Oct 10, 2011

Božidar Mandić: Porodica Bistrih Potoka

U proleće 1977. godine, u selu Brezovica na podnožju planine Rudnik, Božidar Mandić iz Novog Sada započeo je sa svojom porodicom, suprugom Brailom i petomesečnom ćerkom Istom, život u jedinstvenoj komuni na Balkanu i Srbiji, nazvavši je „Porodica bistrih potoka“, jer bili su okruženi sa tri potočića. Tu je bilo nekoliko običnih kuća. U tom početnom sastavu komune bilo je još nekoliko mlađih ljudi. Živeli su prirodno, u zagrljaju sa prirodom, zdravim neotuđenim životom, životom običnih malih radosti. Obrađivali su zemlju i hranili se na vegetarijanski zdrav način. U sastav porodice ulazile su i životinje: pas, mačka, kokoške, krava, zatim pčele, pravo jedno malo životno i prirodno bogatstvo svekolikog oblikovanog života, na majci Zemlji.



Obrađujući zemlju da bi se hranili, bistropotočani nisu zagađivali zemlju pesticidima, niti bilo kojim drugim hemijskim sredstvima, već su koristili davno znane prirodne, organske i nezagađujuće metode obrade zemlje. Dugo znam za ovu komunu i Božu, ali još nisam bio da obićem to mesto i upoznam ga, ali sam dosta saznavao o komuni iz časopisa, zatim u novije vreme pronalazeći članke na internetu, i iz radio emisije ATLANTIS koju vodi i uređuje gospođa Biljana Đorović, kod koje je Boža Mandić bio uvek rado viđen gost. Kada se čuje Boža kako priča i izlaže svoje ideje jasno se uočava da se osnovna ideja kamune može izreći sa:

  • LJUBAV
  • Emocija,
  • Rad,
  • Igra,
  • Kultura,
  • Umetnost,
  • Duhovnost,
  • Humanizam.

U komuni su se razvijali pre svega zdravi međuljudski odnosi zasnovani na načelima iskrenosti, zbližavanju,prirodnosti, razumevanju i toplim iskrenim emocijama, što se sve može izreći jednom jedinom rečju… LJUBAV.






Čini mi se da je do sada Boža Mandić napisao oko 15 knjiga, imao je dosta samostalnih izložbi, a Porodica bistrih potoka ima i svoje vlastite predstave i performanse, što putem uličnih izvođenja, što u renomiranim pozorištima. Komuna je bila i ostala otvoreni dom, spreman da ugosti mnoge goste, duhovne samotražitelje, ljude sa problemima, i podeli sa njima sve što ima, a među gostima je pored običnih ljudi bilo i poznatih ličnosti iz sveta kulture, razmenjivane su ideje, gledišta i misli, što se može videti na donjim foto-prezentacijama.

U nezaboravnom sećanju mi je ostala scena koju je Boža gostujući u Antlantisu, jednom prilikom ispričao u nameri da samo-otuđenom čoveku koga tzv. „civilizacija“ neprekidno i nemilosrdno izrabljuje, troši i manipuliše sa njim;- prenese pozitivnu energiju. To prenosim po sećanju.

Boža se našo u Beogradu jednom prilikom i ugledao je jednu bakicu kako sa puno nekih kesa u rucu ide trotoarom, bila je u kupovini. Na licu bakice bilo je primetno neko nezadovoljstvo, razočarenje. Boža joj priđe i počne da priča:

„Dobar dan, kako ste… hajde da malo popričamo, evo ja častim kafu, evo kafana je blizu. Pa hajde nalo da popričamo, evo dajte mi te torbe, da to unesemo i popričamo malo…hajde…“

Nisam siguran da sam baš verno preneo Božin monolog iz Atlantisa, ali to nije ni bitno, već toplina i pozitivna energija kojom je Boža, mic po mic, obasuo bakicu. I po Božinoj priči, bakica je ispočetka bila iznenađena i začuđena, u smislu:“ Ko je sad pa ovaj čudak, šta hoće“…. to joj se očitavalo na licu, priča Boža, ali nije mogla da odoli… otišli su u kafanu, pili kafu, sokove i siti se naispričali, i od jednom se do tada bakino namrgođeno lice pretvorilo u lice koje je zračilo radošću i životmnom svežinom.

Ovu scenu sam namerno spomenuo, jer me je prosto oduševilo to Božino kazivanje, što samo govori koliko su se ljudi potpuno otuđili od samih sebe i od drugih, od života i međusobne komunikacije. Na ulicama šetaju samo namrgođena lica i odsutni ljudi, pod neprekidnim stresom. U porodicama godinama živiš zajedno s nekim, i na kraju bolno zaključiš da si sa drugim, živite zajdno 20 godina, a opet si sam.



Povratak sebi, slobodnom i erotičnom kontaktu sa drugim, povratak prirodi, zdravom životu, iskrenoj komunikaciji, prirodnom zdravorazumskom umu… to je jedino rešenje povratku sebi i drugima, životu i ljubavi! Na tome treba raditi.





