Jan 22, 2012

Naučna diktatura: Nova eugenika, kontrola stanovništva modernim metodama

Eugenika – gde nas je dovela vera u nauku
s kojom upravljaju korporativne i finansijske psihopate?



Istorijski gledano, ljudska se priča može svesti na borbu između slobodnog mišljenja i izražavanja i ograničenja elite na vlasti koje žele da dominiraju državama, resursima i ljudima. Najveća pretnja eliti na vlasti su: znanje, svesnost, kritičko razmišljanje i na takav način stimulisana populacija.




Da svetom vladaju normalni ljudi, da li bi se prolila jedna kap krvi?
Da li bi se ratovalo na sve strane?

Ta pretnja se manifestovala puno puta kroz našu prošlost, u različitim društvima, na različitim mestima i u različitim periodima. Ideje slobode, demokratije, civilnih i ljudskih prava, jednakosti i ravnopravnosti su na sebe svaljivale bes struktura na vlasti i sistema kontrole svaki put kada bi se o njima aktivno govorilo i još aktivnije tražilo da se implementiraju.

Najveći uspesi ljudskog uma – bez obzira jesu li to uspesi iz umetnosti, znanosti ili filozofije – su nastali kroz izazivanje i prkošenje sistemima vladanja i kontrole. Najveća ljudska tragedija i mizerija je nastala iz tih istih sistema vlasti jer je elita uvek tražila način da upravlja svime na planeti uključujući i način na koji mi razmišljamo i način na koji delujemo ili ne delujemo.



Occupy pokret je nastao zbog neverovatnih nejednakosti između bogatih i siromašnih i
zbog shvatanja da nama vladaju psihopate koje nije briga za ništa drugo
osim još veće moći i još više novca!

Trenutno se naš sviet nalazi na najvećem raskršću koje je naša vrsta ikada imala priliku da iskusi. Mi se nalazimo na pragu globalnog političkog buđenja, što se lako da videti iz netolerisanja ljudi prema piramidama vlasti i redovnim i globalno prisutnim protestima koji nastaju pod različitim imenima i u različitim državama, ali koji imaju – svi do iti jednog – jedan zajednički faktor, a to je nezadovoljstvo vladajućima, rasporedom novca i rada i uslovima života. To buđenje je nastalo iz sopstvenih iskustava populacije i osobnog nezadovoljstva nakon shvatanja da nas lažu, zavaravaju, vode u propast, da nam se smanjuju ljudske i druge slobode i da se nama pokušava upravljati onako kako se upravlja običnim marionetama. Ništa u istoriji nije bilo toliko opasno za elitu na vlasti kao naša trenutna želja za pravdom, slobodom i zdravim životom.



Internet nastao kao pomoć u slučaju potpunog uništenja u nuklearnom ratu, da bi elita mogla komunicirati među sobom, danas je najveće oružje u borbi protiv te iste elite.

Ova vrsta buđenja je i te kako puno potpomognuta tehnološkom i internet revolucijom i napretkom masovnih medija u kojim svako može zaobići svakodnevnu kontrolisanu propagandu moćnika na vlasti. Internet koji je nastao kao sekundarni način komunikacije u slučaju izbijanja nuklearnog rata između komande vojske i perifernih jedinica, danas se pretvorio u najveću opasnost potpunoj kontroli populacije, što se jako lepo može videti nedavnim pokušajem uvođenja potpune cenzure interneta kroz SOPA i PIPA zakone.


Hitler je i te kako koristio naučnu diktaturu zasnovanu na nacističkoj eugenici,
ali on je nije izmislio.

Kroz svu našu istoriju tirani, despoti, samozvani lideri, autokrati, nepotisti, narcisoidne figure, psihopate i svake vrste samoproklamiranih spasitelja su terorisali i maltretirali populaciju. Nakon drugog svetskog rata, zahvaljujući mnogim pokretima za slobodu mišljenja i građanske slobode, patokratija – vladavina psihopata je na prvi pogled ustuknula pred ogromnom željom ljudi da naprave bolji i pravedniji svet. No umesto boljeg sveta dobili smo gvozdeni zagrljaj patokratije. Ponerologija – naučna studija o podreklu zla, je postala naša surova stvarnost. Ponerologija nas ne mora interesovati, ona nam može biti odvratna i pre-neverojatna, ali nas se ona i te kako tiče. Patokratija danas vlada kroz korporativnu i bankarsku psihopatiju, i ako se mi o njoj ne informišemo i ne učimo kako izgleda sva njena šminka, nikada se nećemo od nje osloboditi i nikada zapravo nećemo biti slobodni ljudi.

