Jan 11, 2012

Pukovnik Robert Hevli: Kako smo Srbima podmetnuli „Otpor“ [TXT]

Oni koji danas „sede“ na čelu Srbije i koji daju sebi za pravo da definišu (čitaj eliminišu) naš nacionalni interes, uporno sebe predstavljaju kao moderne vesnike neke nove „evropske demokratije“ i zaštitnika tog srpskog nacionalnog interesa, po kome tako bezdušno gaze…

I dok možda, takvu „žvaku“ mogu i da prodaju nacionalno dezorijentisanim poklonicima pink boje, koji ne izbivaju sa raznih „farmerskih i rijaliti“ tv cirkusa- kao i svojim vernim varoškim poklonicima žute boje, „drugosrbijanske orijentacije“ koji se otvoreno ponose svojim anti-srpstvom, kao univerzalnom negacijom svog opanačkog porekla- u toj svojoj izdajničkoj kalkulaciji ne računaju na „trasparentnost“ elektronskih medija, i ljudsku bolećivost (ka hvalisanju) svojih zapadnih mentora, koji, kako to saznajemo ovih dana, ne mogu da se suzdrže, a da se javno ne pohvale time: „Kako su od Srba otimali Srbiju“! Naravno, sve to uz z(bez)dušnu pomoć, ovih već prethodno spomenutih „žutih petokolonaša“, koji još uvek sede na čelu (ili začelju) ove naše države- koja, opet zahvaljujući njima, sve više to (država) nije…



„ZELENA BERETKA“ R. HEVLI PRIPREMA „TIHU OKUPACIJU“ SRBIJE

Bivši američki komandos iz Vijetnama, i vojni obaveštajac sa diplomatskim imunitetom u Burmi, operativac raznih specijalnih i hladnih ratova- pukovnik Robert Hevli se seća sa nostalgijom svog tajnog sastanka početkom 2000-te, u budimpeštanskom hotelu Hilton, sa prvom grupom od 12 srpskih regruta, koji će činiti jezgro američke obaveštajno-subverzivne grupe pod zvučnim nazivom „OTPOR“, i čiji će zadatak biti uklanjanje tadašnjeg demokratski izabranog srpskog režima na čelu sa Slobodanom Miloševićem, i naravno njegova zamena sa „ovim“ što imamo danas!

Jedan od njegovih prvih i najvrednijih „studenata“, nazočni Srđa Popović, se takođe sa nostalgijom seća svoje prve lekcije, koju je naučio napamet: „Uklanjanje autoriteta vladaoca je najvažniji element tokom „nenasilne“ borbe“. Naravno, „nenasilnom“ Srđi Popoviću, ne da nije smetalo NATO bombardovanje i komadanje „njegove“ otadžbine Srbije, već je šta više uglas, zajedno sa još jednim drugim nazočnikom tog doba, Zoranom Đinđićem, javno pozivao Ameriku i NATO zemlje da bombarduju Srbiju i ubijaju njihov vlastiti narod- „sve dok se taj narod ne dozove pameti“…

Pojavu i delovanje pukovnika Hevlija, i njemu sličnih, na ovim našim prostorima, koji su se u primeni metoda specijalnog rata protiv naše nacije, počeli da služe do tada nepoznatim i nekonvencionalnim metodama- ovaj put kroz razne američke NVO, ali i buduće „srpske“, nevladine organizacije- je teško razumeti bez uvida u period sa početka 80-ih godina, kada je na britansko-američkom samitu 1984 dato zeleno svetlo za uništenje „srpski dominirane“ Jugoslavije, i sabsekventno „kastriranje“ Srpske države.

