Nov 30, 2011

Atlanida nam je još uvek samo u mislima... zašto? [TXT]

Platon je jednom rekao: "Nalazio se tada" (pre 9.500 godina), "iza morskog tesnaca (moreuza) koji vi zovete Herkulovi stubovi" (Gibraltarski moreuz), "ostrvo, veće nego Azija i Libija zajedno" Azija je Turska Mala Azija, a Libija je severna Afrika), "odakle je bilo moguće ploviti na druga ostrva" (uz Atlantidu se nalazilo niz drugih ostrva prema Karibima), "a odatle i na čitav kontinent sa druge strane" (Amerika), "koji je zatvarao more" (Atlantski okean), "uistinu nazvan po tom ostrvu" (Atlantidi)...
Platon nastavlja: "Na tom ostrvu Atlantidi egzistiralo je veličanstveno i napredno kraljevstvo..."
Zaista, kada otvorimo prozore Gibraltarskog prolaza, zapljusne nas vlažni Atlantski vazduh sa pogledom na Atlantidu (Azore, ostatke Atlantide).

Zašto se istorija Atlantide ozbiljnije ne proučava u zvaničnim naučnim krugovima?

U skladu sa već pomenutim pluralizmom mišljenja i teorija iznećemo dva stanovišta - oficijelno koje izučavamo u školama i jedno od alternativnih (preuzeto iz knjige Semira Osmanagića “Alternativna istorija”) .

Naravno pluralizma mišljenja i hipoteza nema u zvaničnim krugovima kao na primer, ovde na ovom forumu jer bi to poremetilo vladajuću hipnotičku moć ZVERi (piramidalna organizacija svetske vlade u senci). Ovde nam nije cilj da ubeđujemo bilo koga u istinitost bilo koje opcije već samo da podstaknemo ljude na razmišljanje, na otvaranje umova za nove mogućnosti koje bi nas možda i dovele do istinitijeg poimanja života kojim živimo. Pluralizam mišljenja i više mogućih gledišta o istoj stvari nas oslobađa i protivi se doktriniranim zvaničnim stavovima koji nas drže zarobljenima u kavezu!

Oficijelna istorija pominje sledeće evolutivne faze:

(1) Staro kameno doba (Paleolit) - početak od pre 2,5 miliona godina (novije tvrdnje ga smeštaju i do pre 6 miliona godina) sa zavrsetkom 10.000 godina pre nove ere

(2) Srednje kameno doba (Mezolit) - trajalo od 10.000 godina p.n.e. do 3.000 godine p.n.e.

(3) Novo kameno doba (Neolit) - počelo 8.000 godina p.n.e. u Aziji, sa trajanjem u Evropi od 6.000 g.p.n.e. do 2.000 godine p.n.e.

(4) Bronzano doba - u nekim krajevima, kao Mala Azija, počelo jos 6.500 g.p.n.e., u evropskim zemljama startovalo oko 3.000 g.p.n.e. sa Kritskom (Minojskom) civilizacijom.

(5) Gvozdeno doba - početak oko 1.000 godine pre nove ere.



Alternativna istorija pak ima suštinski drugačiji pristup i potpuno je otvorena za mogućnost postojanja drugih civilizacija na našoj planeti tokom miliona godina:

(1) Doba pred-civilizacije: 6 miliona – 120.000 godina pre nove ere. U ovoj fazi se pripremaju tri čovekove komponente: fizička, kroz razvoj majmunolikog čoveka; duševna, koja je u svojoj hiperborejskoj fazi i boravku u sasvim drugačijim fizičkim bićima na Planeti od nas; i treća komponenta, uticaj superiornih spiritualnih bića u pripremi postanka razumnog čoveka.

(2) Stvaranje kreativnog čoveka genetskom (DNK) intervencijom superiornih bića; čovek postaje "nastanjiv" za duševnu materiju; otada duša i fizičko telo počinju da ko-egzistiraju. Period: 120.000 – 100.000 godina pre nove ere

(3) Lemurija - Prva civilizacija čoveka donekle nalik na ove današnje (to je ujedno i konačna hiperborejska faza u razvoju duše). Čovek je prevashodno duhovno biće. Period: 100.000 – 50.000 g.p.n.e.

(4) Atlantida - Prvi, najnapredniji period Atlantidjana. Čovek je kombinacija duhovnog (telepatija, levitacija, astralna putovanja) i fizičkog bića (nauka, tehnologija). Period: 55.000 – 50.000 g.p.n.e.

(5) Atlantida - Druga faza. Traje do 28.000 g.p.n.e. Odlikuje se još uvek dominantnom ulogom duhovnog.

(6) Atlantida - Treća faza. Od 28.000 – 10.000 godina pre nove ere. Materijalna stvarnost preuzima dominaciju; spiritualno se počinje zloupotrebljavati od strane elita. Naučni i tehnološki vrhunci ("zlatno doba", faza punog prosperiteta i sreće, kako su ga i grčko-rimski istoričari zvali).

(7) Post-atlantska epoha – 10.000 godina pre nove ere - do danas. Ona uključuje pra-indijsku kulturu (stariju od "stare Indije"), sledi pra-persijska, egipatsko-haldejska (uključujući Vavilonce i Asirijce), grcko-latinska te, kao poslednja, današnja ("materijalističko-hrišćan
ska") kultura.

Osnovna razlika izmedju "oficijelne" i "alternativne" istorije je u tome da na čoveka ne gledamo kao na prosto fizičko biće i alate koje koristi.

Bitan zaokret nastaje u momentu kada se na čoveku vrše genetske promene koje su ga odvojile od životinjskog carstva. Na taj način su ga načinile podobnim da ga nastanjuju duše, koje prolaze kroz životne lekcije (reinkarnacija) i duhovnu evoluciju. Čovek, dakle, postaje složeno, kompleksno biće.

Civilizacije koje su sledile bile su zapravo borba za dominaciju izmedju dve dimenzije: duhovne na jednoj, te umne i fizičke supstance tog bića, na drugoj strani. Kako je vreme odmicalo tako je granica izmedju ova dva sveta postajala sve čvršća. Duhovni organi i spiritualne sposobnosti su ustupali mesto fizičkim, čulnim. Korištenje energije duhovnog sveta i energije Planete Zemlje je zamenjivano korištenjem gole snage mišića te, vremenom, mašina (industrijske i tehnološke "revolucije").

Zbog toga i tvrdimo da razvoj čoveka nije evolutivan: nije išao od primitivnog ka naprednom čoveku. Naprotiv. Zadnjih stotinu hiljada godina se krećemo od naprednog, spiritualnog bića ka primitivnom, fizičkom čoveku. Predjen je put od kosmičke harmonije u društvu i unutar nas, do oholosti i sebičnosti kojom degradiramo prirodu i naše socijalno tkivo.