Jan 10, 2012

Skriveni svet: Homeopatija [TXT]

Za homeopatiju se kaže da leči sve zdravstvene probleme koji se mogu javiti kod čoveka.

Međutim, homeopatija ne leči bolest u klasičnom smislu reči, nego, kako kažu homeopate, poremećenu energiju čija je ta bolest samo manifestacija. Da li će se energija izbalansirati i da li će doći do ozdravljenja zavisi od mnogo faktora.

Na prvom mestu to je konstitucija samog čoveka, njegova nasleđena i stečena predispozicija za bolesti, uslovi pod kojima živi, tj. da li postoje održavajući faktori bolesti. Drugim rečima, da li će se neko izlečiti zavisi više od samog bolesnika nego od bolesti od koje boluje. Pored toga, svakom čoveku se pristupa kao jedinstvenoj individui i iako on može imati sličnu, on nikako ne može imati istu bolest kao neko drugi, pa je za homeopatu pogrešno da kaže da je takve slučajeve već imao i da na osnovu njih može da predvidi tok i prognozu lečenja. Homeopate tvrde da mogu lečiti sve uzrasti, od rođenja do najstarijeg doba, bez izuzetka.






Slično se sličnim leči – temeljno načelo homeopatije

Semjuel Kristijan Haneman (Samuel Christian Hahnemann), osnivač homeopatije, je u svom originalnom radu, objavljenom 1796. godine, izjavio da je osnovni princip homeopatije “similia, similibus curantur”, odnosno “slično se sličnim leči”. Ako bi čovek povraćao, homeopatija bi mu preporučila travu ili neku hemijsku supstancu koja izaziva povraćanje.

Dr Haneman je došao do ovog uverenja posmatrajući kako kora kininovog drveta, odnosno sirov oblik kinina, kod zdrave osobe izaziva groznicu sličnu malarijskoj. Kada bi tu koru dali pacijentu koji boluje od malarijske groznice, dr Haneman je zapazio da bi pacijentu bilo bolje. Iz ovog slučaja je zaključio i pretpostavio da će ovaj metod biti uspešan kod svih bolesti.

Nažalost, u to vreme nije bilo proučeno ni dejstvo kinina ni patologija malarije.


Oboljenja izazivaju “duhovi“

Pogrešno zaključivanje u vezi slučaja sa kininom, zasnovano na neadekvatnim informacijama i mističkim sklonostima, dovelo je dr Hanemana do toga da poveruje da uzrok bolesti nisu fizički agensi, već “duhovi”.

U Hanemanovoj knjizi Medicinski organon (Organon of Medicine) stoji:

“Bolest nikad ne treba posmatrati kao da negde u čovekovoj unutrašnjosti ili spoljašnjosti postoje štetne materije, već kao nešto što se stvara delovanjem neprijateljskih duhova. Duhovi poput infekcije, dovode do poremećaja instinktivnog postojanja duhovnog (konceptualnog) principa života u organizmu, mučeći ga kao zao duh i primoravajući ga da dovede do određenih poremećaja i smetnji u regularnom životnom toku.”

Ovo mističko posmatranje telesne mehanike i zdravlja predstavljalo je podršku pokretu životinjskog magnetizma Antona Mesmera.






Što manje aktivnog sastojka, to je lek delotvorniji

Glavna osobina primene homeopatije jeste da je delotvornost napitka obrnuto proporcionalna količini aktivnog sastojka. Dakle, lek ima bolji učinak ako ga ima manje. Ovo je kao da kažemo da što manje soli stavimo u hranu, ona će biti slanija. Većina kuvara bi ovu ideju smatralo neozbiljnom, ali ona je temeljna u lečenju homeopatijom.


Prenos energije uz pomoć sukusije

Kontradiktornost u vezi sa delotvornošću homeopatskog leka objašnjava dr Haneman principom koji se zove sukusija (mućkanje leka).