Psihopate na vlasti su s godinama naučili da našu želju za znanjem mogu upravljati i oblikovati na željenu stranu, onako kako oni to žele, da nas mogu „začarati“ novom vrstom religije (s obzirom da stare vrste religije više nisu toliko moćne kao pre hiljadu godina) ta nova vrsta religije je nauka, a novi način korporativnog i bankarskog psihopatskog vladanja je „Naučna diktatura.“



Naučna diktatura zar to postoji?


Aldous Huxley, pisac ili prorok?


1932. godine Aldous Huxley je napisao negativnu utopiju pod nazivom „Vrli novi svet“ – Brave New World, u kojoj je predvidio stvaranje naučne diktature. U svom eseju 1958. pod nazivom: „Revidirani vrli novi svet“ Huxley je otkrio koliko je svet napredovao ka njegovoj negativnoj utopiji:

U politici bi potpuno razvijena naučna teorija ili filozofski sistem bio totalitarna diktatura. U ekonomiji bi ekvivalent predivno komponovanom delu bio savršeno uštimovana fabrika koja donosi brdo novca, u kojoj su radnici potpuno uštimovani s mašinama. Želja za vladanjem može napraviti tirane od onih koji se predstavljaju kao „ljudi koji čiste nered i sređuju probleme.“ Klasifikacija „mira“ i „reda“ je obično tek opravdanje za despotizam.

Huxley je tada objasnio da će: „Budući diktator jako zavisiti i trebati armije visoko kvalifikovanih i obučenih socijalnih inženjera s kojom će oni propagirati novu nauku.“

Tada je Huxley napravio jezivu i potpuno tačnu sliku onoga što se danas događa: „Dvadeset i prvi vek ĆE BITI ERA SVETSKIH KONTROLORA, koji dolaze iz naučničke kaste sistema Vrlog Novog Sveta ili Novog svetskog poretka.“


Bertrand Rusell, naučnik ili vidovnjak koji je znao
šta će se dogoditi sa svetom pre više od 60. godina.

1952., Bertrand Rusell britanski filozof, istoričar, matematičar i socijalni kritičar je napisao knjigu pod nazivom: “Utiecaj nauke na društvo“ – The Impact of Science on Society , u kojem je upozorio i otkrio kako nauka i tehnološka revolucija menja svet i da će na kraju promeniti samo društvo. U svojoj knjizi Rusell objašnjava:

„Držim da će politici u budućnosti biti od najveće važnosti masovna psihologija! Masovna psihologija, naučno rečeno, nije napredni deo nauke … Ali ona će i te kako postati važna političarima, bez obzira da li kroz politiku žele postati bogati ili žele vladati ljudima. Naravno da je masovna psihologija nauka koja je protekla iz individualne psihologije, ali ona omogućava način vladanja ljudima na isti način na koji su rimski vladari odlučivali da li će netko živeti ili umreti s pokazivanjem palca gore ili dole za vreme gladijatorskih igara, ta vrsta vladanja neće morati imati nikakvog zdravog razuma. Ali ona će trebati još par jako važnih stvari, a to su moderne metode propagande.


Masovna psihologija + masovna propaganda = MASOVNA HIPNOZA.


Na taj način će se mase „edukovati“ u željenom pravcu tako da se palcem više neće trebati pokazivati ko zaslužuje živeti, a ko ne, ljudi će misliti da su sami doneli odluke koje su najbolje za njih na osnovu „znanja“ i neće shvatati da je reč o propagandi.

