Sep 24, 2011

Država je nasilje! [TXT]

´Ko god na me stavlja ruku da bi mnome vladao, uzurpator je i tiranin. Proglašavam ga svojim neprijateljem.´ - Pierre-Joseph Proudhon (1809.-1865.), francuski filozof, ekonomista i sociolog.

Što navodi  patriote da se osećaju uvređeni kada se u okviru rasprava o zaverama napominje da je država problem koji treba eliminisati? Je li kontradiktorno pod okriljem patriotizma tražiti slobodu i jednakost? Zašto je uopšte loše da ljudi osećaju bilo kakvu privrženost zastavi?

U sadašnje vreme kada su ˝teorije˝zavera postale senzacija, pomodni trend i ego trip, u okviru foruma i blogova ovog tipa, ljudi brkaju stvari tvrdeći da ideje´brisanja nacionalnosti´služe ostvarenju Novog Svetskog Poretka (suprotno tome, oslobođenje od države i nacije vodi prema apsolutnoj slobodi, a ne prema NWO-u jer je upravo takav poredak-nwo- takođe država). Često napominjem da je pretendovanje toga da je NWO najvažnija tema i jedina vredna pažnje, manipulacija. Zašto?

Iz prostog razloga; konstantno pričanje o zlokobnom NWO-u (svetu bez granica, bez religije, bez država) navodi religiozne ljude, nacionaliste i patriote da postanu još žešći u svojim uverenjima kako bi se´oduprli NWO eliti´- no time je upravo podupiru - stvarajući podelu, kategoriziranje, identifikaciju, ne radeći na sebi i održavajući empatije prema najvećoj iluziji - državi.

Kako bi izbegao moguće krive interpretacije , naglašavam da ću se i prema nacionalizmu i prema patriotizmu odnositi kao prema načinima koji jednako održavaju ideju države. U definiciji nacionalizma i patriotizma stoji da je to privrženost domovini, a domovina predstavlja zajednicu u obliku nacionalne države.

Što je to država i zbog čega je svaka država neprijatelj čoveka?

´Država dozvoljava da iz svojih misli izvučem svu njihovu vrednost te da ih saopštim ljudima samo onda ako su to i njene misli. Inače mi zatvara usta´ - Johann Kaspar Schmidt (1806 -1856), Nemački filozof, preteča anarhizmu, egzistencijalizmu, i individualističkom anarhizmu.

Država je instrument koji služi za obranu privatnog vlasništva i privilegije bogatih i vladajućih. Dakle, ´zaštita privatnog vlasništva´je osnovni cilj, a tek nakon toga dolazi «zaštita osoba» jer je većina institucija i državnih zakona upućena zaštiti vlasništva. Pravnim poretkom osigurava se država, a vlasništvo čini 9/10 prava. To je upravo suprotno od onoga u što ljudi veruju. Država ne štiti ljude i narod, već bogatu vladajuću elitu (i njihovo vlasništvo) koja narodu u zamenu nudi fiktivnu˝sigurnost˝. Ona je doslovno u privatnom vlasništvu bogate klase a ne naroda. Iste bogataške klase koje upravljaju državama vekovima, daju lažno uverenje ljudima da sami biraju svoje predsednike i vladu putem izbora - bezlične prevare koja se odvija svakih nekoliko godina.

Sve što je bilo potrebno jeste, dobro poraditi na globalnoj indoktrinaciji religijom, školstvom i mass-medijima što je rezultiralo krutim, zabetoniranim dogmama o neupitnoj ljubavi prema domovini. Taj tradicionalni, ograničavajući, dogmatični stav, nije ništa drugo već kult poštovanja nametnute iluzije i zastave koja ne postoji. Država je izmišljen termin i ograničen je izmišljenom granicom koja također ne postoji nigdje, osim na papirima. To je zbir političkih, zakonodavnih, sudskih, vojnih i finansijskih institucija koje upravljaju čovekom na više nivoa; njegovim poslom, ponašanjem, sigurnošću. Moć oduzima narodu i poverava je drugima, koji su ili uzurpacijom ili delegacijom, omogućili sebi donošenja zakona za sve, a primorali ljude da ih poštuju, ako treba i kolektivnom prisilom, tj. nasiljem!