REGANOVA DOKTRINA I AMERIČKI- „NENASILNI“ TERORIZAM

Tada je usvojena „Reganova doktrina“, kojom se mnoge ingerencije, do tada isključivo u domenu CIA-e, prebacuju na tzv. nevladine organizacije, u stvarnosti paravan agencije za CIA organizaciju. Njihova osnovna karakteristika je bila da, iako navodno nezavisne, su bile finansirane neposredno (ili posredno) iz budžeta američkog kongresa i tajnih fondova američke vlade. U tu svrhu, subverzivnog rušenja tadašnje Jugoslavije, i „kastriranja“ Srbije kao države, još je u to vreme formirana Balkanska Inicijativa pri američkom Institutu za Mir.

Istovremeno je formirana „nevladina“ organizacija (finansirana vladinim parama) USAID, specijalizovana za subverzivno „nenasilno“ rušenje sistema u drugim zemljama. Na taj način, u slučaju da „stvari krenu pogrešnim putem“ (kao što se to desilo sa CIA režiranim pučem protiv demokratski izabranog čileanskog predsednika Aljendea), američka vlada je sada mogla zvanično da „pere ruke“, pošto su sav rizik i „blamaža“ za eventualni neuspeh operacije bili upućeni na ove fantomske nevladine organizacije sa kojima američka vlada zvanično „nema ništa“. Naravno, u periodu nakon tog samita, niklo je još dosta sličnih paravan (CIA) agencija (ili fondacija), poput: OTI, NED, Carnegie foundation, SOROS(OSI- Open Society Institute), CANVAS itd (o tim paravan agencijama i drugim aspektima specijalnog rata protiv naše otadžbine sam detaljnije pisao u tekstu pod nazivom „Hronologija NATO zločina nad Srbijom- sledeći link: http://sigisingidunum.blogspot.com/2011/04/blog-post.html).

Pukovnik Robert Hevli je bio samo jedan od (najviše eksponiranih) američkih obaveštajnih operativaca, dok su u senci postojali mnogi drugi ključni pojedinci, kojima je „zanat“ takođe bio rušenje političkih režima širom sveta „nekonvencionalnim sredstvima“, poput ovde spomenute metode „nenasilnog otpora“, koja je i glavna tema ovog mog članka. Jedan od tih značajnih ljudi iz senke je svakako Piter Akerman, korumpirani američki bankar (Rockport Capital Inc.), koji je stekao bogatsvo manipulišući bankarskim menicama preko svojih prijatelja u američkoj administraciji.

Akermana i njegov „karakter“ je najbolje opisao jedan od ideologa i kreatora strategije „nenasilnog otpora“ (koja je evolvirala iz CIA strategije destabilizacije stranih režima) gospodin Džin Šarp. Gospodin Šarp je skoro sav svoj „intelektualni opus“ posvetio ovoj nekonvecionalnoj obaveštajno-terorističkoj metodi rušenja režima, i njegove knjige (najpoznatije delo: „Od diktatorskog režima do demokratije“) su postale obavezni priručnik ne samo srpskih petokolonaša (otporaša), već i svih drugih „aktivista“ širom sveta, koji bi se našli na platnom spisku zapadnih službi. Evo šta je gospodin Šarp izjavio za Akermana:

„Kada neko od američkih vladinih službenika ne želi da izazove međunarodni incident kroz direktne kontankte sa disidentima iz zemalja u kojima su SAD zainteresovane za promenu režima, onda oni diskretno sugerišu gospodina Akermana kome se takve stvari „ne gade“.“