Religija će u budućnosti takođe imati jako važnu ulogu, jer će biti onih koji će smatrati kako nauka nije odgovor na sve i da se trebaju okrenuti spiritualnosti, stoga će religije početi koristiti moderne medije počevši od radija, pa sve do novih vrsta koje će se otkriti u budućnosti!. Ali ko god ne bude pratio ništa od toga biće uhvaćen u mrežu popularne „kulture“ kroz knjige, filmove, i slične stvari. Nitko neće uspeti pobeći ovoj vrsti vladanja.

Najvažniji deo masovne psihologije će biti moć uveravanja!

Ako pogledamo govore Hitlera s onima političara iz XVIII veka videćemo da postoje značajne razlike. Iste razlike su se dogodile u umetnosti. Onima koji žele vladati je sada jasno da ljudi imaju puno više znanja nego pre, da je znanje dostupno gotovo svima, zbog toga moraju biti istrenirani u silogizmu s kojim će se bilo ko moći uveriti u bilo što, a da tog uveravanja nisu ni svesni.

(Silogizam je posebna vrsta posrednog deduktivnog zaključka koji se sastoji od dveju premisa (predstavka) i jednog zaključka (epilog). U njemu se zaključak izvodi uz pomoć jedne posredne premise iz jedne opšte premise. Ta posredna premisa posreduje između premise koja ima ulogu opšteg pravila (veća premisa) i epiloga. Silogizmom posebno (epilog) izvodimo iz opšteg (veća premisa) i to pomoću posebnije, manje premise.

Silogizam se, dakle, sastoji od dveju premisa i zaključka. Od premisa jedna je opšte pravilo, a druga je posredni sud. Premisa koja sadrži opšte pravilo, naziva se VEĆOM PREMISOM ili VIŠOM, GORNJOM PREMISOM ili PRAEMISSA MAIOR. Posredna premisa, pomoću koje zaključak sledi naziva se MANJOM, NIŽOM, DONJOM premisom ILI PRAEMISSA MINOR.

S obzirom kojoj vrsti sudova prema odnosu pripadaju premise, razlikujemo tri vrste silogizma: KATEGORIČKI (Aristotel), HIPOTETIČKI I DISJUNKTIVNI silogizam (Theophrast, Eudem, megarsko-stoička škola).

SILOGIZAM, dakle, može biti kategorički, hipotetični ili disjunktivni – zavisi o vrsti sudova od kojih se sastoje, npr. u hipotetičnom silogizmu je veća premisa hipotetični sud, a u disjunktivnom zaključku je veća premisa disjunktivan sud, dok su u kategoričnom zaključku su svi sudovi kategorički. Op. Ur)


Rusell zaključuje:
Mogu sa sigurnošću zaključiti da će doći vreme u kojem će moderni diktatori i vladari biti u stanju svakoga nagovoriti na što žele, bilo svojim poznavanjem masovne psihologije bilo novcem ili tehnologijom!






Aldous Huxley je bio još direktniji u svojim navodima kada je rekao:
„Ljudi vole i voleće svoje ropstvo!"



Certifikat o eugeničkim vrednostima i superiornosti čistoće rase, bio je jako popularan u SAD-u, za vreme 20. godina XX veka.

Eugenika je stvorena i uobličena kao primijenjena nauka krajem XIX veka i bio-socijalni pokret koji je predlagao popravljanje genetičkih odlika „populacije“ kroz direktirano i kontrolisano stvaranje potomstva. Najgore od svega je što su raznorazne elitističke grupacije i ultra desničarski (i levičarski) pokreti prigrlili eugeniku u najnegativnijem smislu, smatrajući kako mogu kontrolisati i oblikovati populaciju prema svojoj volji.

Koliko je negativna eugenika uzela maha najbolje se osetilo u nacističkoj Nemačkoj, kroz različite mehanizme depopulacije i sterilizaciju. Ali mi takve trendove nismo izbegli ni u modernoj istoriji. Najpoznatiji slučaj nasilne sterilizacije i negativne eugenike u kojoj je elita preuzela ulogu svevišnjeg se dogodio tokom 90. godina u Peruu kada je nasilno i bez znanja sterilisano preko 300 hiljada žena iz donjih i srednjih slojeva društva, kako bi se natalitet smanjio i tobože popravila ekonomska situacija države.

