Džon Pildžer: Rat „protiv ma kojeg neprijatelja“ [TXT]
Patrik Lanan, predsednik neprofitne „Lanan fondacije“, u sredu uveče, 8. juna, iznenada je otkazao učešće Džonu Pildžeru, zakazano za 15. jun – bez ikakvog objašnjenja. Tim povodom Pildžer, istraživački novinar svetskog glasa, autor osam knjiga i oko 60 dokumentarnih filmova, 10. juna 2011. godine poslao je otvoreno pismo Noamu Čomskom i svetskoj javnosti kako bi obelodanio zabrinjavajuću činjenicu da je njegov najnoviji film „Rat koji ne vidite“ („The War You Don’t See“) zabranjen u SAD-u. Prikazivanje ovog filma otkazano je od strane „Lanan fondacije“ koja je do sada negovala slobodu govora i stvaralaštva. U pismu Noamu Čomskom, Džon Pildžer kaže:
PISMO NOAMU ČOMSKOM
Poštovani Noam,
Obraćam se vama i jednom broju svojih prijatelja kako bih vas upozorio na neverovatnu zabranu prikazivanja mog filma o ratu i medijima „Rat koji ne vidite“, kao i na naglo i iznenadno otkazivanje centralnog događaja u okviru „Lanan fondacije“ u Santa Feu na koje smo ja i Dejvid Barsamijan pozvani kako bi učestvovali u diskusiji o slobodi govora, spoljnoj politici SAD-a i cenzuri u medijima.
Lanan je pozvao mene i Dejvida pre više od godinu dana kako bi pozdravio moj predlog da budu domaćini američke premijere filma „Rat koji ne vidite“, u kojem američki i britanski izveštači opisuju često skrivenu ulogu koju mediji imaju u promociji rata, posebno u Iraku i Avganistanu. Film je dobio veliki broj priznanja u Ujedinjenom Kraljevstvu i Australiji…
Zabrana i otkazivanje, koji su šokirali Dejvida i mene, odigrali su se po ličnom nalogu Patrika Lanana, čiji su fondovi omogućili da „Lanan fondacija“ postane liberalni centar u kojem su se vodile plodne rasprave o politici i umetnosti. Neki od vas koji ste bili tamo poznavali ste „Lanan fondaciju“ kao značajnog pobornika liberalnih ciljeva. Zaista, i ja sam bio pozvan 2002. godine, kako bih govorio na dodeli nagrade koju je ova fondacija uručila novinarki Ejmi Gudman.
Ono što je duboko uznemiravajuće u vezi sa zabranom prikazivanja mog filma je što se to dogodilo tako iznenada i neobjašnjivo: 48 sati pre nego što smo Dejvid Barsamijan i ja krenuli za Santa Fe dobio sam kratak imejl sledeće sadržine: „oprostite zbog neprijatnosti“, od istog zvaničnika „Lanan fondacije“ koji mi je samo nekoliko dana pre toga govorio kako je „izuzetno velika čast“ da se premijera mog filma u SAD-u održi u okviru „Lanan fondacije“ i to praćena mojim učešćem.
Molim vas da posetite sajt ove fondacije… kako bi sami videli: dobri ljudi kao što su Majkl Ratner, Džeremi Skejhil i Glen Grinvald prikazani su kao učesnici u diskusiji o slobodi govora. Tu sam takođe i ja, ali moje ime je precrtano i pored njega dopisana je reč: „Otkazano“.
Ni Dejvid Barsamijan, ni ja nismo dobili ni reč objašnjenja. Sve moje poruke upućene „Lanan fondaciji“ ostale su bez odgovora; moji pozivi ostali su bez odgovora, a letovi su po kratkom postupku otkazani. Na poziv novinara iz Novog Meksika, Patrik Lanan je izrekao rečenicu sa izrazima žaljenja upućenog podržavaocima ove fondacije iz Santa Fea. Opet, on nije objasnio nijedan razlog koji je uslovio ovu zabranu. Razgovarao sam sa menadžerom bioskopa u Santa Feu, gde je „Rat koji ne vidite“ trebalo da bude prikazan. Rekao je da je „dobio kasni noćni poziv“. Opet nisu saopšteni razlozi za zabranu, ostavljajući mu jedva vremena da poništi reklamiranje u Novom Meksiku, kojima je bio primoran da odustane od centralnog događaja.
Postoji ubedljiva simbolika koja svedoči o vremenu u kojem živimo. Bogati i moćni pojedinac i organizacija koja se zalaže za slobodu govora, dovedena je do toga da je nemilosrdno i neuračunljivo zgazi.
Srdačan pozdrav,
Džon Pildžer
UKIDANJE SLOBODE GOVORA
Pol Vajdmen iz časopisa „Nju Meksikan“ u tekstu objavljenom pod naslovom: „’Lanan fondacija’ otkazala ‘kontroverznom’ govorniku“ otkriva neke detalje ovog događaja, upućujući i na moguće razloge otkazivanja.