Nasilje

´Država uvijek ima samo jedan cilj – ograničiti, vezati, podrediti pojedinca, podčiniti ga opštoj stvari. Država, pomoću cenzure, nadzora, policije, nastoji da sprečava svaku slobodu i aktivnost i takvu represiju smatra svojom dužnošću jer joj to nameće instinkt samoodržavanja´ - Johann Kaspar Schmidt (1806 -1856)

Ekonomski sistem baziran na privatnom vlasništvu i najamnom radu, na nejednakosti, oskudici, nuždi, prisili, eksploataciji, kao što je to kapitalizam, nikad se ne bi održao bez institucionaliziranog nasilja Države – sudstva, policije, vojske i zatvora. Onaj ko kaže da to nasilje ne oseća, ili je pripadnik vladajuće klase ili tek dobro izdresirana radilica. Razmislite, ako Država nije prisila, zašto joj se ne možemo lepo zahvaliti na statusu državljanina i pokušati mimo nje organizovti svoj život?

Mnogi žive u uverenju da nasilje obiležava isključivo ono fizičko i psihičko. Ipak, nasilje definiše i odnos između dve strane u kojem jedna strana upotrebom ili samom pretnjom upotrebe sile utiče na drugu stranu. Nasilje je, po definiciji i svesna okrutnost usmerena prema drugima s ciljem sticanja moći!

Dakle, ko tuče radnike u štrajku dok se bore za osmosatno radno vreme i bolje radne uslove? - Policija.
Ko puca u protestante na ulicama? Ko su plaćenici poslani u strane zemlje da ubijaju druge civile? - Vojska. Gde završe oni koji pokušavaju da se bore za pravdu i istinu? -  Na sudu, u zatvoru, mrtvi.
Sistem država u kojima živimo sastoji se od granicama, žicama, zidovima, kontrolisanih punktova, nadzornih kamera i zasnovan je na nasilju.

Čak i teorija narodnog suvereniteta u sebi sadrži sopstvenu negaciju. Kad bi čitav narod zaista bio suveren, onda ne bi više bilo vlade niti onih nad kojima se vlada. Suverenost bi tada nestala. Država ne bi više imala nikakvog razloga da postoji, poistovetila bi se s društvom i onda bi nestala u industrijskoj organizaciji.

U rukama nekolicine

´Vlada ni izdaleka nije stvaralac energije, već traći, paralizuje i svojim metodama delovanja uništava velike snage´ - Eriko Malatesta (1853 -1932), Italijanski anarhist, teoretičar i revolucionar.

Država funkcioniše i na sledeće načine ; održavajući monopol nasilja nad određenim teritorijalnim područjem, nasiljem koje ima profesionalnu, institucionalnu prirodu, putem hijerarhije (koja je takođe u njenoj prirodi), putem birokratskih aparata i centralizacijom moći. Sve je to u rukama nekolicine.

Takva situacija omogućava podelu društva na one koji vladaju i one kojima se vlada, s potrebom stvaranja profesionalnog tela koje će osiguravati tu podelu. Bez te podele ne bi bilo potrebe za monopolom nasilja i to bi bila jednostavna asocijacija jednakih, neobeleženih moći i hijerarhijom. Izabrani ljudi su izolovani od mase koja ih je ˝izabrala˝ i potpuno je izvan kontrole.