AKERMAN, „OTAC“ OTPORA - U KLUBU SA OLBRAJTOVOM, HOLBRUKOM…

Lik i delo gospodina Akermana je mnogo lakše razumeti, ako znamo da je on jedan od direktora ozloglašenog Saveta za Inostrane Odnose- CFR (Counsil for Foreign Relations). Pored njega u upravnom odboru tog saveta sedi čitava kolekcija američkih ratnih zločinaca, poput: Madlen Olbrajt, Ričarda Holbruka, Henri Kisindžera, Kolin Pauela, bračnog para Klinton i mnogih drugih. Ovde je važno razumeti da je CFR samo jedna od interesnih grupa (operativnih centara) korporacijske i državničke svetske elite, i da su te interesne grupe, ili „elitni klubovi“, poput Trilateralne Komisije i Bilderberga, međusobno čvrsto povezani, tako da je u upravnim odborima tih grupa, stalno prisutan jedan broj članova, koji je istovremeno zastupljen u svim grupama. Sve to omogućava efikasnu koordinaciju tih grupa, čije delovanje, jedino neobaveštenim građanima, liči na nepovezane aktivnosti. Pored ovde spomenute Madlen Olbrajt, Ričarda Holbruka, Kolina Pauela i Henri Kisindžera, u takvim „koordinacionim“ ulogama se nalazi i famozni Dejvid Rokefeler, kao i mnogi bivši američki predsednici, članovi evropskih kraljevskih porodica, i mnoge druge zapadne „visokoprofilne“ ličnosti. Ovo sam smatrao važnim da razjasnim, jer iza nasilne smene „nenasilnim metodama“ predsednika Miloševića, kao i mnogih drugih, uključujući tekuću (pokušaja puča) protiv Gadafija, nije stajala samo američka vlada i vlade NATO zemalja, već pre svega tvorci novog globalnog korporacijskog i finansijskog (i političkog) poretka, koji su zastupljeni u gore navedenim tajnim i polutajnim organizacijama(interesnim grupama).

Pojavu i ulogu OTPORA u Srbiji, je mogući posmatrati samo u okviru specijalnog (i tokom 1999, konvencionalnog) rata kome je Srbija bila izložena krajem 90-ih godina, i početkom ovog milenijuma.

Kao što je NATO rat protiv Republike Srpske i kasnije SR Jugoslavije bio test nove i proširene uloge NATO alijanse kao „globalnog policajca“, tako je i obaveštajno-teroristička upotreba srpske pete kolone u vidu organizacije OTPOR, prilikom organizovanja nasilnog državnog udara protiv Miloševića „nenasilnim metodama“, bila probni balon za globalnu upotrebu tog zapadnog obaveštajno-terorističkog modela širom sveta.

„OTPORAŠI“ POSTAJU AMERIČKI AGENTI U CELOJ ISTOČNOJ EVROPI

Svrhu tog „probnog balona“ (OTPORA) je najbolje opisao novinar Mark Bajzinger u magazinu „Disent“:

„(OTPOR)… sada postaje internacionalni „biznis“. Pored utrošenih miliona dolara, uspostavljaju se mnogobrojne „konsultantske agencije“, na čijem čelu se sada pojavljuju bivši „revolucionari“. Od tzv „srpske revolucije“, OTPOR aktivisti koje je trenirao Hevli, postaju, kako je to opisao jedan srpski analitičar, nova moderna vrsta „legionara“(plaćenika) koji putuju oko sveta, uglavnom plaćeni direktno od američke vlade, ili posredno putem raznih Nevladinih Organizacija- sve sa ciljem treniranja lokalnih grupa i organizovanja „demokratskih revolucija“. Jedan veliki broj vođa ukrajinskog studentskog pokreta „Pora“ su trenirani u Srbiji, pri Centru za Nenasilni Otpor (konsultantsku organizaciju koju su uspostavili aktivisti OTPORA da bi trenirali omladinske lidere širom sveta kako da organizuju „pokrete“, „motivišu“ glasače i pokreću masovne proteste)…“


Vašington Post je 2000, u skraćenoj verziji ali slikovito, opisao „prljavu ulogu“ OTPORA u rušenju predsednika Miloševića:

„Konsultanti plaćeni iz budžeta američke vlade imali su ključnu ulogu, iza bukvalno svakog elementa kampanje protiv Miloševića- kontrolišući javno mnenje, trenirajući hiljade opozicionih aktivista i organizujući „vitalno“ paralelno prebrojavanje glasova. Američki poreznici su platili iz svog džepa oko 5,000 sprej kontejnera sa bojom koje su date studentskim aktivistima da po celoj Srbiji ispisuju po zidovima anti-Miloševićevske grafite, i finansirali su oko 2,5 miliona stikera sa sloganom „Gotov je!“(opet „zapadni“ dizajn), koji je eventualno postao „ključni“ slogan revolucije.“

