Jan 15, 2012

Moć bogova u rukama berzanskih špekulanata [TXT]

Stanovnici Long Ajlenda – predvođeni aktivistom Edom Romenom – angažovali su se na donošenju pravnih normi koje bi regulisale zabranu letova svim letelicama koje rasprskavaju toksične aerosole – kemtrejlse. Prva javna rasprava na teritoriji SAD-a zakazana je za 6. decembar 2011, posle koje će građani Safok Kauntija podneti zahtev lokalnim vlastima za donošenje zakona o zabrani nadletanja njihove oblasti



Grčki aktivisti su prosledili apel stanovnika Long Ajlenda, ne bi li se javnost u Srbiji informisala o aktivnostima lokalnih zajednica širom sveta i metodama borbe za pravo na zdrav život. Globalna istraga u vezi s masovnim umiranjem drveća, povišenim nivoom aluminijuma, barijuma i stroncijuma u pijaćoj vodi i zabrinjavajućim zdravstvenim problemima nastalim kao posledica unošenja aerosola u organizam već počinje, a stanovnici Long Ajlenda traže da se – konačno – „imenuje osoba, korporacija, asocijacija i poslovni subjekt bilo koje vrste odgovoran za preduzimanje i omogućavanje akcija zasipanja iz vazduha“.

ZAMAGLJIVANjE VAZDUHA


Ovim problemom se bavi i „Američka asocijacija za istraživanje istine o aerosolima“ – AAAR – u čijoj organizaciji je održan međunarodni naučni skup u Orlandu (Florida), sa zaključkom da treba pokrenuti međunarodnu kampanju za zaustavljanje „kontraproduktivnog i visokorizičnog eksperimenta“. Sa skupa je poslato upozorenje o mogućim posledicama, među kojima je i dugotrajna nekontrolisana suša izazvana povećanim prisustvom atmosferskih aerosola, koji utiču na sposobnost oblaka da daju kišu, kao i na nekontrolisano izazivanje oluja – usled veštački stvorenog visokog pritiska.

Ove aktivnosti je podržala i francuska NVO – ACSEIPICA, osnovana radi praćenja, proučavanja i informisanja javnosti u vezi sa geoinženjering eksperimentima. Oni su skrenuli pažnju javnosti na podatke koji se mogu naći na veb sajtu „US Air Force“, a posebno na studiju pukovnika američke avijacije Temzi Hausa, iz juna 1996, pod nazivom „Weather as a force multiplier: Owning the weather in 2025“ – u kojoj je obelodanjena namera da se do 2025. godine uspostavi „totalna kontrola klime, uz izazivanje zemljotresa i poplava“, u čemu HAARP i kemtrejlsi igraju odlučujuću ulogu. Tragove na nebu – za koje zvanični mediji tvrde da „ne postoje“ – vojni stručnjaci u izveštajima nazivaju „aerial obfuscation“ – „zamagljivanje vazduha“, ničim ne negirajući njihovo postojanje.

Negira se samo mogućnost da se – posle rasprskavanja aluminijumskog praha u stratosferu – za njih vežu nanoelementi kosmičkog porekla (koji se hrane aluminijumom) i spuste na tlo, da bi kroz hranu, vodu i disanje bile unete u organizam sa nepredvidljivim posledicama.

Ideja o modifikaciji prirodnog okruženja u vojne svrhe rodila se u Americi 1958. godine. Iza programa „Argus“ stoji eksplozija A-bombe u svemiru, posle čega je stvoren veštački pojas zračenja sa funkcijom ometanja okolnog vazdušnog prostora i presretanja neprijateljskih projektila. Eksperimentalni ciklus okončan je 1962. godine programom „Strafiš prajm“ – čija je svrha testiranja H-bombe.

Apetiti učesnika u poigravanju prirodnim silama vremenom su porasli, pa se sa vojnog prešlo i na „civilni“ program. Prve zvanične transakcije sa vremenom pokrenule su velike kompanije 1997. godine (što je koincidiralo sa deregulacijom tržišta električne energije), da bi se 1999. godine pojavile kompanije koje na čikaškoj berzi nude usluge pod komercijalnim nazivom „Veder derivetajves“. Iste godine osnovana je i „Veder risk menadžment asociejšn“ – VRMA, (menadžment vezan za rizike vremena), a među najvećim korisnicima „veder risk menadžmenta“ nalaze se SAD, Japan, London, Amsterdam i u poslednje vreme Indija. Da je u pitanju visoko profitabilna aktivnost potvrđuje trend približavanja tržišta kapitala i tržišta osiguranja.

REGULACIJA VREMENA

O pozadini ovih transakcija – osmišljenih i započetih u glavama menadžera iz „Enrona“ – pisao je Betani MekLin (Bethany McLean) u knjizi „Enron: najpametniji momci među nama“ („Enron: The Smartest Guys in the Room“), objasnivši motive koji pokreću magnate da preduzmu berzanske aktivnosti vezane za „regulaciju vremena“. S obzirom na to da kompanije za proizvodnju električne energije uvećavaju profit u zavisnosti od vremenskih prilika – tržište „vremenskih derivata“ osmišljeno je s ciljem da u biznis uključi i ovaj sektor. Takođe, pošto je u periodu porasta temperatura u zimskom periodu potrošnja energenata manja, a ukoliko je leto hladnije manje energije se troši na rashladne uređaje, njihove aktivnosti usmerene su u pravcu „veder risk menadžmenta“ sa ciljem da temperature budu niže ili više od optimalnih 18 stepeni – kada je potrošnja energenata minimalna.