Koncentracioni logori, krajnje rešenje i likvidacija za sve koji nisu odgovarali strogim eugeničkim zakonima o čistoći rase i idealizovnom Arijcu ili Arijci.

Uopće nije ni potrebno spominjati kako se na takav način krše sve ljudske slobode i kako je na takav način počinjen zločin protiv čovečnosti i genocid. Uopšte ni ne možemo opravdati ovakve slučajeve niti ih možemo shvatiti ali nam je jasno da iza takvih paklenih planova stoje psihopate na vlasti i patokratija (vladavina psihopata) koji smatraju kako mogu uraditi sve što požele i koji ljude ne smatraju ničim višim od stoke koju mogu odvesti na klanje kad i kako požele.

S negativnom eugenikom nam postaje jasno da ratovi služe (osim za imperijalističke ciljeve) za otklanjanje „viška“ ljudstva za koju elita na vlasti smatra kako joj jednostavno ovoliki broj populacije smeta i kako su oni dužni nešto učiniti na tom pitanju jer „stoka“ pune jede, puno pije, troši puno energije, iscrpljuje „njihove“ resurse, a to psihopate ne mogu tolerisati jer na nikoga i na ništa ne žele trošiti novac i energiju.


Smanjenje i kontrola broja nepoželjne populcije koja ne odgovara eugeničkim standardima, je bio i ostao glavni cilj elite na vlasti s psihopatskim osobinama.

Možda vam se ovi navodi čine nenormalni, nemogući ili odvratni, ali bez obzira što oni lede krv u žilama i stvaraju osećaj mučnine, istorija je prepuna takvih slučajeva i mi ćemo o njima pisati jer masovni mediji ne pišu i ne govore o ovim stvarima i naravno niti će, jer isti oni koji su uspostavili eugeniku u najgorem smislu, vladaju masovnim medijima.

Winston Churchill, veliki državnik i heroj drugog svetskog rata i borbe protiv nacizma ili otvoreni zagovaratelj negativne eugenike???

Eugenika je bila vrlo popularna u početku XX veka. Nju su zagovarale mnoge poznate osobe, kao što su: Leonard Darwin (sin Charlesa Darwina), Winston Churchill (koji je bio i počasni predsednik Eugeničkog društva), Auguste Forel (poznati Švajcarski patolog), Alexander Graham Bell, i naravno svi oni koji su se okupljali oko misli i dela Nacional-Socijalističke Stranke u Nemačkoj.

Eugenika je od samog osnivanja bila kontroverza za sebe, i nju je začetnik epigenetike (mutacija koji se ne prenose DNK već staničnim pamćenjem) Thomas Hunt Morgan doveo na potpuno novi nivo, s eksperimentisanjem na mušicama iz roda Drosophila melanogaster, ali na žalost nije ostalo samo na eksperimentisanju na mušicama, uskoro je postalo jasno da je potreban eksperiment na živim ljudima i velikom broju populacije kako bi se ciljevi eugenike ostvarili onako kako je elita želela.

Glasovi razumnih ljudi, koji su postavljali pitanja koliko je kontrola i manipulacija ljudima i njihovim „rasplodom“ ne-etička i nemoralna, jednostavno su pali u zapećak, a eugenika je kroz različite vidove postala moćno oružje u depopulaciji nepoželjnih i manje vrednih rasa, slojeva društva, i nepodobnih karaktera uključujući i one koju su mentalno, zdravstveno zakinuti i na koncu svih onih koji se ne mogu brinuti o sebi ili za koje je elita smatrala da nemaju potrebe živeti na planeti jer se o njima treba brinuti.

Najviše je eksperimenata o eugenici i rasnoj čistoći uradjeno je na ljudima u konc-logorima, ipak nacisti su veliki trud uložili u istraživanja na blizancima, naročito ako je reč bila o jednojačanim blizancima.

Do 30. Godina XX veka jedino je nacistička Nemačka otvoreno nastavila s propagiranjem naučne diktature i negativne eugenike, dok se u ostatku sveta povukla u ilegalu, naravno da to ne znači da je ona nestala, jednostavno se maknula iz očiju javnosti i fokusa medija.