„SPONTANA“ PETOOKTOBARSKA DEMONSTRACIJA - KOŠTALA 25 M DOLARA

Kada smo već ovde, kod uloge „prljavog“ američkog novca u dovođenju pete kolone na vlast u Srbiji u oktobru 2000- ovde treba citirati samog pukovnika Hevlija, koji je sam priznao ( u svom intervjuu uredniku magazina „Mir“, gospođi Meti Spenser, početkom 2008) da je bio izuzetno (prijatno) iznenađen, kada je predsednik Klinton odobrio, samo za finansiranje i obuku OTPORA, 25 miliona dolara. Ono što pukovnik Hevli tada nije spomenuo jeste činjenica da je u 2000, Danijel Server, direktor Balkanske Inicijative pri Institutu za Mir (to je ista ona „ustanova“ koju formirao Regan 1984, u vreme kada je odobrio plan NSDD133 za „uništenje“ Jugoslavije) uputio američkom kongresu zahtev za oko 45 miliona dolara, da bi finansirao nasilnu promenu Miloševićevog režima, „nenasilnim“ metodama. Njegov zahtev je odobren. Kasnije je američka vlada korigovala tu informaciju, tvrdeći da je za „rušenje“ Miloševića potrošila „svega“ 41 milion dolara. U svakom slučaju, to je do tada bila najveća suma američkog „prljavog novca“ ikada utrošena za takav tip subverzivne aktivnosti protiv jedne suverene nacije. To naravno govori o značaju koji su Amerikanci pridavali uvođenju ovakve vrste „tihe okupacije“ Srbije, i uspostavljanju trajnog NATO prisustva na Balkanu.

Sam trening „otporaša“ je bio pažljivo razrađen, i u mnogim elementima sličan specijalnom treningu policijskih, para-policijskih i obaveštajnih formacija na zapadu, naročito u oblasti taktičke (nenasilne) komunikacije, odnosno primene takozvane metode „konflikt rezolucije“. Taj trening su vodili iskusni instruktori primenjujući inter-aktivni model „podele glumačkih uloga“ među polaznicima treninga („role play scenario“). Pored učenja „gandijevskih metoda“, polaznici su podučavani kako da pasivnim fizičkim otporom i izazivanjem „nenasilnih“ nereda (bukom i fizičkom obstrukcijom), prekidaju režimske manifestacije, ometaju tribine, govore, provociraju policiju na nasilje, a potom dokumentuju i publikuju u medijima to nasilje, radi stvaranja anti-režimskog sentimenta. Istovremeno su podučavani kako da „seduciraju“ režimske predstavnike- na primer, tako što će policajcima i vojnicima deliti cveće i pamflete; Kako da šire dezinformacije- i to tako što će ekonomske nedaće nastale kao rezultat sankcija, uporno prikazivati kao greške režima- ili kako da manipulišu penzionere: navodnim zalaganjem za rešavanje njihovog statusa…

USAID: B92, DANAS, VREME… I DALjE NEPROFITABILNI!?