Tokom ovog postupka, dodaje se agens na specijalan način, što izaziva prenos njegove energije u rastvor. Ovi principi se danas slede u homeopatskim laboratorijama širom sveta.

Postupak je sledeći:

Svež uzorak životinjske, biljne ili mineralne materije se ekstrahuje u alkoholu. To se zove “matična tinktura”. Potom se dodaje šezdeset miligrama ovog ekstrakta u deset delova alkohola, vode ili šećera, a onda se mešavina promućka. Iz ovog razblaženog rastvora se potom jedan deo dalje razblažuje u deset delova u novi rastvor. U nastavku ovog procesa razblaživanja jačina se navodno povećava do sto hiljada.



Hanemanovu ideju, koja stoji iza prireme homeopatskih lekova, dobro ilustruje primer iz knjige, koju je napisala En Hil, Vizuelna enciklopedija nekonvencionalne medicine (A Visual Encyclopedia of Unconventional Medicine):

“U slučaju jednog mnogo korišćenog leka Natrium Muriaticum, ili kuhinjske soli, jedan molekul je težak 10 na minus 24 miligrama. Odatle sledi da na tridesetom stepenu najverovatnije ne preostane nijedan molekul soli u dozi. Stoga je Hanemanovo otkriće bilo da se moć supstance ne nalazi u materiji, već u njenom principu. Što se više uklanja materija, to će biti veća moć principa.”

Ukoliko sada ovaj rastvor nije “ništa” drugo osim vode, šta onda obavlja lečenje? Samo voda?


„Životna sila“ odgovorna za izlečenje

Odgovor na pitanje koja je to “sila“ koja je odgovorna za isceljenje u homeopatiji daju Džon Veldon i Kliford Vilson u knjizi Okultni šok i psiho-sile (Occult Shock and Psychic Forces), služeći se tvrdnjama samih homeopata:

“Koncept životne sile preovladava i u holističkom zdravlju i u homeopatiji. Poznati homeopata dr Grej govori o sveopštoj životnoj sili koja vrši isceljenje i kaže da ona poseduje mnoge nazive – či, prana, duh, itd. On toj sili daje skoro božansku moć.“


Veza sa astrologijom i akupunkturom


Veldon i Vilson, u istom delu, ukazuju na još neke aspekte homeopatije, koji su blisko povezani sa okultnom praksom.

„Od značaja je takođe i naglasak u homeopatiji na tretmanu koji je usklađen sa ličnošću, a ne sa bolešću, i ovde dolazimo do jasnije i otvorenije mogućnosti za okultizam. Homeopata Mišod (Michaud) kaže: ‘U homeopatiji moramo staviti veći akcenat na individualne razlike, a to dovodi do interesovanja za stvari kao što su astrologija i akupunktura’.


Homeopatija i prevencija bolesti


Današnja homeopatija često zanemaruje važnost istraživanja porekla bolesti i faktora prevencije i načina života u očuvanju zdravlja. Ovaj propust svakako nije vezan samo za homeopatiju, pošto i standardna zdravstvena zaštita često čini to isto.

Najlakše je prepisati lek i ne brinuti o potrebi da se promeni način života. O tome svedoči K. Blek u knjizi Odabrane poruke (Selected Messages): “Kada je doktorka A. došla u Zdravstveni centar, ostavila je na stranu svoje znanje i praksu iz higijene, i prepisivala male homeopatske doze za skoro svaku bolest.”

Homeopatija leči bolest “doživotno“

Za homeopatiju se veruje da leči sve: od alergije do raka. Veldon i Vilson, u knjizi Okultni šok i psiho-sile navode interesantnu i istovremeno i veoma smelu tvrdnju homeopatije:

“Pod lečenjem, jedan homeopata podrazumeva oslobađanje od bolesti za ceo život nakon što je bolesniku data jedna doza jednog leka (ili makar svega nekoliko lekova), a da on ne zavisi od bilo kakvog plana aktivnosti, ishrane ili uzimanja lekova.”



Tekst na osnovu knjige Vorena Pitersa, “Mistična medicina”