-špijunske mreže nisu ni tako besplatne ni tako naivne kakvim se čine na prvi pogled.

Besplatnost društvenih mreža umesto novcem plaćamo privatnim podacima, koji – obrisali ih nakdnadno ili ne ostaju zauvek pohranjene na hiljadam servera facebook-a, google-a, myspace-a, twitter-a i ostalih globalnih cinkaroša zauvek.

Teoretski termin “delete account” je samo domen teorije – koliko je tvrdnja da je vaš profil obrisan tačna znaju dobro svi koji su nakon “brisanja” profila sa facebook-a odlučili da ga ponovo otvore i videli da je sve potpuno isto kao što je i bilo.

       Društvene mreže su sastavni deo života i mogu biti vrlo korisne ako ih tretiramo na način na koje one koriste nas. Ako “šećerko” Cukerberg može zarađivati milijarde dolara mesečno prodajući naše lične podatke i naše živote špijunskim službama i kompanijama koje nas nakon toga bombarduju reklamama, možemo i mi njima “prodati” naše ne toliko tačne podatke – blagim izmenama datuma rođenja, stavljanjem pogrešne adrese i izbegavanjem takozvanih “face recognition” fotografija imaćete mnogo zahvalniji profil.
 

Facebook koristi nas za zgrtanje milijardi dolara mesečno – koristimio mi njih za besplatnu reklamu našeg rada. Vaš lični život ipak sačuvajte za sebe.

       Koristite “Windows” – a zašto?

Radi se o najnebezbednijem operativnom sistemu koji postoji. Platili ga legalno ili ne, koristeći softver Bil Geja vaši podaci na kompjuteru biće tajni koliko i život u nekom rijalitu šou – skoro svako će moći da vas “gvirne” kad god hoće, verujte na reč.

Postoje besplatni, u radu dosta brži i mnogo sigurniji operativni sistemi Linux-a, kao što su Mint, Fedora ili Ubuntu – za koga imate moju preporuku. Iako je najnovija verzija sistema 14.04, moj savet je Ubuntu 12.04 koji ima obezbeđenu podršku do 2017-e.

Preuzimanje je besplatno, preporuka je 32-o bitna verzija zbog većeg broja dostupnog softvera, instalacija nije komplikovana, dolazi sa već instaliranim pregledačima interneta i programom za elektronsku poštu, kao i besplatnom verzijom “Office” paketa. Sav potrebni dodatni programi se mogu lako instalirati iz Ubuntu softverskog centra.

Pristup kompjuteru je zaštićen lozinkom koju postavljate na početku instalacije i koja se kasnije može promeniti, postoji opcija kriptovanja lične fascikle koju takođe savetujem, a sve što je nakon početne instalacije potrebno su dve jednostavne komande “sudo apt-get update” i “sudo apt-get upgrade” kojima ćete ažurirati kompletan softver. Nema potrebe za desetak restartovanja kao kod vindouza, dovoljno je samo jedno.


         Sistem ima ugrađen zaštitni zid koji se aktivira komandom “sudo ufw enable”, besplatan je i anti-virusni program KlamTK a količina virusa koja postoji za Linuks je zanemarljiva. U besplatnom “Office” paketu postoji sve što ima Gejov “Office”, uz dodatnu mogućnost da zaštite svaki dokument sa dodatnom lozinkom.

Vrlo uspešna zamena za “PhotoshopF” je program pod imenom “Gimp”, VLC medija plejer za gledanje filmova savršeno funkciniše, za reprodukciju muzike dolazi ugrađena “ritam-mašina”, moja preporuka za muziku je “Klementina” zbog ogromne količine internet radio stanica koje već ima u sebi.

U softverskom centru postoji veliki broj programa za obradu video snimaka i zvuka, moji favoriti su “OpenShot Video” i “Audacity”, za kolege blogere tu je program “Blogilo” i što je najbolje – sve to besplatno. Čak je za hronične zaljubljenike video-poziva napravljena i Linux verzija za popularni “Skajp”.

Za programere se u softverskom centru nalazi pravi arsenal alatki – sve to razvrstano po programerskom jeziku koji se koristi, i sve to naravno: besplatno. Bil Gejov “visual studio” je vrhunska mašina za pravljenje softvera, ali – licenca za njega je 12,000. dolara a svi koji misle da će to zauvek biti “free” neka se sete FBI kancelarije u Beogradu i milionskih kazni za nelegalno korišćenje Gejovog softvera.

       Napomena za elektronsku poštu: preusmerite se polako sa “hotmail-a” na nešto pouzdanije – Gmail ako ništa drugo. Program za elektronsku poštu je Mozilin “Tunder”, sasvim korektan, a vaša prepiska može biti još sigurnija uz laku integraciju kriptovanja vaše pošte, koja je omogućena zahvaljujući dodatku koji se zove “Enigmail” (OpenPgP), trenutna verzija je 1.7.2 laganom instalacijom, zaštitite svoju komunikaciju 4096-o bitnim kriptovanjem i – poželite puno sreće svakome ko bude hteo da vam malo gvirne u prepisku. Laka instalacija iz softverskog centra je i za dodatni internet pregledač Chromium, za potpunu anonimnost tu je pregledač “Tor” koji se preuzima sa sajta i lako instalira.

       Suma Sumarum – možete platiti ili ne za Bil Gejovo smeće nazvano “prozor” (sa dobrim razlogom), plaćajući licenciranje softvera ili rizikujući drakonske kazne koje će krenuti naredne godine, ili probati nešto dobro, brzo i pouzdano sasvim besplatno. Za početak možete isprobati oba sistema uporedo, na istom kompjuteru na kome već imate “Windows” uradite “dual-boot” instalaciju Linux-a, možda vam bude neobično u prvo vreme, ali ćete nakon par nedelja uraditi isto što i gomila drugih bivših korisnika “prozorčića” i imati sigurniji sistem, zaštićen pristupnom lozinkom, kriptovanom ličnom fasciklom, po želji šifrovanim dokumentima koje radite u Linux-ovoj verzijij “Office-a” i vašu elektronsku korespodenciju zaštićenu 4096-o bitnim ključem. Recept za društvene mreže sam predložio na početku teksta, da ne ponavljam.


Znanje je besplatno – Choice is all Yours
autor: Periša 


napomena: na ovom linku se može preuzeti PDF knjiga “instant Ubuntu” kao mali vodič za instalaciju, postoji dosta video-tutorijala na JuTjub koji mogu olakšati ionako već prilično laganu instalaciju.