Paralelno sa organizovanjem pete kolone u Srbiji, u vidu „otporaša“, peta kolona je organizovana u vidu takozvanih „nezavisnih medija“ i nevladinih organizacija. Najveći deo gore spomenute sume od 41 milion dolara, je upravo potrošen za finansiranje tih oblika pete kolone. Ovde je važno napomenuti da se zapadno finansiranje tih „institucija“ nastavlja i danas, jer prema samom priznanju zapadnih operativaca, ti mediji, pre svega B92, Vreme, Danas i mnogi drugi, su i dalje neprofitabilni, ali su i dalje finansirani iz zapadnih izvora!? Tu se sada otvara pitanje razloga finansiranja tih neprofitabilnih medija, jer prema samom USAID agenciji (gospođi Krišni Kumar), prvobitna funkcija tih medija nije bilo nezavisno novinarstvo, već „anti-Miloševićevsko“ delovanje, i jednom kad je Milošević bio uklonjen, otvara se logično pitanje- koja je sada svrha daljeg zapadnog finansiranja tih „petokolonaških“ medija, koji na prvom mestu nikada nisu ni bili profitabilni? Odnosno protiv koga su ti mediji danas usmereni? Ono što mi svi možemo da vidimo danas i golim okom, jeste da ti „petokolonaški“ mediji i dalje vode neprijateljsku kampanju protiv svoje „zemlje domaćina“- odnosno Srbije. Postojanje takvih medija i vrsta kampanje koju oni vode, trebalo bi da nam svima bude jasna indikacija pravih namera Zapada, i njihove navodne dobronamernosti…

Inače, iz svih ovih „zapadnih“ dokumenata, koji su navedeni na kraju ovog članka, mogu jasno da se vide finansijske transakcije zapadnog prljavog novca (samo u periodu 2000-2002 za potrebe B92, ANEM-a i NUNS-a, Soroš fondacija je isplatila preko 12 miliona evra). Ukupna suma novca isplaćenog takozvanim nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama iz zapadnih fondova je u desetinama miliona evra. Svako razuman bi očekivao, da odkako je Srbija postala „demokratska“ zemlja, ispunila sve razumne i nerazumne zahteve, isporučila sve krive i „nekrive“ Srbe „srbožderskom“ sudu u Hagu, organizovala sve zahtevane parade homseksualcima i zapadnim ratnim zločincima, kao i svetskim pedofilima- da će potom logično prestati „anti-srpska“ aktivnost, tih nazovi medija i NVO-a. Kako stvari stoje, izgleda da je njihova aktivnost danas jača nego ikada, i da slavina iz koje dotiču prljavi američki dolari još nije presušila!?


NATAŠA KANDIĆ I SONjA BISERKO U PREGOVARAČKOM TIMU ZA KOSOVO!

Čime se sve to danas bave „petooktobarski“ prevratnici- otporaši? Za Slobodana Homena i njegove „jezive“ namere prema srpskoj omladini svi dobro znamo… Nacionalnog „kameleona“ Dulića, i političkog „kameleona“ Čedu, ne vredi posebno obrađivati, njih jedino još klinci u jaslicama nisu „provalili“. Marko Blagojević (CESID) je posebna priča, on verovatno smatra da „svojoj“ otadžbini Srbiji još nije dovoljno duboko zabio nož u leđa…

Nedavno, prilikom pokušaja organizovanja subverzivne i anti-državne (anti-ruske) aktivnosti (za potrebe zapadnih obaveštajnih službi) u ruskom „Podmoskovlju“ je demaskiran javno od strane ruske državne televizije i sabsekventno proteran iz bratske Rusije.

Ali to ga nije sprečilo, da se uz posredstvo Borka Stefanovića- šefa pregovaračkog tima sa lažnom „državom“ Kosovo, i uz blagoslov ministra Jeremića- nađe na čelu „elitne“ Konsultantske grupe (debelo plaćene od strane srpskih poreznika) u čijem sastavu su se „nekim čudom“ našle i dve najozloglašenije „anti-srpske“ dame: nazočna Nataša Kandić, direktorka zapadno-obaveštajno finansiranog Fonda za humanitarno pravo- i predsednica drugog, zapadno-špijunski finansiranog, Helsinškog odbora za ljudska prava, nazočna Sonja Biserko!? Kakve će to nacionalne „srpke“ interese zastupati ove dve „minhenske“ dame zajedno sa drugim, gore spomenutim petooktobarskim prevratnicima, na čelu sa „pro-srpskim“ predsednikom Tadićem?

Mislim, da nam to nije teško pretpostaviti…