O Porodici bistrih potoka, i Boži, možete više pročitati sa ovog linka. Našao sam korisne kontakt informacije preko interneta. Svi one koji žele da posete ovo jedinstveno mesto, eko komunu „Porodicu bistrih potoka“ mogu koristiti ove kontakte:

Telefon: 032/720 566
E-mail: togm@ptt.rs

Kontaktirao sam ovaj mejl i dobio ovu poruku:

„… do „Porodice bistrih potoka“ možete stići kada se iz pravca Beograda pre uspona na Rudnik isključite sa magistrale na levu stranu, kod table za mesto Brezovica. Od tog isključenja su udaljeni negde oko 2 km.“

A sada bih da malo izložim neku moju viziju komune, komune koja bi bila „fetus“ u novom preporađanju čovečanstva i rađanju novog čoveka, humanog bića, bića ljubavi i duhovnosti.

U suštini ideja je ista Ko Božina, glavna ideja komune bila bi na razvijanju zdravih međuljudskih odnosa protkanih ljubavlju, oduhovljenju i oboženju, duhovnim radom na samom sebi…radu, igri, plesu, umetnosti, istinskom obrazovanju, ali bi za razliku od Božine ideje, to bila komuna sa modernijim kućama, sasvim normalnih, ali komotnih, udobnih i naravno koristio bi se samo prirodan materijal. Koristila bi se i tehnologija, da se olakša i poboljša život u komuni, ali na principima jedne potpuno nove inovatorske i izumiteljske nekonvencijalne nauke koju je začeo naš genije Nikola Tesla. To znači da se ne bi zagađivala priroda, vazduh, vode, šume. Koristili bi se izumi i naprave na bazi korišćenja solarne energije, energije vode i vetra, tako da bi u komuni bilo i struje, osvetljenja, grejanja itd.

Naravno, koristili bi se i drugi izvori energije, meni nepoznati, ali poznati tim novim tipovima naučnih umova, poput Tesle i Šaubergera, gde je osnovna nit spoj duhovnog i naučnog, ništa tu ne bi bilo protivurečno, to nam je sam Tesla dokazao. Sama Planeta Zemlja je moćan generator neiscrpive energije koja se adekvatnim izumima i napravama može koristiti besplatno. To je moguće, ne pričam na prazno, jer ima i sada kod nas određen broj Teslijanaca kojih je genije inspirisao da krenu njegovim stopama, ali na svoj originalan i specifičan način. Da ne pričam na prazno govori sledeće…

Pre jedno 4-5 godina bio sam nakratko putem mejla i telefona u kontaktu sa profesorom Velimirom Abramovićem, jednim od najboljih poznavaoca Nikole Tesle, njegovog uma i dela. Pričao mi je kako se tada svakog petka u Beogradu, u prostoriji koju je obezbedila Biljana Đorović (to sam kasnije saznao), održavali neoficijelni naučni sastanci pristalica potpuno nove nekonvencionalne fizike i nauke. Bili su to obdareni ljudi, usamljenici tzv. „čudni ljudi“ koji nisu bili parajlije, ali im to nije smetalo da samopregorno i posvećeno rade na novim naučnim otkrićima potkrepljenih eksperimentalnim demonstracijama sa adekvatnim aparatima i napravama. Prethodno se to teoretski obrazlagalo i prodiskutovalo. Sećam se da mi je prof. Abramović pričao o jednom obdarenom mladiću koji je na bazi zvuka izmislio nešto, no sad ne mogu da se setim šta je to bilo. O tome javnost Srbije malo zna, i baš je šteta da se to negde ne objavi, no pokušaću da ponovo kontaktiram profesora Abramovića, ne bi li mi poslao neki tekst o tome, tekstove učesnika, sve te eksperimente i naučne diskusije, a naravno imao je i on svoja izlaganja na tim skupovima. To bih sve postavio na sajt.

Dug je naravno put do takvih komuna, ali je bitno krenuti, možda sa nekih 20 do 30 kuća pristalica ove ideje, tu bi za početak živeli jedno stotinak ljudi, bili bi ko jedna bratska zajednica koja bi lakše opstala, sa različitim individuama i grupacijama ljudi, porodičnih, usamljeničkih, ali ideja vodilja novog humanog i duhovnog čoveka bila bi im nepresušan motiv da istraju u svojim idejama i vizijama, da premoste sve teškoće i idu samo napred.

Komuna bi brinula i o deci i vaspitavala bi ih u duhu humanosti, kreativnosti, radosti igre i plesa, a kao što rekoh, tehnički obrazovani, ali obdareni produhovljeni inovatori, koji crpe svoja znanja iz sveznajućeg Kosmičkog jezgra, pobrinuli bi se da se svakodnevni život olakša, da bi u komuni bilo što više slobodnog vremena za druženje i razvijanja pozitivnih međuljudskih odnosa gde je čovek čoveku, čovek, a ne „protivnik“, neprijatelj

Ovo je samo početna ideja vodilja koja bi se nadograđivala i širila, ne može jedan da vidi sve, a imala bi i misionarsku ulogu, jer bi se koristio i internet od ljudi koji žive u gradovima, ali poštovaoca te ideje, našo bi se već neki način da se na alternativnim medijima poput interneta i malih TV stanica širi misonarska ideja komune, u zadobijanju sve novih i novih pristalica, koji bi na drugim lokacijama započinjali isto.

To mi je ideja, šta će biti ne znam, ali znam sigurno da je ovaj sadašnji čovek ogrizo u nasilju, manipulacijama, koristoljublju i čistom materjalizmu. Doveo je i sebe i Planetu Zemlju na rubu propasti.



Izvor:
džonson.wordpress.com






.