U svom tekstu Viderman otkriva da je Pildžer dobio imejl samo od Barbare Ventrelo, direktorke za specijalne projekte odseka „Sloboda u kulturi“ „Lanan fondacije“, u kojem mu je napisala da ju je Patrik Lanan pozvao iz Kalifornije saopštivši joj da otkazuje sve događaje koji su u vezi sa njim. Pildžer naglašava činjenicu da se Patrik Lanan do tada veoma prijateljski ponašao prema njemu i da mu je bio veoma naklonjen, kao i svi ostali članovi fondacije sa kojima je bio u više nego srdačnom i prijateljskom kontaktu. „Smatrao sam ih prijateljima“, kaže Pildžer, „a sada neće ni da podignu slušalicu kako bi odgovorili na moje pozive.“
Pildžer je uporno zahtevao objašnjenje i posle nekoliko ponovljenih zahteva Ventrelo je poslala Pildžeru imejl sa zvaničnom izjavom Patrika Lanana: „’ Lanan fondacija’ žali zbog otkazivanja događaja u kojima je predviđeno da učestvuje Džon Pildžer sledeće nedelje, kao i zbog neugodnosti koje su tim povodom mogle biti priređene članovima zajednice u Santa Feu koji podržavaju naše javne programe“.
Veoma je indikativno da je „Lanan fondacija“ mesecima najavljivala događaje u kojima je planirano učešće Džona Pildžera. Pored prisustva na premijeri filma, Pildžer je trebalo da čita svoje tekstove, kao i da održi seriju razgovora među kojima je planiran da bude udarni dijalog sa Dejvidom Barsamijanom, direktorom „Alternativnog radija“ iz Bouldera u Koloradu.
Premijera filma „Rat koji ne vidite“ bila je predviđena za 16. jun u bioskopu „Skrin“ koji je za tu priliku zakupila „Lanan fondacija“, ali je i taj događaj otkazan. Piter Grendl, menadžer pozorišta na Fakultetu za umetnost i dizajn, u Santa Feu, saopštio je da je i on obavešten putem imejla koji je poslala Barbara Ventrelo. Grendl je objasnio da je Pildžer zamislio da posle premijere odgovara na pitanja posetilaca.
Kako se dogodio presedan kada je u pitanju „Lanan fondacija“ koja nikada do sada u svojoj istoriji nije praktikovala cenzuru, ostaće do daljeg zagonetka, dok je na pitanje: „Zašto?“, odgovor zapravo veoma jednostavan. Film „Rat koji ne vidite“ postavlja ključno pitanje o ulozi medija u neprekidnim razarajućim ratovima, kakvi su ratovi u Iraku i Avganistanu (sada u Libiji). Zbog čega mediji i njihovi novinari rado kreću u rat i po pravilu ne ispituju propagandu, laži i spin svojih vlada? Kako se i da li se u medijima prikazuju prave žrtve ratova i da li su objašnjeni njihovi uzroci?
Film „Rat koji ne vidite“ je moćna istraga koja zastupa istinu i pravdu. Povodom ovog filma Džon Pildžer je u intervjuu za „Pečat“ rekao: „Mi novinari moramo da budemo hrabri i savesni kako bi se oduprli onima koji od nas traže da budemo saučesnici u krvavoj avanturi napada i razaranja neke nove zemlje… To znači: uvek kritički ispitati zvaničnu priču, ma kako patriotski ta priča izgledala, bila zavodljiva i naizgled ubedljiva. Propaganda je u potpunosti zavisna od nas koji radimo u medijima i ciljeve njene obmane realizujemo ne u udaljenim zemljama, već kod kuće. U ovo vreme neprekidnih ratova, životi bezbrojnih ljudi, žena i dece zavise od istine, i njihova krv je na našim rukama. Na rukama nas čiji je zadatak da beleže ono što se događa i da budu glas naroda, a ne vlasti. “
INDUSTRIJALIZACIJA UBIJANJA
Industrijalizacija ubijanja je čak od ovog filma, premijerno prikazanog u Londonu, u decembru 2010. godine, otišla dalje. Bespilotne letelice koje se aktiviraju daljinski, kao kada igrate video igricu, postale su omiljena igračka Pentagona koji seje smrt koja nema odjeka u svesti i savesti novinara i njihovim tekstovima nad kojima bdi kiklopsko oko politički korektnih urednika – saučesnika u zločinu. Pildžer je neprekidno pozivao na odgovornost novinara, ali i svih ostalih što posle gledanja njegovih filmova i čitanja njegovih knjiga ne mogu reći da nisu znali, budući da je Pildžer opisao i prikazao procese i dešavanja od Vijetnama i Kambodže, do Istočnog Timora i Iraka i Avganistana. Film „Rat koji ne vidite“ otvara uznemiravajuća scena – snimak napravljen u kabini helikoptera „Apač“, koji izvodi akciju neprijavljenog napada na ljude što 2007. godine hodaju ulicom Bagdada. Iz helikoptera se ispaljuju rafali i ljudi se stropoštavaju u prašinu – mrtvi i ranjeni. Čuje se glas komandanta kako naređuje: „nastavite da pucate“, „nastavite da pucate“.