Na dalje, kako je ovim izabranim dano pravo odlučivanja u ogromnom broju pitanja s kojima se do sada nisu susretali, ubrzo se uspostavlja birokratski aparat oko njih da im pomogne u odlučivanju. Birokratski aparat, vladavina uprave iliti birokratija, najčešće stiče veoma uticajnu poziciju unutar ove državne hijerarhije, te ukoliko izmakne kontroli i postane´preterana´, stavlja pravila iznad čoveka i uglavnom se prema njemu odnosi kao prema objektu. To je upravo ono što se događa u Srbiji. Birokratija je postala ne samo prenaglašena i uticajna, već se pretvorila u rak društva proždirući ekonomiju i ljude. Kao takva, birokratija se nalazi rame uz rame s korupcijom koja je sama kao takva legalna u državi - nastaloj kao prirodna posledica legalnog kriminala.

Tu se nalazi i još jedan EU propagandni mamac za zatupljene mase. EU nas uverava da je ona sama kao takva lišena korupcije i ´preterane birokratije´ ali, iz svih živućih primera vidimo suprotno. Države u EU pucaju po šavovima od zakona koji niču svuda, birokratija proždire ekonomije, a korupcija je preseljena u sam vrh moći. To tako mora biti i ne postoji način da se to izbegne, jer je upravo legalni kriminal vezivo između podivljalog kapitalizma i korumpirane države, kako bi se dobila korporatistička vladavina u kojoj čovek predstavlja samo brojku na papiru.

Ljudi koji tvrdoglavo veruju da su izbori spas i da je potreban novi čovek, običan građanin, izabran od naroda, koji će državu izvesti na pravi put žive u potpunoj zabludi. To je nemoguće jer to nije način na koji država, bilo koja država, može funkcionisati. To nije u njenoj prirodi. Da bi ona opstala, mora sadržavati gore navedene činioce!

Država, bilo koja država, pa čak i ona najliberalnija i najdemokratskija, je bazirana na dominaciji i nasilju!

U današnjoj demokratiji, koju određuje kapitalizam, osnovni interesi koji se moraju zadovoljiti su interesi kapitalista, jer bez njih nema investicija, nema sredstava, nema proizvodnje. I stoga je svakoj državi, između ostalog, upravo rat najbolji i najekonomičniji način sticanja dobara. ´Prividni´državni predstavnici organizuju cirkuske atrakcije preko medija kako bi se uzurpirala masa. To čine putem okidača za manipulaciju - patriotizma, nacionalizma i religije, te tako podstiču sukobe i rat. Bogatstvo nakon rata uživa isključivo novonastala korumpirana politička elita i birokratija koju je stvorio sam narod, te ostali ratni profiteri, tajkuni i mafija, dok ljudi koji su ginuli za zemlju ostaju praznih ruku i odgrizaju si nos nakon spoznaje da su se borili za ništa. Još veći lapsus je to što isti i dalje viču patriotske parole i održavaju iluziju države, iste one koja je oduzela živote njihovih bližnjih.

´U Državi, od hijerarhijskog vrha pa sve do njene osnove, ne postoji ništa, ama baš ništa do nepravde koju bi valjalo ispraviti, do parazitstva koje bi ga trebalo ukinuti, do orudja tiranije koju treba uništiti. A vi nam govorite o tome da sačuvamo Državu, da povećamo kompetencije Države, da još ojačamo moć Države! Ma idite, vi niste nikakav revolucionar!´ - Pierre-Joseph Proudhon (1809.-1865.)

Država u seni korporacije, predstavlja i tržište za okorele korporatiste koje im služi za dobrobit njihove klase, kroz porezne olakšice, ugovore s državom koji im donose monopol proizvodnje i raspodele na tržištu, zaštitne tarife korporacija koje su ocenjene kao presudne za državu.

Sabotaža pokvarenog sistema

Svi smo odrasli u atmosferi moći i nasilja, autoriteta i poslušnosti, dužnosti, straha i kazni, pa prihvatamo ove činioce  prirodnom stvarnošću jednako kao i državu, koja nasilje upotrebljava unutar profesije. U svom ´prirođenom´duhu poslušnosti, nismo naviknuti da preispitujemo autoritete, te da li je podredjenost autoritetu dobra ili loša. Jedino na što se oslanjamo jeste; da li je određena stvar u skladu sa zakonom.