Eugenika se u nacističkoj Nemačkoj sprovodila kao socijalna politika, sa „željom“ da se popravi Arijska rasa i da se prvobitno smanji broj svih onih koji ne spadaju u idealizovan prikaz Arijca ili Arijke, i na koncu da se stvori „lebens raum“ ili životni prostor za Arijsku rasu bez mogućnosti prljanja iste, tako što će se iskoreniti svi oni koji ne nalikuju Arijcima.

Nacisti su tako počeli ubijati ili proterivati u koncentracione logore: kriminalce, disidente, političke neistomišljenike, homoseksualce i biseksualce, mentalno i fizički hendikepirane i sve one koje su smatrali inferiornim rasama – naročito Jevreje, Slovene i Rome.

U zapećak istorije su bačene strahote iz konc-logora nacističke Nemačke, ali mi ljudi ne shvatamo da ono što zaboravimo, da će nam se to i ponoviti.

Hitler i njegov aparat naučne diktature zaluđene planom čiste rase, je sterilisao preko 400 hiljada ljudi, bez njihovog pristanka, često na najnehumaniji način i u najnehumanijim uslovima, dok je na najmanje 70 hiljada izvršena eutanazija – i to samo do rata. Moramo shvatiti da su ovde prvi glavu izgubili ljudi koji su bili mentalno hendikeprirani ili koji su imali fizičke mane, bez obzira na taj jad i bedu, Goebels ministar propagande, je ostao živ i na vlasti iako mu je po zakonima trebala biti izvršena eutanazija zbog njegovog telesnog hendikepa, slabe, kraće i krive noge. Ta nečuvena nedela su se vodila u nacističkim arhivima pod nazivom Akcija T4, a označavala je ubistvo kroz naziv „rasna eutanazija.“

U Nemačkoj i Austriji su „lekari“ koji ne zaslužuju taj naziv već ih možemo slobodno nazvati krvnici i hladnokrvne ubice, izvršili su eutanaziju samo u 1941. nad 275 hiljada ljudi, dok je nedavno otkriveno da je još 200 hiljada nesrećnih ljudi ubijeno u plinskim komorama na osnovu iste eugeničke rasne čistoće, zajedno s milijonima ljudi koju su na osnovu drugih nacističkih zakona skončali svoje živote u koncentracionim logorima.

Nacistička reklama o eutanaziji nepodobnih i socijalnoj higijeni u listu: Neues Volk ili Novi Narod.

Hitlerov dekret pod nazivom: Gemeinnützige Stiftung für Heil- und Anstaltspflege – Dobrotvorna fondacija za lekovitu i institucionalnu zaštitu, potpisan je u oktobru 1939. Iza ovog nejasnog imena kriju se i mnoge druge zločinačke i ludačke namere, od kojih je jedna otvoren poziv za „in vitro“ medicinska i vojna ispitivanjima na manje podobnima i nepoželjnima. Dekret je prvotno trebao ostvariti Hitlerov lični lekar Dr. Karl Brandt s regularnim lekarima koji će “humano” odraditi eutanaziju i sterilizaciju na nepodobnima, ali nakon 1940. ova operacija kao i sve druge povezane za logore smrti su prešli u direktnu nadležnost SS-a unutar dekreta o „Konačnom rešenju“ to jest plana o potpunoj eliminaciji svih onih koji nisu odgovarali državnoj politici i zakonima o rasnoj čistoći.

Unutar zakona o rasnoj čistoći, nacistička Nemačka je išla toliko daleko da je za eutanaziju označila u osobe koje su imale epilepsiju i šizofreniju. Sve ono što je počelo zakonom o sterilizaciji maloumnih i fizički henikepiranih ljudi, koji je na snagu stupio 1933. se kasnije pretvorilo u zlo koje mi još dan danas smatramo kako je stvar prošlosti i ludila u nacističkoj Nemačkoj.

Ali to nije tako!