U nastavku filma Pildžer postavlja pitanje Brajanu Vitmenu, zvaničniku SAD, zameniku pomoćnika za odbranu u oblasti javnih poslova, kako je moglo da dođe do takvog incidenta, na šta on odgovara da je u pitanju nesrećan incident, te da je svaki incident u kojem stradaju civili: nesrećan slučaj (nije rekao kolateralna šteta). Ali, potom je dodao: „Ipak, ponavljam, neprijatelj je taj koji neprekidno namerno pokušava da dovede civile u opasnost. NATO snage su te koje preduzimaju sve mere opreza koje mogu u vođenju rata, kako bi sprečili civilne žrtve“.
U filmu Pildžer ispituje zašto je novinarska istraga o pravim uzrocima rata u Iraku potpuno izostala. U tom smislu zanimljiv je dijalog sa Dejvidom Menionom, urednikom „ITV Vesti“. Pitanje koje Pildžer postavlja je direktno „Kako ste mogli nekritički i neproblemski da prenesete izjavu tada potpredsednika Dika Čejnija o tome da će Irak uskoro imati atomsko oružje?“, na šta je Manion odgovorio da njihova mreža „dozvoljava svojim gledaocima da sami procene da li čovek govori ili ne govori istinu“.
„Ali to nije fer prema vašim gledaocima“, rekao je Pildžer. „Zato što oni ne znaju ono što znaju novinari ili bi trebalo da znaju: da je reč o izuzetno sumnjivom političaru koji je i pre toga iznosio neistinite tvrdnje“.
U filmu govori i bivši dopisnik Si-Bi-Esa Dan Rader koji otvoreno priznaje: „da su novinari radili svoj posao kako treba do rata ne bi ni došlo“.
Govoreći povodom predstojećih, a sada otkazanih događanja pod pokroviteljstvom „Lanan fondacije“, Pildžer je rekao: „Akcenat je na novinarstvu, istinskom novinarstvu, pravom novinarstvu, a ne ovom koje bespogovorno plasira ono što joj vlast govori, dosađuje nam sa svojim sloganima o tome da njihov medij govori istinu i ošamućuje pričama o slavnima, bilo da su to već ili da ih promovišu i proizvode.“ U razmeni mejlova za intervju koji je trebalo da se pojavi u magazinu „Pasatiempo“ (takođe otkazanom), Pildžer je kritički govorio o ubistvu Osame bin Ladena: „Zašto Bin Laden nije doveden u SAD kako bi mu bilo suđeno? Nije li to način na koji se prave demokratije ponašaju? Možda je razlog što to nije urađeno taj što bi suđenje uperilo snažno svetlo na njegovo ranije zaposlenje u CIA i MI6…“
Ipak: da li se treba čuditi zabrani filma „Rat koji ne vidite“ i učestvovanju Džona Pildžera u sesijama posvećenim „slobodi govora, spoljnoj politici SAD-a i cenzuri u medijima? Naš odgovor je: da. U pitanju je presedan kada je „Lanan fondacija“ u pitanju, pokazuje da nestaju poslednje brane totalitarnom nagonu koji vodi otvoreni rat protiv ma kojeg neprijatelja, od kojih je istina – neprijatelj br. 1.
_________
Slovo o Pildžeru
Džon Pildžer je jedan od vodećih svetskih novinara, dokumentarista, filmski stvaralac, autor 58 filmova kojima je otkrio pozadinu i užas ratova vođenih širom sveta: u Vijetnamu, Kambodži, Istočnom Timoru, Iraku…, autor brojnih knjiga, dobitnik najvećih novinarskih priznanja: za novinara godine proglašavan je gotovo redovno od 1966, dva puta je dobio Medijsku nagradu za mir UN, nagradu Britanske Akademije za film i televizijske umetnosti (1991); dobitnik je nagrade Kraljevskog medijskog društva za film „Stealing a Nation“ (2004); nagradu za najbolji dokumentarni film: „One World Media Awards – TV Documentary Award“ za film „War on democracy“ (2008), u kojem je istražio ulogu Vašingtona u politici Latinske Amerike i neuništivu strast za slobodom na ovom kontinentu; dobitnik Sidnejske nagrade za mir (2009).
piše:
Biljana Djorović