Ipak, svi zakoni i autoriteti u suštini se temelje na moći, nasilju, kažnjavanju ili strahu od kazne, bili to autoriteti poput političara, države, zakona, policije, ili roditelja, Boga, aureola, Crkvi, itd. Svi žele imati moć nad nama i naš strah je preko potreban kako bi se autoritet održao. Strah od Boga i đavola, šefa i poslodavca, politike i policajca, prava i države.
Ceo život je dug lanac strahova koji paraliziraju dušu i telo. Na tim strahovima se održavaju svi autoriteti. Stoga se oslobodite strahova, preispitujte svaki autoritet!

Rodoljublje, nacionalna pripadnost i patriotizam održavaju državu i njen autoritet. Ovaj sistem verovanja daje legitimitet postojanju ovih institucija i njihovih uticaja. Ako se protivimo nasilju, bilo kakvom obliku nasilja, tada ne bi trebali podržavati državu. Ako se zauzimamo za slobodu čoveka i pravednost, tada trebamo državu i njenu hijerarhijsku strukturu percipirati kao jedinog i osnovnog neprijatelja svih ljudi. Ako želimo učiniti nešto korisno, umesto da podržavamo sistem glasanja i zaokružujemo imena na glasačkim listićima, moramo da ih precrtavamo! i da govorimo drugima da čine isto! To učinite, izmedju ostalog, i zbog sebe! izrazite bojkot i prkos ovim prevarantskim podvalama i iluzijama koje vređaju vašu inteligenciju.

Negirajte i bojkotirajte zastave koje vam ovaj oboleli sistem nameće pod nešto prirodno i normalno. Vladajuća klasa ne zaslužuje ništa osim vašeg podsmeha i omalovažavanja - oni to upravo čine vama svakim svojim delom.

Nemojte tražiti više policije na ulicama, učinkovitiji državni aparat, strože zakone i sposobnije političare, jer sadašnji političari jesu sposobni i jako dobro odrađuju svoj posao. Ne nasedajmo na laž da je Država sigurnost, a zlo ljudska priroda. Umesto toga, ugasite televizore, razgovarajte s porodicom, prijateljima, komšijama i kolegama, oslonite se na njih. Ukoliko poznajete nekoga ko želi postati policajac ili vojnik, pokušajte razgovarati s tom osobom. Priključite se direktno-demokratskim, ne - hijerarhijskim, radničkim organizacijama, i počnite polagati nade u sami sebe umesto da rešenja očekujete odozgo.

Samo primitivan um mora koristiti nasilje i prisilu kako bi stekao moć. Samo zlokoban i iskvaren um uopšte i ima potrebu za takvom moći. Nasilje i prisila odaju neznanje i slabe ruke. Jako srce i intelekt ne treba nasilje jer su takvi ljudi u svojoj svesti uvereni u svoju pravednost. Takav čovek (svestan) se neće niti truditi da se kandiduje za izbore, jer izbori i sama politička struktura nije namenjena tome da podržava red i zakon. Što smo dalje od takvog primitivizma, u razmišljanjima i delovanjima, to smo bliže duhovnoj slobodi, miru i skladu. Upravo je anarhizam ideal takvog stanja i simbolizuje život u slobodi.


Nered je dete autoriteta i prisile. Sloboda je majka reda.

´Država je apstrakcija koja guta narodni život, ogromno groblje na koje se, u senci i pod izgovorom te apstrakcije, velikodušno, bogobojazno dolaze žrtvovati i pokopati sve stvarne težnje, sve žive snage neke zemlje´ - Mihail Bakunjin (1814 - 1876) ruski revolucionar, jedan od prvih anarhističkih filozofa.