Prve transakcije sa „derivatima vremena“ na evropskom tržištu inicirao je „Enron“, a prvi klijent su bile škotske hidroelektrane (1998). Već 1999. godine osniva se asocijacija VRMA – danas vodeća u ovoj oblasti, s obrtom na berzi od 12 biliona dolara ostvarenim u 2011. godini. Dok nam je glavni argument vezan za modifikaciju vremena: „niko normalan to ne bi radio“, iza naših leđa – već čitavu deceniju – neki preduzimljivi ljudi trguju sa ovom robom. Mraz, sneg, kiša, vetar, suša…već odavno imaju cenu i kupca, što misteriju „belog neba“ čini transparentnijom.

Dr Džefri Konsidin (Geoffrey Considine, Ph.D), insajder na visokom položaju u industriji „derivata vremena“, otkriva imena velikih korporacija umešanih u transakcije sa vremenom, među kojima je veliki broj reosiguravajućih društava: „British Gas“, „Hess Energy“, „ABN Amro“, „Merrill Lynch“, „AXA Re“, „Swiss Re“, „Koch Energy“, „RenRe Energy“, „Nephila Capital“, „Munich Re“, „Speedwell Weather Derivatives“, „Vyapar Capital Market Partners“, „Galileo Weather Risk Management“, „PCE Investors / Cumulus“, „EDF Trading Limited“, „Risk Solutions International“, „E.ON Energy Trading“, „Mitsui Sumitomo Insurance Company“ i „Endurance Reinsurance Corporation of America“.

Bilo bi naivno očekivati od ponuđača „vremenskih derivata“ da brinu o planetarnim posledicama poigravanja s prirodnim zakonima, ali je očekivan njihov pokušaj da nađu „jeftiniju“ alternativu za skupe avio letove kojima raspršuju aerosole. Inovatori iz Velike Britanije za sada prednjače u „inventivnosti“, a pripreme za realizaciju njihovog alternativnog predloga za hlađenje planete – uz pomoć „veštačkog vodenog vulkana“ – već su u toku. Britanci nameravaju da, u prvoj fazi eksperimenta, izbace u atmosferu vodeni stub visine 1km, iz kojeg bi se raspršile reflektujuće čestice sulfata sa zadatkom da odvrate sunčeve zrake od Zemlje. Projekat je inspirisan erupcijom vulkana Mount Pinatubo na Filipinima, kada je izbačeno 20 miliona tona čestica sulfata u atmosferu, što je prouzrokovalo hlađenje Zemlje za 0,5 stepena Celzijusa tokom 18 meseci.
Projekat je dobio naziv „Stratosferik partikle injekšn for klimate enžinjering“ (SPIKE), a podržava ga „Rojal socijeti of London“, najavljujući planetarni uspeh.

Napušteni aerodrom u Norfolku (Engleska) određen je za poligon na kojem će se odvijati prva faza projekta, a ukoliko se metod „vulkan“ pokaže efikasnim i isplativim, biće montirana oprema osposobljena za rasprskavanje sulfatnih čestica u stratosferu – na nadmorskoj visini od 20 kilometara. Izvelo bi se uz pomoć balona ispunjenog vodonikom – veličine stadiona?! Autori tvrde da će ovaj „rashladni sistem“ biti jeftiniji od kemtrejlsa, ali izbegavaju odgovor na pitanje o bezbednosti, koja im očigledno nije prioritet.


SUŠA, GLAD I BEZNAĐE

Ekološke organizacije upozoravaju na dalekosežne posledice koje bi zadiranje u stratosferu moglo da prouzrokuje (kisele kiše, oštećenje ozonskog omotača, promene vremenskih obrazaca…) Među prvima je reagovala kanadska organizacija „Ekšn grup on erozion, tehnolodži i koncentrejšn“ – ETK – nazivajući naručioce ovog programa „internacionalno neodgovornim“, i obratila im se pismenim putem sa zahtevom da momentalno prekinu realizaciju projekta. Aktivisti iz ETK-a dobili su podršku meteorologa sa Univerziteta „Rutgers“, koji tvrde da bi sulfatni oblaci oslabili monsune u Aziji i Africi, i izazvali dugogodišnje suše – ugrozivši život milijarde ljudi. Uz podsećanje da smo kao civilizacija još isuviše nezreli za ovo poigravanje, ekolozi se pozivaju na Konvenciju UN o zaštiti biodiverziteta i zabrani geoinženjering eksperimenata – što čitav projekat čini nezakonitim.

U vazduhu lebdi pitanje: ko nam garantuje da moćnici, u čijim će rukama biti mehanizmi za kontrolu vremena, neće poželeti da izazovu sušu na „neposlušnom“ delu planete i upotrebe mehanizme za modifikaciju vremena kao oružje za onesposobljavanje naroda da proizvodi hranu i sačuva suverenitet. Ova opasnost je realna i počiva na izjavama korporativne elite, ona ne krije nameru da konsolidovanjem moći u svojim rukama ubrza proces stvaranja svetske vlade.

Ovde se radi o osnovama hegelijanske dijalektike: problem-reakcija-rešenje. Problem je suša, reakcija glad i beznađe, a rešenje daje entitet koji ima moć da pošalje kišu ili GMO seme koje opstaje u uslovima suše. Geoinženjering nije samo moćno oružje, već – prema rečima geoinženjera Davida Keita – „daje čoveku moć koju imaju bogovi“.


Autor:
Mara Knežević Kern