U svetu su se ideje iz nacističke Nemačke eksploatisale pod nazivom socijalni Darwinizam. Zahvaljujući toj nejasnoj frazi, u periodu od 1935.-1975. 63 hiljada ljudi je sterilisano u Švedskoj, bez njihovog odobrenja. Da dobro ste pročitali, Švedska za koju mnogi smatraju kako je jedna od najsocijalnijih i demokratskih država na svetu je primjenjivala iste zakone i nečovečnosti na mentalno zaostalim ljudima kao i nacistička Nemačka i to sve do 1975.

Tu ovoj priči nije kraj.



Zeleno i narandžasto su obojene zemlje koje priznaju Rimski dekret o ukidanju eugeničkih zakona, čija procesuacija spada pod Internacionalni sud u Hagu.

Prisilna sterilizacija određena državnim zakonima je stvarnost koja graniči s ludilom u nazovi demokratskom svetu i iako se Rimskim dekretom ovaj eugenički zakon i praksa proglasio zločinom protiv čovečnosti, (potpisanim 13.10.1998.) zemlje koje tako nešto rade li su radile nisu došle na metu Internacionalnog Suda za Kriminal u Hagu, bez obzira što je ta međunarodna institucija odgovorna da osudi bilo koju državu koja se nečim takvim bavi.

Australija je sve do 2003. godine masovno praktikovala sterilizaciju mentalno zaostalih, ali tu je praksu i te kako primenjivala na autohtono stanovništvo naročito početkom XX veka, čak su i otimali decu od domorodaca i predavali ih na brigu belcima kako bi zatrli njihovu kulturu i običaje. Danas Australija primenjuje tu praksu na slučajeve krajnje mentalno oštećenih osoba i naravno tu su obvezatni abortusi kod slučajeva kada se uspostavi da je fetus fizički retardiran.


Koliko je ljudi mučeno i ubijeno jer nisu imali psihičke i fizičke odlike i/ili nisu nalikovali uzvišenom rasnom biću koje je propagirala državna eugenika?

U Kanadi dve pokrajine Alberta i British Columbia obavljaju zakonski određenu obveznu sterilizaciju na eugeničkim osnovama. Kanadska sterilizacija deluje pod trilateralom; institucijalizacija, osuda i operacija. Do duše ima jedna čudna stvar, Kanadski sistem jedino ne obuhvata prisilnu sterilizaciju na kriminalcima koji nisu ludi, to jest na onima koje sudovi proglase mentalno zdravima, bez obzira na zločin koji su počinili.

Bivša Čehoslovačka je počela sterilizaciju Romskih žena 1973., na tu sterilizaicju su žene mamili socijalnom pomoći i drugim nagradama države. Ti slučajevi su se nastavili sve do 2001. kada je Otakar Motej objavio na desetine slučajeva državne sterilizacije na socijalno slabijima nakon čega su se osudili mnogi socijalni i zdravstveni radnici i administratori koji su upravljali državnom sterilizacijom i koji su tu istu sterilizaciju izvršavali.


Noćna mora eugenike, mešani brakovi i deca.

Japan je od 1907.-1953. Dozvoljavao segregaciju pacijenata u umobolnicama i izvršavao je prisilnu sterilizaciju i abortuse nad ljudima koje su klasifikovani kao „oni koji ometaju mir.“ Najgori su slučajevi u doba kolonizacije Koreje u kojoj je uspostavljen zakon za prevenciju kuge s kojim se na isti način sterilisala populacija u Koreji i s kojim su se obavljali prinudni abortusi. 1940. Japan je napravio Nacionalni zakon o eugenici s kojim se u Japanu prisilno sterilisano 454 ljudi u periodu od 1940.-1945. Ipak tu nije kraj, 1948. donesen je zakon o Zaštiti eugenike s kojim se svi kriminalci s „genetičkim predispozicijama da počine kriminal“ i pacijenti s genetičkim bolestima kao što su na primer potpuni daltonizam (slepilo za boje), hemofilijom, alibinizmom, ihtiozom i mentalnim poremećajima kao što je šizofrenija, manična depresija i epilepsija trebaju sterilisati. Ovom zakonu su dodane mentalne bolesti 1952.

