Jan 13, 2012

Kako prepoznati reformskog teletabisa u 16 tačaka [TXT]

Iako se samo slučajno rodio u Srbiji i smatra se građaninom sveta, on insistira na onome što je dobro za Srbiju i da on to najbolje zna.
Sintagmu “reformski teletabisi” koristim od jednog određenog trenutka kada sam shvatio koliko su patetični. Osim toga, često se koriste izrazi “reformski talibani” (ne sećam se kada sam prvi put čuo i kakvu je konotaciju prvobitno imao), “soroševci”, “domaći Amerikanci”, “reformski ekstremizam”, “ekstremni mondijalisti”…

Neki koriste izraz “antisrbi”, ali ja ne bih išao toliko daleko. To bi indiciralo da u njihovim glavama ima nešto osim konfuzije. Takođe, stav “anti” pretpostavlja koherentni sistem, a biti “reformski teletabis” je pravi oksimoron (sudbine klete). Ipak, sasvim je sigurno da dobar deo onih koji su iza njih ima interese koji su suprotni srpskima. A konfuzija je odlična za stvaranje informacionog polja (čitaj: sluđivanje naroda).

Kako možemo prepoznati primerke ove faune?
Evo nekih indikativnih stavki njihovog profila. Dakle za pravog reformskog teletabisa važi sledeće:


1. Priča kako su Srbi “demokratski insuficijentni”, “bezrepa stoka”, “vašljivo pleme” ili “genetska deponija”, pa ipak insistira da su on i njegovi idoli prave patriote, a svi ostali mogu biti samo “patriJote”, dakle šljam koji zloupotrebljava naciju zarad sebičnih interesa. Osim toga, teletabis se stalno poziva da će njegovi stavovi postati većinski u narodu koji ubraja u “genetsku deponiju”.

2. Iako se samo “slučajno” rodio u Srbiji i smatra sebe građaninom sveta (naravno, samo njegovog evro-američkog dela), pa mu je tako bliži neko iz Pariza nego neko iz Donje Moštanice, on insistira na onome što misli da je dobro za Srbiju i da on (i njegovi idoli – tu nema razlike) to najbolje zna. A to što je najbolje je “sukob/raskid/suočavanje sa prošlošću”, “menjanje Srbije kroz konflikt” i naravno “menjanje svesti” naroda.

3. Za reformskog teletabisa nacija je nešto privatno/nebitno/slučajno/nedefinisano. Ipak on insistira, čak vatreno brani pravo Crnogorcima i Bošnjacima da imaju svoju naciju (iako je to sve privatno/nebitno/slučajno/nedefinisano).

4. Reformski teletabis ne zna šta je to pravoslavno hrišćanstvo. Ipak vatreno brani prava “Crnogorske pravoslavne crkve” i “Makedonske pravoslavne crkve”. Takva prava, naravno, ne postoje za SPC pošto je ona “mafijaško udruženje” i kao takva deo “zločinačkog sindikata”.

5. Iako generalno ne veruje u Boga, reformskom teletabisu to ne smeta da se poziva na hrišćanski moral (uvek u funkciji prebacivanja nedostataka istog kod Srba) i njegove floskule kao što su “okretanje drugog obraza” (važi samo za Srbe), “katarza”, “pokajanje” i tome slično.

6. Iako sebe ne smatra vernikom, to ne smeta reformskom teletabisu da poziva na ekumenizam i reformu Crkve i koristi fraze tipa “sve religije pozivaju na mir i ljubav”.

7. Reformski teletabis deklarativno podjednako žali sve žrtve. Međutim, njegove reakcije na žrtve variraju u zavisnosti od nacionalnosti žrtve i nacionalnosti prestupnika. Tako je za njega Srebrenica, ako ne najvažnija tačka na planeti, onda sigirno “simbol ratova devedesetih”. Ako nekada i pomene srpske žrtve, to je onda samo hladna konstatacija (bez epiteta za počinioce ili su oni mnogo blaži nego da su počinioci Srbi). Dalje, ako se krene u raspravu, njegovi komentari će uvek sadržavati famozno „ali“ i ići će na “smirivanje strasti”, a daljim tokom rasprave i na vređanje onih koji ne žele da zaborave srpske žrtve. Posebno je netrpeljiv prema onima koji ne zaboravljaju Srbe nastradale od američke ili nek druge “humanitarne” ruke.

8. Deklarativna jednakost ljudi (i žrtava) ne postoji u praksi ni na širem nivou. Tako su jedne reakcije rezervisane za žrtve terorizma u Americi ili Engleskoj, druge ako su žrtve terorizma u Rusiji. Žrtve “rata protiv terorizma” se negiraju ili relativizuju, one su za teletabisa samo skretanje pažnje sa srpskih zločina (čak i ako se citiraju strani izvori). Da li neki Englez ima interesa da skreće pažnju sa srpskih zločina?

9. Kod unutašnje političke borbe reformski teletabis ima sasvim drugačije aršine ako su počinioci nekog incidenta oni na njegovoj, nego ako je u pitanju suprotna strana. Ako reformisti krše ljudska prava ili proceduru, prvo se negira činjenica da je do toga došlo, a onda poziva na “sud budućnosti” (slično komunistima). Ako je proceduru prekršio neko sa suprotne strane, ako postoji indicija da je do toga došlo, onda je taj “bitanga”, “kriminalac”, “zlikovac” i sve iz tog vokabulara.

10. Za reformskog teletabisa odluka suda (posebno onoga u Hagu) je “jedino relevantna istina”, ali on će, i bez takve odluke suda, svoje neistomišljenike nazivati “zlikovci”.

11. Za reformskog teletabisa su oni koji drugačije misle debili i totalni kreteni. Takođe su to i članovi njihovih porodica, a takvo označavanje se širi sa decu na roditelje ili obrnuto, već po potrebi.

12. Za reformskog teletabisa bilo kakvi podaci i argumenti koji se ne uklapaju u njegovu sliku sveta nemaju nikakav značaj, nebitni su, nisu relevantni.

13. Reformski teletabis se uporno drži komunističkog manira da iznete stavove komentariše tako što komentariše lik i delo onog ko ih je izneo (čak i kad taj samo prenosi takve stavove). Zanimljivo je da jedan iz ove skupine tako nešto zamerao oponentu u diskusiji.

14. Reformski teletabis vatreno veruje u “evropsku budućnost” ovog regiona, ali istovremeno mu se stalno priviđaju neki novi ratovi, “zveckanje oružjem” i slično.

15. Iako je reformskom teletabisu jedino bitna efikasnost (čak i kod takvih stvari kao što su jezik ili pismo), on uporno teži obožavanju svojih idola i insistira na takvim “patriJotskim glupostima” kao što su čast, moral, poštenje, ugled (recimo čuvena fraza: “uništeni su moralno principi“, „obeščašćeno je srpstvo”, ma šta to značilo). Jedini način da se povrate čast, moral, poštenje, ugled je bezuslovna sledba gurua reformističke sekte.

16. Reformskom teletabisu nikad nije dosta. On iz jedne diskusije može pobeći kada vidi da nema više argumenata i da se preko njegovih uvreda ne prelazi lako, ali će zato otvoriti niz novih tema o “Koštunistanu”, “vašljivom plemenu”, “zločinačkom udruženju”, a povremeno dobro dođe i neki sastav na temu kako je lepo voleti Velikog Brata.


Eto nekih odrednica ovih primeraka. Znate li vi još poneku?