Sep 5, 2011

Andjeli i Demoni: Razotkrivanje

Templari - drevni vitezovi, da li su bili u posjedu pravog, istinskog znanja ili nešto drugo?

Red vitezova templara od osnivanja do propasti bio je praćen nizom kontroverzi i misterija. Interesovanja o istoriji i životu templara i danas ne smanjeni intenzitetom zaokuplja pažnju kako istoričara, tako i javnosti. O templarima se i danas ispredaju fantastične priče poput one da su oni osnovali Švajcarsku ili d su kroz vekove ilegalnog delovanja postali masoni, jedna od najmoćnijih organizacija na svetu. Mnogi su pokušali da objasne odakle tolika zainteresovanost za temlare. Iako su objašnjenja različita svi se slažu u jednoj tački: templari su postali svetski simbol mistike i esoteričnosti, pa kao takvi predstavljaju omiljenu temu istoričara i ardoznalih. Njihova čudna religijska stanovišta, ekonomska moć i mističnost zasenili su dva veka njihove krvave borbe protiv Saracena u Svetoj zemlji.









Ukratko o Templarima:

Red i ekonomija:
Od svog osnivanja 1118 do ukidanja reda 1307 templari su prešli put od malog monaško-viteškog reda do najmoćnije finansijske organizacije u Evropi. Kada su osnovani sva imovina templara se sastojala od dela palate Al Axa Musca u Jerusalimu koju su templari dobili od kralja Balduina II da tamo smeste svoje sedište. I ostali hrišćanski velikaši u Svetoj zemlji su templarima dodelili posede, što je redu omogućilo da napravi mrežu fantastičnih utvrđenja. Prvi posed u Evropi templari su dobili 1123 u Šampanji. Zahvaljujući ogromnoj podršci Vatikana templari su ubrzo počeli da dobivaju posede širom Evrope. Najviše poseda su imali u Francuskoj, Engleskoj, Španiji, Portugalu i Holandiji, kasnije su dobili posede i na Kipru, u Nemačkoj i Ugarskoj. Ovakvi posedi (godine 1300 templari su imali preko 9000 poseda) donosili su redu velike količine gotovog novca, a templari osim održavanja svojih utvrđenja i milosrdnih dela nisu imali drugih troškova. U takvoj situaciji templari su se počeli baviti bankarstvom i pružanjem drugih finansijskih usluga (trgovina menicama, izdavanje vrednosnih pisama koja su se mogla unovčiti bilo gde u Evropi, izdavanjem zajmova i dr.). Templari su ubrzo izgradili flotu koju su koristili za prevoz i trgovinu Mediteranom što im je donoslio značajne prihode. O bankarskom ugledu templara govori spisak njihovih poverilaca: Engleski kralj Edvard I (založio čak i krunski nakit), Francuski kralj Filip IV i mnogi drugi.

Duhovnost reda:
Red templara je osnovan kao monaško-ratnički red čiji je prevashoni zadatak bio da štiti hodočasnike i sve hrišćane u Svetoj zemlji. U prvo vreme templari kao nov i malobrojan red nisu imali jasna i stroga pravila, oni su se držali uobičajenih pravila koja su važna za monahe tog doba. Omasovljenjem reda i sticanjem moći javila se potreba da red dobije jasna i teološki obrađena pravila. Pravila red teplara napisao je Bernard de Šervoa 1129, po uzoru na pravila Cistercijanskog reda. Foramlno sva pravila su važila do samog ukidanja reda, ali su se u stvarnosti verovanja vitezova promenila. Osnovni uzrok menjanja religijskih shvatanja je prodor istočnjačkih i judističkih učenja u doktrinu reda. Nema dokaza ni dokumenata da su templari bili jeretici, kako su ih optuživali, ali je gotovo sigurno da su verovali u vrhovno biće koje se razlikuje od katoličke interpretacije Boga. Ovakvi stavovi će biti povod za mišljenja da su templari obožavali satanu, tj. njegovo oličenje Bafometa.

Teorije o opstanku:
Postoji više teorija o sudbini reda templara posle njihovog ukidanja i progona u Evropi. Tri najvažnije teorije su:
1) Templari su prešli u ilegalu i tokom godina tajnog delovanja su postali slobodni zidari tj. Masoni. Ova teorija ima najviše predstavnika u Velikoj Britaniji i Irskoj jer je masonerija tamo veoma uticajna i moćna. Prema toj teoriji posle ukidanja reda na kontinentu nekoliko stotina vitezova iz Francuske, Holandije i Belgije sa svim blagom reda (prema pričama 18 lađa je moralo da nosi blago) su prešli La Manš i našli utočište u Škotskoj. U Škotskoj u to vreme je vladao Robert Brus koji je bio u svadji sa papom, pa ga papina odluka o ukidanju reda nije obavezivala. U Škotskoj su templari skinuli svoja obeležja i postali «normalni građani». Tokom godina oni su se držali zajedno, sastajali se i čuvali templarske tradicije i običaje. S vremenom organizacija templara je prerasla u organizaciju masona.

2) Druga teorija sudbine reda je da su se templari utopili u druga dva velika reda: hospitalce i tevtonce. Razlog za ovakva mišljenja je činjenica da su svi posedi templara predati hospitalcima. Širom evrope templari su imali svoje posede. Neki autori tvrde da su posedi templara na vrhuncu njihove moći bili veličine Holandije. Ovakvi posedi su automatski značili ogromnu finansijsku moć. Makoliko ih proganjali nije logično da su templari tek tako nestali s obzirom na količinu novca koju su posjedovali. Istorijska je činjenica da su templari iz Španije i Portugala stvorili novi red, Red svetog krsta i nastavili svoju borbu protiv muslimana.

3) Treća i najmanje vjerovatna teorija je da su templari prebjegli u skandinavske i arapske zemlje. Iako su imali odlične trgovačke veze sa Arapima nije logično da bi se hrišćanski vitezovi pod bilo kojim uslovima sklonili kod nevjernika.