Indija je za vreme vanrednog stanja od 1975.-1977. ozakonila naredbu o Planiranju porodice. 1976., je država započela s prisilnom vazektomijom na desetine hiljada muškaraca i isto toliko žena na kojima se obavljala prisilna tubalna lignacija to jest podvezivanje jajovoda. Uskoro su mnogi počeli osuđivati tadašnju premijerku Indije Idiru Ghandi i njenog sina Sandjaya Ghandija za neuspeh programa i zločin. Ipak to nije zaustavilo sprovođenje ovog programa, poznati su slučajevi u kojima su se muškarci i žene otimali u gradovima kako bi se na njima obavila sterilizacija, ta praksa se i dan danas u XXI veku obavlja u Indiji.

Kina masovnom sterilizacijom želi ojačati politiku jednog deteta po porodici. Ipak ovo nije ozakonjeno iako se sprovodi i iako su neki vladini činovnici završili u zatvoru zbog sprovođenja prisilne sterilizacije. Najpoznatiji je slučaj kada je Amnesty International optužio vlasti Puninga da prisiljavaju ljude na sterilizaciju tako što im zatvaraju starije ukućane dok se mlađi živalj u kući ne podvrgne sterilizaciji!

O slučaju Perua smo već pisali.

Krajem 1999. Margarith von Felden je predložila Nacionalnom veću Švajcarske predlog zakona o odšteti svim ljudima koje je ova država prisilila na sterilizaciju na osnovu zakona o eugenici. Prisilna sterilizacija je ozakonjenja 1928. u kantonu Vaud, a zatim u svim drugima. U kantonu Vaud su se prisilne sterilizacije obavljale sve do 1985.

Izložba Nacionalnog Udruženja Eugenike 1920. godine u SAD-u.

Sjedinjene Američke Države su prva država koja je započela s prisilnom sterilizacijom, zakonom donesenim 1897. u Michiganu, nakon toga su se ovakvi zakoni proširili drugim područjima SAD-a. Primarne žrtve su bile žene Afroameričkog podrekla, starosedeoci Indijanci, mentalno zaostale osobe i mentalno bolesne osobe, epileptičari, ali taj zakon se proširio i na fizički deformisane osobe, kriminalce, gluve i slepe. Za sada je poznato da je u 33 države SAD-a sterilisano preko 65 hiljada osoba bez njihovog pristanka, dok je broj još veći jer je u mnogim slučajevima u medicinskim kartonima zapisano kako su osobe na tako nešto pristale čak i ako je slučaj bio o ljudima koji nisu uračunljivi i koji su imali ozbiljne mentalne probleme.

Nakon drugog svetskog rata javnost je postala izrazito negativna prema zakonima o eugenici, jer se prisilna sterilizacija dovodila u direktnu vezu s genocidnom politikom nacističke Nemačke. Tako da je Američko Nacionalno Društvo za Eugeniku dobilo ime Odbor za Socijalnu Zaštitu 1960. Taj Odbor je žario i palio eugeničkim zločinima u SAD-u sve do 1983. kada je prestao s radom.

Programi eugenike i prisilna sterilizacija je postojala u većini zemalja sjeverne Europe, kao i u svim manje-više protestantskim zemljama, kao što su: Danska, Norveška, Finska, Šviajcarska, Estonija, Island, Velika Britanija ali je eugenika terorisala i mnoge zemlje latinske Amerike, naročito Čile i Pierto Rico. U Velikoj Britaniji je Winston Churchill stvorio zakon o prisilnoj sterilizaciji, i iako se ovaj političar spominje u istorijskim knjigama kao čovek koji je obranio Veliku Britaniju i njene kolonije od nacističke Nemačke i carskog Japana, jako se malo zna da se on na rasnom i eugeničkom planu borio za iste ciljeve kao i njegovi protivnici u nacističkoj Nemačkoj i carskom Japanu.

Ipak ni u „Istočnom bloku“ nije nedostajalo eugenike, naročito na polju državne kontrole razmnožavanja, to jest pitanja ko sme, a ko nesme da ima decu, gde su se žene u zatvoreničkim logorima prisiljavale na sterilizaciju. Na žalost nikada se nisu otkrile cifre nesrećnih ljudi koje je vrhuška SSSR-a uskratila potomstva na osnovu političke i klasne nepodobnosti.



Uskoro sledi nastavak...