Jan 13, 2012

Kretenizacija političke elite i problem moždane žutice [TXT]

Prosta većina ne znači ništa, ali zbir ljudi koji su zajedno nešto uradili postaje zajednica. Tada možemo da se obračunamo sa kretenima.

Na ovom sajtu je urednik nedavno ukazao na odmaklu kretenizaciju političke klase. Ta kretenizacija je prisutna i među onima koji ovu vlast podržavaju, ali i unutar onih koji je na radnom mestu, u kući, sve manje u kafani, i po slavama kritikuju sa pozicija ljubičasto-narandžasto-crvene koalicije ili – da kažemo pošteno – sa konformističkih ili mizantropskih pozicija. Na poslu, možda i u komšiluku, u familiji i po svečarskim proslavama možemo naići na ljude zahvaćene žutom groznicom, koja, kako reče jedan moj drug, uzrokuje teška oštećenja čeonog režnja (mozga) i asocijalno ponašanje. Takvi često obole i od eolitisa (mišljenje se oblikuje kako vetar duva). Svežih primera ovih bolesti ima tmušta i tma.



Prošle nedelje, desi se da je nas troje na poslu, različitih političkih stavova, objašnjavalo kolegi da u EU postoji inflacija, što je ovaj odbijao da prihvati. Ne, on zna da u EU nema inflacije, pa Bog! Danas mi se desi da dotični, udružen sa jednim mizantropom, počne da mi objašnjava kako smo mi krivi za bombardovanje 1999. jer nismo bili u stanju da ugušimo šiptarsku pobunu. Da smo je ugušili, NATO nas ne bi dirao. Fantastično! Gotovo da pomislim kako je dobro da nam je Tadić predsednik, zamisli kakve kadrovske rezerve ima!

Prošle nedelje prijatelj, sa kojim ne pominjem politiku da ne bi došlo do svađe, pomenuo je kako je ministar Dulić bio kod Ivana Ivanovića i kako se fino smejao, ali mu je bilo neprijatno zbog politički nekorektnog vica. Ja ga pitam kako tom Duliću nije neprijatno zbog silnih afera i pronevera javnog novca od Subotice do sajta od 40.000 evra? Ispostavilo se kako prijatelj nikad nije čuo da postoji neka afera u koju je umešan neki član DS. Zaista ne izmišljam niti karikiram događaje, sve napisano je tužna istina.

Stanje svesti onih ljudi koji nisu potkupljeni ili to nisu svesno nalikuje onima koji u filmu Džona Karpentera „Oni žive” nemaju specijalne naočare da vide stvarnost i upijaju podsvesne poruke tipa „Potčini se!“ „Troši!“ „Nema samostalnog mišljenja!“ „Ostani uspavan!“… Oni, naravno, ne mogu ni da se obračunaju sa vanzemaljcima neprijateljima.

EURAKTIVNO MENJANJE SVESTI

Dobro, film na stranu, kako to ljudi počnu da mutiraju u zrelom dobu da im se menja svest? Nekima se nije promenila, uvek su patili od eolitisa i ne žele da ga se odreknu. Drugi su ušuškani poslom, pozicijom ili nečim trećim, i počinju da veruju. Svi zajedno prate isključivo Orvelove medije i samo njima veruju. Naravno, kada se u tim medijima, valjda greškom, pojavi nešto što ne odgovara stvarnosti koju žele da vide, to prosto preskoče. Može li neko sa pola mozga da pročita idiotarije koje prenosi EU sajt Euraktiv (Euractiv) ili, još teže, da odgleda negledljivu RTS emisiju Evronet, koju valjda prate tri i po čoveka? Može, ali, ako ne reaguje, znači da je već skuvan kao ona polako pripremana žaba.

Pranje mozga se odvija dugotrajno, a primer je i sledeći agencijski izveštaj koji prenosi, naravno, Euraktiv:

“Nova španska vlada, koju će nakon izbora 20. novembra formirati desnica, mora pre svega da zadobije poverenje tržišta, koja su pokazala da su u stanju da je, kao u slučaju Grčke i Italije, obore ako nisu zadovoljna.”

Stoj! Vlada mora pre svega da zadobije poverenje tržišta! O čemu se ovde radi, biraju li vladu birači ili tržište, i ko je to konkretno tržište? Drugim rečima, nisu bitni izbori niti ko je izabran, već da li ga verifikuje tržište, jer ono – što se vidi u drugom delu rečenice – može da obori vladu!

Džaba vam izbori. Eto poruke koja se na podsvesnom nivou šalje preko nadasve demokratskog Euraktiva. Izbori su nevažni, baš kao i referendumi, koje ne smeš ni da najaviš, a kamoli održiš u EU.

Idemo dalje:

“Rešenje za špansku krizu, međutim, mora poteći i iz Evrope, smatraju stručnjaci. Izborima u Španiji okončan je neplanirani proces smene vlasti u četiri zemlje evrozone koje su se našle na udaru krize.”

Stani opet! Koči! Znači prvo svoje ima da kaže tržište, valjda one velike korporacije koje manipulišu podacima i promenama cena na istom. Posle njih pita se Evropa, ne kontinent nego briselske marionete. Naravno, birači su tu tek treća ili deveta rupa na svirali.

“Ovim izborima završiće se ničim propisani ili planirani proces smene vlasti u svim evropskim ekonomijama koje su periferne: Grčkoj, Irskoj, Portugaliji, Italiji i zatim Španiji“, ističu analitičari u španskoj banci Bankinter.”

Ovo je tek glupost par excellence sa ničim propisanim ili planiranim smenama vlasti. Pa za ovih 20 i kusur godina višepartizma naučili smo da su vanredni izbori legalna pojava, a u Euroaktivu za to kao da nisu čuli a nisu ni planirali. Jer čemu izbori kada možete i bez toga da naložite postavljanje druga člana Trilaterale, svakako slobodnog građevinskog preduzimača, ili člana upravnog odbora neke mega banke čiji su vlasnici mahom nepoznati i većini zaposlenih. Može, čak je i poželjno da istovremeno ispunjava sve tri kvalifikacije. Kome još trebaju izbori, njima sigurno ne.

POSLE KRETENA

Kretena imamo i za izvoz kao u onom starom vicu o jugoslovenskim majmunima. Dobro, ali kreteni drže poluge moći u rukama. Ako kreneš sam ili u maloj grupi, proglasiće te teroristom i uhapsiti. Ima tu rešenja i van ličnog nivoa (poboljšanja sebe i pomoći najbližima). Izađeš na izbore, glasaš za one koji nisu kreteni a onda – hteli ne hteli – imaš masu koja je ujedinjena oko ideje, ljude koji su spremni da se odazovu. Tada nema više osećaja usamljenosti. Nisi sam/a. Ma kakvi, u manjini su oni kreteni, njihovi poslušnici, hipnotisani sledbenici i samomrzeći pojedinci. Prosta većina ne znači ništa, ali većina ili zbir ljudi koji su zajedno nešto uradili (u ovom slučaju dali glas) postaje grupa, zajednica. Tada možemo da se obračunamo sa kretenima i kretenastim institucijama. Zato su izbori važni a njima više nisu. Naravno, ono što je takođe važno jeste da ne glasate za neke druge kretene.